EU sprema milijarde za pomoć siromašnijim članicama da smanje emisije gasova

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen želi da izdvoji 100 milijardi evra da pomogne zemljama Unije koje i dalje umnogome zavise od fosilnog goriva da pređu na izvore energije sa manjim emisijama štetnih gasova.

Fon der Lajen, koja je ovog meseca preuzela vođstvo Evropske komisije, izdvojila je borbu protiv klimatskih promena kao glavni prioritet svog petogodišnjeg mandata.

Ona je obećala da će napraviti da EU bude prvi ugljenično neutralan kontinent do 2050. u okviru Evropskog zelenog pakta.

Predviđeni fond treba da pomogne zemljama EU koje će biti najteže finansijski pogođene tranzicijom u čistije industrije. Među njima su Mađarska, Češka i Poljska koje se oslanjaju u velikoj meri na elektrane na ugalj, i još se nisu obavezale na cilj EU da imaju nultu emisiju ugljen dioksida do 2050. godine.

Novi klimatski fond za pomoć, čiji puni detalji treba da budu predstavljeni u januaru, mogao bi da pomogne da se ubede vođe te tri zemlje da se pridruže tom cilju.

"Cena tranzicije će biti velika, cena nedelovanja će biti mnogo veća", rekla je Fon der Lajen u Briselu.

Taj trošak raste svake godine, rekla je ona. Ukazala je da poplave koštaju građane EU više od pet milijardi evra godišnje, a da svake godine privreda Unije gubi gotovo 10 milijardi evra zbog suše, za šta poljoprivrednici plaćaju veliku cenu, prenosi Frans pres.

"I to nije početak. Ali to nije ni kraj, možemo da pružimo otpor.. i krajnje je vreme da to uradimo i nije suviše kasno", rekla je ona.

Cilj o postizanju nulte emisije štetnih gasova biće razmatran i 12. decembra na sastanku šefova vlada i država EU u Briselu.

Plan će zavisiti od raznih izvora finansiranja, od zajmova privatnog sektora, do Evropske investicione banke, uz sredstva iz dugoročnog budžeta EU, koji tek treba da se odobri.

Fon der Lajen, koja će u martu predstaviti Evropski klimatski zakon, želi da taj blok smanji emisije ugljenika za najmanje 50% do 2030. u odnosu na nivo iz 1990. godine, što je više od sadašnjeg cilja od 40%. Ukoliko je moguće, ona bi htela da cilj za 2030. bude čak 55%, i to na način koji neće naškoditi privredi bloka.

Prema EU, između 1990. i 2018. godine emisije gasova sa efektom staklene bašte već su smanjene za 23%, dok je privreda porasla 61%.

"Želim da se dogovorimo oko posvećenosti da EU postane klimatski neutralna do 2050. godine", rekao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel u pismu liderima EU. Kako je rekao, to bi predstavljalo veliki znak iz Evropskog saveta da će EU preuzeti globalnu ulogu o tako važnom pitanju.

On je rekao da će se ekonomijama sa nižim emisijama štetnih gasova otvoriti mogućnosti za ekonomski rast, ali da EU mora da uvidi da ta promena može da bude teža za neke zemlje.

Evroposlanici o klimatski neutralnom kontinentu

Evroposlanici su na plenarnoj sednici s Ursulom fon der Lajen i Fransom Timermansom raspravljali o planu za stvaranje klimatski neutralnog kontinenta.

Lideri poslaničkih klubova EP izneli su svoje viđenje o tome kako osigurati da se budući Evropski zakon o klimi finansira i sprovodi na ekonomski i socijalno uravnotežen način.

Ester de Lange (EPP, Holandija) izjavila je da njen poslanički klub ima "moralnu obvezu" da štiti planetu.

"Mi smo poslednja generacija koja to može. Koherentna i konzistentna industrijska politika i ambiciozni zeleni sporazum moraju da idu zajedno, povezujući ono najbolje i najpametnije kako bi se došlo do pametnih rešenja". Ako drugi delovi sveta ne prihvate ta pravila, EU bi trebalo ponovno da razmotri slobodan pristup evropskom tržištu, zaključila je ta evroposlanica.

Irače Garsija (SD, Španija) rekla je da je "predstavljen novi model rasta za preobražaj EU u pravednije i naprednije društvo", saopštio je Evropski parlament.

"Taj model bi trebalo da se temelji na tri stuba: zelenom stubu za postizanje klimatskih ciljeva, crvenom za osiguranje snažne socijalne dimenzije zelenog pakta i finansijskog stuba u kojem bi dugoročnim budžetom EU trebalo osigurati dovoljna sredstva za postizanje tih ciljeva", rekla je Garsija.

"Uspećemo samo ako ovaj izazov pretvorimo u priliku", rekao je Dačijan Čološ (RE, Rumunija). Da bi nam to uspelo, "zeleni dogovor ne bi trebalo da nameće nova ograničenja nego da vodi u mobilizaciju društva".

Filip Lamberts (Zeleni/EFA, Belgija) zatražio je da se EU obaveže da će do 2030. smanjiti emisije gasova sa efektima staklene bašte za 65% i da osigura održive resurse, biodiverzitet i rešava pitanja zagađenja. Od Fonda za pravednu tranziciju najviše koristi treba da imaju oni kojima je najpotrebniji a poljoprivreda i finansijska politika treba da se u potpunosti revidiraju, kazao je taj evroposlanik.

Silvia Sardone (ID, Italija) upitala je Komisiju: "Da li ste razmotrili socijalni i ekonomski učinak postizanja klimatske neutralnosti do 2050?". Ona je rekla da postoji "kontradikcija" između klimatskih ciljeva i trgovinskih sporazuma koje su potpisale zemlje u kojima vladaju niži standardi u pogledu očuvanja prirodne sredine.

Rišard Legutko (ECR, Poljska) izjavio je da EK treba da sarađuje s članicama, koje će o ciljevima za smanjenje emisija raspravljati na sastanku Evropskog saveta. "Pokušava li EK da preuzme ovlašćenja država članica? Vlade ne treba zaobilaziti kada se radi o nečemu tako važnom", dodao je on, saopštio je EP.

Manon Obri (GUE/NGL, Francuska) predložila je alternativni "novi zeleni dogovor" svog kluba koji bi obuhvatio  poreze na ugljenik, plastiku i kerozin, kao i obavezujuće mere za smanjenje emisija za 70% kako bi se postigla humanija "socijalna i ekološka" tranzicija.

Parlament će na planove Komisije odgovoriti usvajanjem rezolucije na plenarnoj sednici 13-16. januara.

Izvor: EURACTIV.rs