Izveštaj Koalicije 27: Proces donošenja odluka u oblasti zaštite životne sredine netransparentan, nedostatak kapaciteta državnih organa

Postoji namera države da se poboljša životna sredina u Srbiji, ali je evidentan i nedostatak ljudskih kapaciteta da se to uradi, izjavio je Igor Jezdimirović, predsednik udruženja Inženjeri zaštite životne sredine.

Teme u vezi sa životnom sredinom se tiču svih građana, te bi one morale da budu prioritet za sve medije, rekao je Branko Čečen, direktor Centra za istraživačko novinarstvo Srbije.

Preporuke ovogodišnjeg izveštaja Evropske komisije se nisu mnogo promenile u odnosu na prethodnu godinu, upravljanje vodama i otpadom su veliki problemi za Srbiju, naglasila je Madalina Ivanica, koordinatorka sektora za proširenje u Generalnom direktoratu za životnu sredinu Evropske komisije.

Juče je u Beogradu održana promocija sedmog izveštaja iz senke Koalicije 27 pod nazivom “Poglavlje 27 u Srbiji: Napredak u magli”. Izveštaj pokriva period od marta 2019. do februara 2020. godine, te se fokusira na devet tematskih oblasti: horizontalno zakonodavstvo, kvalitet vazduha, upravljanje otpadom, kvalitet vode, zaštitu prirode, upravljanje hemikalijama, buku i klimatske promene.

Jedan od glavnih zaključaka izveštaja, što i sam naziv “Napredak u magli” sugeriše, je to da su procesi donošenja odluka u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena u Srbiji i dalje netransparentni.

Drugi problemi koje ovaj izveštaj naglašava su nedostupnost pravovremenih i tačnih podataka o stanju životne sredine, nenamensko trošenje sredstava namenjenih zaštiti životne sredine, manjak kapaciteta državnih organa, kao i nedostatak učešća javnosti u formulisanju politika i donošenju odluka.

Igor Jezdimirović je istakao da iako u državnom budžetu postoji prostor za veće investicije u oblasti životne sredine, postoji značajan nedostatak kapaciteta u većini oblasti.

“Primera radi, u 11 lokalnih samouprava ne postoji inspektor za zaštitu životne sredine, a u pojedinim je on opterećen drugim poslovima. Sa jedne strane se vidi namera i volja državnog aparata da se poboljša životna sredina za građane, ali evidentan je nedostatak ljudskih kapaciteta da se to uradi”, izjavio je Jezdimirović.

Branko Čečen je naglasio da je jedan od najvećih problema nedostatak podataka o stanju životne sredine, i da, čak i kada postoji interes javnosti, nacrti zakona ili podzakonskih akata nisu dostupni.

“Nažalost, mi smo u situaciji da skoro nijedan dokument više ne možemo da dobijemo od institucija, a to su teme koje se tiču svih građana Srbije i u tom smislu bi one morale da budu prioritet ne samo za istraživačke, već za sve medije”, naglasio je Čečen, i dodao da se novinari često uzdaju u saradnju sa organizacijama civilnog društva u potrazi za pouzdanim informacijama.

Prema ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama, država je ostvarila ograničen napredak u sferi strateškog planiranja, ali bi trebalo da se više posveti tzv. zelenoj tranziciji i jačanju administrativnih i finansijskih kapaciteta, posebno u vezi sa Agencijom za zaštitu životne sredine.

Madalina Ivanica ističe da se preporuke Evropske komisije nisu drastično promenile u odnosu na prethodnu godinu, što pokazuje da je malo urađeno u međuvremenu. Takođe je naglasila da tema životne sredine treba da postane prioritet političke agende država u regionu, ali i šire.

“Upravljanje vodama i otpadom su veliki problemi i Srbija se tu nalazi tek na početku sprovođenja pravnih tekovina Evropske unije. Postoji ozbiljan problem nedostatka inspektora, pogotovo na lokalnom nivou i drago mi je da vidim da postoji saradnja i određeni partnerski odnos između inspekcija i organizacija civilnog društva”, naglasila je Ivanica.

Izvor: European Western Balkans