Zaštita životne sredine – saradnja EU i Srbije
Arhiva: U fokusu

Zaštita životne sredine – saradnja EU i Srbije

13.01.2021.

Prethodnu godinu svakako su obeležili napori za očuvanje zdravlja. Zdrava životna sredina predstavlja nezaobilazni aspekt ovih napora, te je rad na ovoj oblasti u 2020. postao važniji nego do sada. Evropska unija je pre nešto više od godinu dana predstavila Evropski zeleni dogovor– zajednički plan za zaštitu životne sredine koji postavlja cilj da Evropa bude prvi klimatski neutralni kontinent do 2050. Ovaj plan uključuje mnogo više zemalja od 27 članica EU, a Srbija je, u prethodnih godinu dana, zajedno sa Evropskom unijom, aktivno radila na različitim aspektima Dogovora. U međuvremenu, ekonomska kriza izazvana pandemijom COVID virusa još više je naglasila neophodnost kružne ekonomije, a digitalna 2020. istakla važnost novih tehnologija i mogućnosti povezivanja.

Šta je u 2020. donelo partnerstvo EU i Srbije?

Rad na smanjenju zagađenja vazduha, zaštita biodiverziteta, rad na prečišćavanju otpadnih voda, serija online vebinara namenjenu građanima a koji obrađuju najvažnije teme, promocija “zelenih” rešenja za mobilnost koja ne zagađuju životnu sredinu, podrška lokalnim inicijativama- samo su neke od aktivnosti koje su obeležile prošlu godinu.

Kroz program EU PPF – Podrška Evropske unije u pripremi projekata– od 15 infrastrukturnih projekata koji su do sada pripremljeni za sprovođenje, posebna pažnja je na projektu “Sistem sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda u Brusu i Blacu” čija je pripremna faza okončana, a faza izgradnje kreće ove godine. Kroz ovaj projekat radiće se na sprečavanju zagađenja i obezbeđivanju čiste vode za piće u Rasinskom okrugu iz prirodnih izvora – poput jezera Ćelije. Na sličan način, partnerstvom Evropske unije i Švedske kroz PEID projekat koji predviđa, između ostalog, izradu postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu i Čačku.

Tokom projekta “Podrška planiranju politika u sektoru upravljanja vodama u Srbiji”, uz pomoć stručnjaka iz Nemačke, Austrije i Holandije, urađen je plan upravljanja rečnim basenima u Srbiji u skladu sa EU direktivama. Projekat je izradio i listu neophodnih mera za zaštitu vode u Srbiji.

Na početku grejne sezone, rada malih toplana i pojedinačnih ložišta, zagađenje vazduha u Srbiji imalo je veliki uticaj na zdravlje ljudi na više načina. Procenjuje se da oko 2,5 miliona građana (tj. jedna trećina stanovništva Srbije) živi u oblastima u kojima nivo zagađenja vazduha prelazi granične vrednosti definisane nacionalnim propisima i propisima EU. Deca, stariji i članovi domaćinstva sa nižim prihodima i ograničenim pristupom zdravstvenoj zaštiti podložniji su negativnim efektima.

Iz svih tih razloga široko je uočljivo zašto je tema zagađenja vazduha važna za građane Srbije. Deo segmenta projekta „EU za bolju životnu sredinu“ posvećen je pripremi Strategije kvaliteta vazduha u Srbiji koja je preko potrebna i koja se očekuje do polovine 2021. Sama Strategija ima tri stuba: prvi je posvećen nacionalnim emisijama CO2, drugi se bavi samim kvalitetom vazduha, a treći se odnosi na EU Direktivu o kvalitetu vazduha. Tim eksperata trenutno radi na modeliranju scenarija zaštite kvaliteta vazduha. Pored Strategije, izradiće se osam specifičnih planova za primenu EU direktiva i uredbi, od kojih se pet odnosi na sektor zaštite vazduha. Bez ulaganja i namenskih finansija politike ne mogu da se primene i zato će ovaj projekat adresirati višegodišnji investicioni i finansijski plan (MIFP).

Pored čistog vazduha, EU podržava projekte zaštite retkih vrsta životinja. Od marta do oktobra prikupljeno je 10.000 zapisa o 163 vrste i 57 tipova staništa, a neki nalazi su bili veoma zanimljivi: registrovano je prisustvo retkih ptica koje nisu registrovane više od dve decenije. EU u okviru projekta „EU za Naturu 2000 u Srbiji” pruža podršku Ministarstvu zaštite životne sredine Republike Srbije da uspostavi prvu listu potencijalnih lokacija u Srbiji koje će biti deo evropske mreže Natura 2000 i osigurati dugoročni opstanak najvrednijih vrsta i staništa sa ovih podneblja. Do sada je u Srbiji registrovano 89 tipova staništa, 150 životinjskih vrsta kao i 116 vrsta ptica iz EU Direktiva. Razvijena je i mobilna aplikacija „Terenska“ koja prikuplja informacije o vrstama i staništima, GPS lokacije, fotografije i video zapise. Prikupljeni podaci se prenose na server za kasniju procenu i predstavlja podršku uspostavljanju mreže Natura 2000 u Srbiji.

Tokom 11 nedelja trajanja Foto konkursa „Natura 2000 u kadru“ pristiglo je više od 1500 fotografija koje ističu značaj očuvanja biodiverziteta i predstavljaju lepotu i raznolikost pejzaža u Srbiji sa naglaskom na područja koja će biti deo mreže Natura 2000.

Uoči Svetskog dana biodiverziteta, 22. maja, poslednji par Orlova krstaša na severu Srbije dobio je prinove i uz pomoć srpskih i ornitologa iz EU, ova ptica koja krasi grb Republike Srbije – sačuvana je od istrebljenja. Projekat Pannoneagle LIFE“ sa ukupnim budžetom od više od 3,5 miliona evra, uz finansijsku podršku EU podržava grupu od 13 organizacija iz Mađarske, Austrije, Slovačke, Češke i Srbije u nastojanjima da omogući povećanje populacije Orla krstaša i smanjenje stradanja ovih životinja.


Ovogodišnja kampanja Evropske nedelje mobilnosti pod sloganom  “mobilnost za sve, bez štetnih gasova“ otvorena je u Kruševcu, gradu koji je osvojio nagradu Evropske nagrade za održivu mobilnost za 2019. Kroz nagradni izazov pod nazivom “Kreći se – samo ne autom!” obeležen je i dan bez automobila.

Nacionalnom kampanjom „Karavan za klimu“, interaktivnom izložbom, skrenuta je pažnja na borbu protiv klimatskih promena i zaštiti biodiverziteta. Deo izložbe možete pogledati na sajtu kampanje.

Ambasador Evropske unije, Sem Fabrici, naglasio je važnost Zelene agende za EU ​​i Srbiju: „EU se složila oko Zelenog dogovora kao ključnog elementa za ekonomski oporavak i rast i želeli bismo da uključimo Srbiju i ostale zemlje kandidate što je više moguće. Ekonomski i investicioni plan Evropske komisije i Zelena agenda za zapadni Balkan usvojeni na nedavnom samitu u Sofiji važni su gradivni elementi za jačanje ionako jake saradnje između EU i Srbije “.

Ambasador Fabrici podsetio je na važnost zaštite životne sredine i ekologije za pristupanje Srbije EU i potrebu da Srbija usvoji Zakon o klimatskim promenama kao i Strategiju o smanjenju ugljenika. „Ekološka tranzicija Evrope može biti potpuno efikasna samo ako svi brzo preduzmemo mere. Drago mi je što Srbija i EU dele zajednički cilj. Radujem se bliskom radu na pružanju podrške Srbiji u ovom pogledu “, zaključio je ambasador.

EU je bila posebno aktivna u ovom sektoru što je od velike koristi i za građane i za privredu. Ovo je još značajnije tokom pandemije. U oblasti životne sredine EU je donirala više od 400 miliona evra u poslednjih 12 godina, pokrenula više od 200 miliona evra srpskih budžetskih investicija, i pripremila teren za mnoge druge domaće i međunarodne investitore.

Evropska unija je svetski lider u zaštiti životne sredine. EU podržava Srbiju na putu ka zdravijoj životnoj sredini. Donirajući preko 400 miliona evra bespovratne pomoći u zaštitu životne sredine, EU je najveći donator u ovoj oblasti u Srbiji.

Uz finansijsku podršku EU, Srbija radi na razvoju i primeni planova za zaštitu životne sredine na strateškom nivou, ali i na održivom sistemu zaštite životne sredine koji stvara zdravije okruženje i podiže kvalitet života.

Izvor: Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji