U susret izborima - Solidan dokument i izborni (ne)uslovi
Ishod nije savršen, niko od predstavnika vlasti i opozicije nije u potpunosti zadovoljan, ali su pregovori doveli do pomeranja s mrtve tačke – ovako bi u jednoj rečenici mogao da se sumira pokušaj dijaloga predstavnika vlasti i opozicije, uz posredovanje predstavnika Evropskog parlamenta.
Novi izbori su za manje od šest meseci, a još uvek ne postoji konsenzus oko toga da li u Srbiji uopšte imamo uslove za njihovo fer i slobodno održavanje. Svojevrsna simulacija dijaloga u zemlji u kojoj on odavno ne postoji, odnosno, nova runda međustranačkog dijaloga koja je održana u Beogradu 17. i 18. septembra, iznedrila je Radni dokument sa 16 konkretnih i, po rečima njihovih kreatora, primenljivih mera za unapređenje izbornih uslova u narednom periodu. Radni dokument odražava preporuke Evropskog parlamenta, Evropske komisije i OEBS/ODIHR-a, kao i zaključke donesene nakon konsultacija i diskusija koje su dosad vođene u procesu međustranačkog dijaloga. Pored toga, doneo je i nova „prepucavanja” predstavnika vlasti i opozicije o tome na čijoj su strani evroparlamentarci, kao i o tome kako je dokument ključan dokaz da u Srbiji proteklih godina nisu postojali fer i slobodni izbori.
Žurba i (ne)zadovoljstvo
Tri tačke se izdvajaju kao posebno interesantne, ali i diskutabilne – uspostavljanje privremenog nadzornog tela u oblasti monitoringa medija uz učešće predstavnika opozicije; zatim, usvajanje obavezujućeg pravilnika za nacionalni javni servis, kao i privremenu promenu stalnog sastava Republičke izborne komisije dodavanjem šest dodatnih članova iz redova celokupne opozicije u zemlji. Po rečima evroparlamentaraca, omogućavanje učešća u radu ovih tela predstavnicima vanparlamentarnih stranaka predstavlja svojevrstan presedan, dakle nešto pozitivno. Ipak, ono što je najviše kritikovano jeste da su iz nadležnosti nadzornog tela za monitoring medija izuzeti privatni emiteri, odnosno stubovi nosioci vladajuće partije tokom izborne kampanje i samih izbora.
„Prilično solidnim” dokumentom, po oceni Vladimira Bilčika, neki su prilično zadovoljni dok su drugi prilično nezadovoljni. U grupi prilično nezadovoljnih nalaze se predstavnici Zajedno za Srbiju, Dveri kao i Narodne stranke, koji su aktivno učestvovali u spomenutom dijalogu. Glavni argument za odbijanje naveli su to da se nijedan od predloga opozicije ne nalazi u zvaničnoj verziji dokumenta. Po njihovim rečima, ne postoje čvrste garancije da će se nešto suštinski promeniti u pozitivnom smeru u narednih šest meseci, odnosno do izbora, a uz to, pomak koji je napravljen nije dovoljan. S druge strane, njihove kolege, takođe iz opozicije – Stranke moderne Srbije, Lige socijaldemokrata Vojvodine i Socijaldemokratske stranke – prihvatili su predloženi dokument, saglasni u tome da uslovi i dalje nisu idealni, ali da se borba za slobodne i fer izbore treba nastaviti kroz aktivno učešće. Dakle, u opoziciji ništa novo. Nema dogovora, ali ni jedinstvenog stava po pitanju kvaliteta predloženog dokumenta. Nema ni preciziranja koji to stavovi opozicije nisu uvaženi i šta su glavne razlike u odnosu na zvanično objavljeni dokument.
S druge strane, vladajućoj partiji, kao i evroparlamentarcima, očigledno se vrlo žurilo s predstavljanjem dokumenta. On je donet praktično u poslednji čas, odnosno šest meseci pre izbora, kako bi bilo dovoljno vremena da se predložene tačke primene u praksi i ne ostanu samo, još jedno u nizu, mrtvo slovo na papiru. Važna činjenica, zasigurno bitna vladajućoj partiji, jeste prihvatanje dokumenta od strane dela opozicije. Na ovaj način se samom dokumentu, ali i najavljenim izborima, daje legitimitet, legitimitet koji prethodni parlamentarni izbori, usled bojkota opozicije, nisu imali. Parlament, onako kako danas izgleda, bez opozicije i suprotstavljenih strana, definitivno nikome ne ide naruku: ni Evropi, ni opoziciji, ali ni vladajućoj partiji. Iz tog razloga, posle skoro dve godine opet ćemo na birališta da biramo naše predstavnike u „najvišem zakonodavnom telu” u zemlji ili barem onome što je od njega ostalo.
Novih pregovora o izbornim uslovima definitivno neće biti. Evroparlamentarci će se vratiti u Srbiju, ali samo da provere da li se predložene mere primenjuju. Dok vlast zadovoljno trlja ruke, opozicija je opet u dilemi – da li bojkotovati izbore i samim tim ostati nevidljiv ili igrati po nedovoljnim, ali opet „solidnim” uslovima za fer i slobodne izbore, vratiti se u parlament i svoju borbu nastaviti kroz institucije.
Malo je verovarno da je „solidan” dokument dovoljan da za šest meseci imamo fer i slobodne izbore, ali ono što je sigurno jeste da je Evropa udarila prilično otrežnjujući šamar opoziciji donošenjem dokumenta kojim, na kraju, niko nije zadovoljan.
Bojana Džulović
Beogradska otvorena škola
Tekst je prvobitno objavljen u broju 77 biltena Progovori o pregovorima
