EU aktivirala mehanizam za krizne situacije IPCR
foto: Evropska unija
Ministri odbrane Evropske unije razmotriće najnoviji razvoj događaja u Ukrajini i dalje poteze i koordinaciju pomoći EU. Istovremeno, 28. februara će biti održan i prvi tehnički sastanak Integrisanog političkog odgovora na krizu (IPCR), tela koje treba da omogući brzo i koordinisano donošenje odluka na političkom nivou EU u slučaju velikih i složenih kriza.
Tehnički sastanak IPCR dogovorili su ministri unutrašnjih poslova EU na vanrednom zasedanju 27. februara, na kojem je razmotrena situacija u Ukrajini.
"Danas izražavamo puno jedinstvo i solidarnost sa Ukrajinom i njenim ljudima. EU i njene članice su pružile i nastaviće da pružaju političku, finansijsku, humanitarnu i logističku pomoć u svetlu ruske agresije", izjavio je francuski ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen, a saopštio je Savet EU.
Francuska, kao predsedavajuća EU, zato je donela odluku da u potpunosti aktivira IPCR, mehanizam koji treba da pomogne u nadzoru situacije, koordinaciji mera solidarnosti i da uključi sve relevatne aktere.
IPCR je prvobitno stvoren kao odgovor na terorističke pretnje, ali je kasnije postao mehanizam odogovora na sve veće krizne situacije. Aktivira ga zemlja koja predsedava EU, bez obzira da li je kriza nastupila unutar ili izvan EU. Može biti aktiviran i na zahtev neke članice.
U zavisnosti od situacije postoje tri stepena delovanja IPCR - nivo nadzora koji nije prava aktivacija, nivo brze razmene informacija i puna aktivacija. IPCR, čije je formiranje dogovoreno 2013. godine, samo je jednom bio aktiviran na najvišem nivou na vrhuncu izbegličke krize 2015. godine.
IPCR podrazumeva redovnu obaveznu razmenu informacija preko posebne IPCR platforme, ažurne izveštaje i analize evropske službe za spoljne poslove EEAS, kao i česte vanredne sastanke Saveta EU na nivou ambasadora ili ministara, ekspertske sastanke i akcione planove na nivou Unije.
Na sastanku ministri su odlučili da u sklopu Mehanizma EU za civilnu zaštitu pruže dodatnu pomoć Ukrajini i odobrili logističke načine da se ta pomoć i dostavi. Istovremeno odlučeno je i da se pruži sva neophodna pomoć Moldaviji. Pomoć u okviru mehanizma civilne zaštite uglavnom se sastoji u lekovima i smeštaju.
Dogovorena je pomoć u obezbeđivanju kapaciteta za prihvat izbeglica u zemljama koje granice sa Ukrajinom. Kroz mehanizam IPCR će se u narednim danima ubrzano rešavati specifični zahtevi tih zemalja.
Prema najnovijim podacima UN od 28. februara, Ukrajinu je od početka ruske invazije napustilo više od 500.000 ljudi. Agencija UN za izbeglice (UNHCR) objavila je da se podaci menjaju iz časa u čas, ali da je u Poljsku je iz Ukrajine ušla oko 281.000 ljudi, u Mađarsku više od 84.500, u Moldaviju oko 36.400, u Rumuniju 32.500 i oko 30.000 u Slovačku.
"Odluka da se u potpunosti aktivira IPCR obezbediće platformu solidarnosti u upravljanju spoljnim granicama EU, tako što će biti mobilisani svi instrumenti i sredstva u korist zemalja članica koje su na prvoj liniji", naveo je Savet EU u saopštenju.
Dogovoreno je i da, u slučaju daljeg porasta broja izbeglica, i zemljama u susedstvu EU bude ponuđena pomoć u obavljanju pograničnih poslova i kontrola, u prvom redu kroz evropsku graničnu agenciju Fronteks i evropsku policijsku službu Europol.
Savet EU je prethodno, 25. februara, odlučio da iodlučio da delimično suspenduje sporazum sa Rusijom o olakšanom izdavanju viza, i taj režim olakšica više neće važiti za ruske diplomate zvaničnike i poslovne ljude. Ministri su dogovorili i koordinaciju viznog režima sa Rusijo na nivou EU.
Francuska je kao predsedavajuća pozvala zemlje članice i da ne priznaju pasoše koje su ruske vlasti izdale u okupiranim delovima Ukrajine, kao i koordinisan pristup takozvanim "zlatnim pasošima", odnosno pasošima koji se kupuju za velike iznose i koje mogu da steknu pojedini ruski lideri i bogtaši.
Evropska unija je proteklih dana uvela niz sankcija Rusiji zbog napada na Ukrajinu. Najtežim sankcijama se smatraju isključenje ruskih banaka, uključujući i Centralnu banku, iz sistema međunarodnog platnog prometa Swift, zabrana prodaje tehnologije za preradu nafte i tehnologije za vazduhoplovnu i svemirsku industriju.
Zabranjen je i izvoz određenih dobara i tehnologije, među kojima su i mikročipovi i sve što je potrebno za njihovu proizvodnjnu. Zemlje EU zatvorile su i svoj vazdušni prostor za ruske aviokompanije.
Sankcije su uvedene i protiv ruskih državnih medija RT i Sputnjik, kao i vodećih ruskih političara, i tajkuna i poslovnih ljudi bliskih vlasti.
Kaznene mere pogodile su i ruski sport i kulturu. Tako će, na primer, ruska fudbalska reprezentacija međunarodne utakmice moći da igra samo na neutralnom terenu, bez himne, zastave i gledalaca. Rusija neće učestvovati na pesmi Evrovizije, a brojne su evropske kulturne ustanove suspendovale saradnju sa ruskim partnerima.
Izvor: Euractiv.rs
