Makron, dečko koji je ispunio obećanje - Samit Evropske političke zajednice u Pragu
foto: Evropska unija
Prvi Samit inicijative Evropska politička zajednica održan je 6. i 7. oktobra u Pragu. Na Samitu su učestvovali lideri/ke država kao i predstavnici/ce evropskih institucija. Cilj održavanja susreta bio je, prema rečima Žozepa Borelja, prilika za započinjanje izgradnje novog međunarodnog poretka bez Rusije. Samit će se održavati dva puta godišnje, a domaćin samita će jednom biti država članica Unije, a zatim će to biti država koja nije EU članica.
Od ideje do samita – obećanje ispunjeno
Ideju o stvaranju evropskog političkog foruma za razgovor o zajedničkim temama, predstavio je početkom maja francuski predsednik Emanuel Makron. Govoreći o novom tipu političke zajednice, Makron je predstavio ideju o stvaranju evropskog političkog foruma kome bi prisustvovale i zemlje koje nisu članice Evropske unije. Makronova ideja podstakla je brojne rasprave o tome kako će izgledati proces proširenja Unije u narednom periodu i šta države kandidati mogu da očekuju. Osim toga, ideja o Evropskoj političkoj zajednici pokrenula je i pitanje mogućnosti Unije da u kriznom periodu apsorbuje države poput Ukrajine sa kojom su pregovori otvoreni, a potencijalni datum pristupanja se zbog čitave krize sa Rusijom ni ne nazire. Podršku ovoj ideji dali su i evropski zvaničnici. U godišnjem govoru o stanju Evropske unije, predsednica Evropske komisije rekla je da podržava ovu inicijativu i da veruje da će se na taj način dopreti do zemalja koje se nalaze izvan okvira pregovaračkog procesa.
Na crvenom praškom tepihu 6. oktobra našli su se zvaničnici/ce 43 zemlje i Kosova*, a predstavnici/ce Evropske unije istakli su da je Unija samo facilitator, a ne organizator ovog samita koji će se održavati dva puta godišnje. Nesumnjivo ovo je jedan od najvećih samita koji je okupio lidere Evrope kako bi zajedno razgovarali o izazovima sa kojima se susreću. Na agendi samita našle su se brojne teme, a ukrajinska kriza koja i dalje traje stavila je u prvi plan pitanje međunarodne bezbednosti. Očekivano, pozivnica za učešće na sastanku nije stigla do Moskve i Minska.
Isti prostor, slična istorija - zajednička budućnost
„Delimo isti prostor. Vrlo često sličnu istoriju. I suđeno nam je da pišemo našu budućnost zajedno“, rekao je francuski predsednik o Evropskoj političkoj zajednici. Okupljanje ovako velikog broja donosilaca političkih odluka, svakako može biti značajna platforma za razmenu mišljenja i prostor za kreiranje novih načina za saradnju. Prisustvo država koje još uvek nisu formalno deo zajednice značajan je podsetnik da su i ove zemlje deo evropskog kontinenta te da se i one suočavaju sa istim izazovima kao i Unija. Ovakvo sastajanje lidera daje novu dimenziju evropskom dijalogu, čineći ga potpunijim i sveobuhvatnijim. Dodatni argument za regularno održavanje ovakvih sastanaka prema rečima nemačkog kancelara jeste manjak birokratije, administracije ili pritiska da se neki sporazum mora doneti. Cilj se zapravo najbolje ogleda u okupljanju predstavnika evropskih država i prilike da se o zajedničkim problemima razgovara. S druge strane, pristuna je bojazan da bi okupljanje u ovim okvirima moglo dodatno da uspori proces kom države kandidati teže, a to je punopravno članstvo u Uniji. Deluje da bi ovakvim okupljanjem možda bio prenebregnut izazov nejednakog predstavljanja I uključenosti evropskih država u kreiranje zajedničke političke agende. Međutim, zabrinutost za proširenje okvira Unije ostaje pitanje na koje će zvaničnici Unije morati da pronađu odgovarajući odgovor.
I mi smo bili tu
Samitu je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je učestvovao na Okruglom stolu o energetici, ekonomiji i klimatskim pitanjima. Tokom samita održano je nekoliko bilateralnih sastanaka, a predsednik se sastao sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcem, predsednicom Evropske komisije Ursulom fon Der Lajen i češkim predsednikom Milošem Zemanom. Vučić se sastao i sa potpredsednikom Evropske komisije Margaritisom Shinasom, rekavši da Srbija planira da do kraja godine uskladi svoju viznu politiku sa politikom Evropske unije. Tokom samita bilo je reči i o energetskoj zavisnosti od Rusije i načinima za njihovo prevazilaženje. Međutim, konkretnih zaključaka sa samita nije bilo.
Samit u Pragu uspeo je da na jednom mestu okupi najvažnije političke lidere/ke u Evropi. Poslužio je kao mesto za susret i razgovor, ne kao mesto za postizanje dogovora ili zaključaka. U okviru samita održano je nekoliko važnih bilateralnih sastanaka. Takođe, poslata je i lepa slika o evropskom jedinstvu. I ništa više od toga, barem za sada. U narednom periodu videćemo da li će Evropska politička zajednica biti dobra pripremna vežba za buduće članstvo u okvirima Unije, ili najviši evropski stepenik do koga će države van Evropske unije doći.
Foto: consilium.europa.eu
Miljana Jovanović,
Beogradska otvorena škola