Evropska komisija u Izveštaju o Srbiji preporučila otvaranje dva klastera

foto: Evropska unija

Evropska komisija je u ovogodišnjem izveštaju o Srbiji u procesu evropskih integracija preporučila otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) i klastera 4 (zelena agenda i održiva povezanost).

U izveštaju koji će kasnije 19. oktobra biti predstavljen na sednici Spoljnopolitičkog odobra Evropskog parlamenta (AFET) Komisija je ocenila da je Vlada Srbije ispunila više važnih merila u ta dva klastera.

"Zbog toga je Komisija preporučila da su merila za otvaranje u tim klasterima ispunjena i da klasteri treba da budu otvoreni", piše u sažetku izveštaja za Srbiju u koji je agencija Beta imala uvid.

U izveštaju se ističe da će ukupan tempo pristupnih pregovora i dalje zavisiti prvenstveno od brzine sprovođenja reformi u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom.

Dodaje se da je Vlada Srbije u prvoj polovini godine postavila reforme povezane sa EU i vladavinu prava kao ključne prioritete.

"Efikasno planiranje i koordinacija politike i dovoljni ljudski i finansijski resursi za pristupanje EU u svim uključenim institucijama treba da budu obezbeđeni kako bi se podržao obnovljeni politički fokus vlade", navodi se u izveštaju.

U skladu sa ciljem članstva u EU, dodaje se, vlasti treba da stave veći naglasak na "proaktivnu i objektivnu komunikaciju o EU, koja je glavni politički i ekonomski partner Srbije".

Kada je u pitanju klaster 3, u izveštaju se ocenjuje da je napredak ostvaren u oblastima poreske politike, socijalne politike i zapošljavanja, industrijske politike, nauke i tehnološkog razvoja i obrazovanja.

"Međutim, nije bilo napretka u jačanju fiskalnih pravila kako bi se učvrstila fiskalna politika", ocenila je EK.

U okviru klastera 4, navodi se da je Srbija ispunila merila za otvaranje u oblasti energetike i da je ostvarila napredak u pogledu bezbednosti puteva i reforme železnice.

Srbija je takođe usvojila zakon o klimi i paket zakona u sektoru energetike, uključujući nove zakone o obnovljivim izvorima energije i o energetskoj efikasnosti.

U Srbiji opstaje zapaljiva retorika, mali progres u upravi i pravosuđu

U Srbiji je politička klima i dalje polarizovana, političari u raspravama koriste zapaljivu retoriku protiv neistomišljenika, a u reformi državne uprave i pravosuđa zabeležen je samo ograničen progres, ocenila je Evropska komisija u godišnjem izveštaju.

U sažetku dela izveštaja koji se odnosi na političke kriterijume, piše da su srpski parlament i politički subjekti započeli međupartijski dijalog "sa ciljem postizanja širokog partijskog konsenzusa o reformama vezanim za EU, što je od ključne važnosti za napredak zemlje na putu u EU".

"Međutim, politička klima je tokom izveštajnog perioda ostala polarizovana", navodi se u izveštaju koji pokriva period od juna 2020. do juna 2021.

Dodaje da svi politički akteri, da bi proces bio uspešan, moraju da deluju konstruktivno i u dobroj veri i sprovedu mere koje su u septembru 2021. tokom međupartijskog dijaloga identifikovali posrednici iz Evropskog parlamenta i Skupštine Srbije".

U izveštaju piše da je Srbija  počela da se bavi dugogodišnjim preporukama Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) OEBS, i da "sve ključne preporuke treba da budu implementirane na inkluzivan i transparentan način, zasnovao na širokom političkom konsenzusu i znatno pre narednih izbora".

U pogledu parlamenta, EK podseća da je njegov mandat od početka ograničen najavom izbora za proleće 2022.

Srpski parlament je značajno, kako se navodi, smanjio primenu hitnog postupka kog usvajanja zakona i usvojio kodeks ponašanja poslanika, ali se u skupštinskim raspravama i dalje koristi zapaljivi jezik protiv političkih neistomišljenika.

U izveštaju piše da je u Srbiji osnovano Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog koje je pokrenulo niz javnih rasprava, ali da su potrebni dodatni napori kako bi se bezbedila sistematska saradnja vlade i civilnog društva.

Ukazuje se da je potrebno stvoriti okruženje pogodno za razvoj i finansiranje civilnog društva, koje je i dalje meta napada, uključujući i u parlamentu.

Srbija je, kako se ocenjuje, umereno napredovala u oblasti reforme javne uprave, i još uvek mora da osigura zapošljavanje na osnovu sposobnosti i smanjenje broja zvaničnika koji visoke dužnosti obavljaju kao vršioci dužnosti.

Potrebna je i jaka kontrolna uloga ministarstva u razvoju i koordinaciji javne politike, kao i jedinstven mehanizam prioriteta za sve investicije, bez obzira na njihovu vrstu i način finansiranja.

U izveštaju se konstatuje da je u pravosudnom sistemu Srbije postignut ograničen napredak.

EK ocenjuje da je "posle usvajanja ustavnih amandmana, potrebna temeljita revizija sistema imenovanja sudija i tužilaca i vrednovanja njihovog rada, kako bi se omogućilo zapošljavanje i napredovanje zasnovano na sposobnosti, pošto sadašnji pravni okvir nije u dovoljnoj meri garancija protiv potencijalnog političkog uticaja na sudstvo".

Sporazum o normalizaciji sa Kosovom hitan i ključan za napredak ka EU

Evropska komisija pozvala je Srbiju da uloži dodatne napore u sprovođenje svih ranije postignutih sporazuma sa Kosovom i doprinese postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa koji je hitan i ključan za napredak i Srbije i Kosova na evropskom putu, navodi se u izveštaju.

U sažetku izveštaja podseća se da je, kada je reč o normalizaciji odnosa sa Kosovom, nastavljen dijalog uz posredovanje EU, da su održani sastanci na visokom nivou 15. juna i 19. jula i tri sastanka na nivou glavnih pregovarača, kao i da su obe strane imenovale nove pregovaračke timove i glavne pregovarače.

Po pitanju dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje u izveštaju se ocenjuje da Srbija, u celini gledano, aktivno učestvuje u regionalnoj saradnji i da je ostala posvećena bilateralnim odnosima sa drugim zemljama obuhvaćenim procesom proširenja i susednim državama članicama EU.

Konstatuje se, međutim, da su odnosi sa Crnom Gorom bili obeleženi stalnim tenzijama.

Kada je reč o spoljnoj politici, Evropska komisija ocenjuje da su "sveukupni obrasci Srbije u usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU ostali uglavnom nepromenjeni" ali i da je Srbija u posmatranom periodu preduzela "jedan broj akcija u suprotnosti sa spoljnopolitičkim pozicijama EU".

Usklađenost sa izjavama visokog predstavnika u ime EU i odlukama Saveta porasla je do avgusta 2021. na 61%, sa 56% koliko je bila 2020, navodi se.

U izuveštaju se još konstatuje da je Srbija nastavila da učestvuje u misijama i operacijama EU za upravljanje krizama u okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike kao i da nije postignut konkretan napredak ka okončanju pristupnih pregovora sa Svetskom trgovinskom organizacijom.

Srbija je nastavila i da značajno pomaže u upravljanju mešovitim migracionim tokovima ka EU igrajući aktivnu i konstruktivnu ulogu i efikasno sarađujući sa svojim susedima i državama članicama EU. Takođe je nastavljeno efikasno sprovođenje strategije integrisanog upravljanja granicom i akcionog plana, ocenila je Evropska komisija.

Verbalni napadi, pretnje i nasilje nad novinarima i dalje zabrinjavajući

Srbija je u oblasti slobode izražavanja ostvarila "ograničeni napredak", a verbalni napadi, pretnje i nasilje nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost, navodi se u izveštaju Evropske komisije.

U izveštaju u koji je agencija Beta imala uvid piše da je ograničeni napredak ostvaren usvajanjem i početkom primene ograničenog broja mera u okviru akcionog plana za sprovođenje medijske strategije.

"Međutim, nastavljeni su verbalni napadi visokih zvaničnika na novinare, a i dalje postoji zabrinutost zbog pretnji i nasilja", navodi se u izveštaju koji će danas biti predstavljen članovima Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta (AFET).

Podseća se da se većina medijskih udruženja u martu povukla iz radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara zbog govora mržnje i kampanja blaćenja novinara i predstavnika civilnog društva, u čemu je, kako se navodi, učestvovao i šef poslaničke grupe vladajuće partije.

Dodaje se da su se ti verbalni napadi u Skupštini dešavali čak i posle usvajanja Kodeksa ponašanja u decembru 2020.

"Ukupno okruženje za nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja treba dodatno ojačati u praksi", ocenjeno je u izveštaju.

U delu izveštaja koji se odnosi na osnovna prava ocenjeno je da Srbija ima zakonodavni i institucionalni okvir za njihovo ostvarivanje, ali da je potebno osigurati da se taj okvir "dosledno i efikasno primenjuje".

"Potrebno je ojačati institucije za ljudska prava i garantovati njihovu nezavisnost, između ostalog raspodelom neophodnih finansijskih i ljudskih resursa", navodi se u izveštaju.

Srbija u borbi protiv organizovanog kriminala da se fokusira na velike slučajeve

Srbija u borbi protiv organizovanog kriminala treba da promeni pristup i fokusira se na slučajeve "visokog profila" koji za cilj imaju razbijanje velikih i međunarodnih organizacija i oduzimanje imovine, umesto na manje i srednje važne predmete, navodi se.

U dokumentu se navodi da je broj osuđujućih presuda za organizovani kriminal smanjen u odnosu na 2019.

Komisija je ocenila da je Srbija u određenoj meri pripremljena za članstvo u EU kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala, dodajući da je u poslednjih godinu dana na tom planu zabeležen samo ograničeni napredak.

Kako se navodi, Srbija tek treba da ostvari dobre rezultate na planu efikasnih istraga, gonjenja i pravosnažnih presuda u slučajevima organizovanog kriminala, uključujući finansijske istrage i evidencije zamrznute i oduzete imovine stečene kriminalom.

Kada je reč o borbi protiv korupcije, napredak je u proteklom periodu takođe bio ograničen i Srbija ima određeni nivo pripremljenosti na tom planu.

Navodi se da Srbija tek treba da usvoji novu strategiju borbe protiv korupcije praćenu akcionim planom i uspostavi efikasan mehanizam kooridnacije za operacionalizaciju ciljeva sprečavanja korupcije i efikasno rešavanje slučajeva korupcije.

Ukazuje se i da je broj optužnica i prvostepenih presuda za slučajeve visoke korupcije smanjen u odnosu na prethodne godine.

"Srbija treba da poveća napore da otkloni te nedostatke i pojača sprečavanje i suzbijanje korupcije", navodi se u sažetku izveštaja Evropske komisije.

Spor napredak nekih reformi javne administracije i državnih preduzeća u Srbiji

Srbija je, kada je reč o ekonomskim kriterijumima za članstvo u EU, postigla određeni napredak i umereno je ili na dobrom nivou pripremljenosti za razvoj funkcionalne tržišne ekonomije, ocenjuje se u sažetku godišnjeg izveštaja Evropske komisije.

U dokumentu se ukazuje na izazove pred malim i srednjim preduzećima u Srbiji, na sporu reformu javne adminstracije i državnih preduzeća, na i dalje snažno prisustvo države u ekonomiji, nerazvijen privatni sektor.

Navodi se da je ekonomija Srbije u 2020. zabežila samo umereni pad jer je uticaj pandemije bio ublažen snažnim zamahom pre krize, značajnim i blagovremenim fiskalnim i monetarnim merama, sektorskom strukturom ekonomije i u proseku relativno blagim merama zaključavanja.

Ocenujuje se da je fiskalni prostor kreiran pre krize omogućio Srbiji da obezbedi značajnu fiskalnu podršku za ublažavanje krize zbog pandemije u 2020. i 2021. i znatno poveća kapitalnu potrošnju.

Ukazuje se i da je očuvana stabilnost bankarskog sektora i da je rast kreditiranja bio robusan, da je na tržištu rada zabeleženo dalje smanjenje nezaposlenosti tokom 2020, kao i da je ostvaren određeni napredak u reformi poreske administracije i privatizaciji državnih banaka.

"Međutim, ostale važne strukturne reforme javne administracije i državnih preduzeća i dalje sporo napreduju, čime se prolongira dugotrajna neefikasnost", navodi se i ukazuje da nije bilo napretka sa jačanjem fiskalnih pravila.

U sažetku izveštaja Evropske komisije ističe se da je "otisak" države u ekonomiji i dalje snažan i da je privatni sektor nedovoljno razvijen i ometan slabostima u vladavini prava, posebno korupcijom i neefikasnim pravosuđem i na polju sprovođenja poštene konkurencije.

Dalje se navodi da je Srbija ostvarila određeni napredak i da je umereno pripremljena da izađe na kraj sa konkurencijom na tržištu EU.

Ukazuje se i da, uprkos određenom napretku, kvalitet i relevantnost obrazovanja i obuke ne zadovoljavaju u potpunosti potrebe tržišta rada.

Kada je reč o malim i srednjim preduzećima, ocenjuje se da se ona, uprkos tome što im je smanjena cena zaduživanja, suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući nestabilno poslovno okruženje i nepoštenu konkurenciju.

Što se tiče sposobnosti da preuzme obaveze članstva u EU, Srbija je uradila važan posao na usklađivanju sa pravnim tekovinama EU u mnogim oblastima, posebno oporezivanju i energetici, ocenjuje se.

Gledano po klasterima, kod onoga o unutrašnjem tržištu ostvaren je napredak u usklađivanju zakonodavstva u oblasti prava preduzeća, slobode kretanja radne snage i osnivanju i slobodi pružanja usluga ali nije bilo napretka kod slobode kretanja kapitala, finansijskih usluga i zaštite potrošača i zdravlja.

EK je ocenjivala i napredak u klasteru o resursima, poljoprivredi i koheziji koji obuhvata politike povezane sa strukturnim fondovima EU i razvojem kapaciteta za preuzimanje odgovornosti iz budućeg članstva u EU.

Taj klaster sadrži i neke od ključnih politika za obezbeđenje održivih sistema hrane i pomoć seoskim zajednicama da se razviju i ekonomski diverzifikuju.

Na tom planu Srbija je ostvarila napredak oko bezbednosti hrane zapošljavanjem osoblja u nacionalnim referentnim laboratorijama i donošenjem akcionog plana o ribarstvu, o finansijskim i budžetskim pitanjima u vezi upravljanja svojim resursima i o regionalnoj politici u pogledu finansijskog upravljanja.

Izvor: Euractiv