Na plenarnoj sednici NKEU pozivi da se otvore klasteri, rasprava o političkim kriterijumima

foto: Evropska unija

BEOGRAD – Kultura dijaloga i saradnja na svim nivoima društva su neophodni za dalji napredak u ispunjavanju političkih kriterijuma i zahteva koji se odnose na ekonomski razvoj, zaštitu zdravlja i životne sredine, zaključeno je danas tokom devete Plenarne sednice Nacionalnog konventa o EU (NKEU).

Koordinatorka NKEU Nataša Dragojlović istakla je da su plenarne sednice prilika da se sumira dokle je Srbija stigla na svom putu ka EU, da li je protekla godina donela napredak ili su šanse propuštene.

Ona je ocenila da je Knjiga preporuka NKEU svojvrsni dokaz ili mapa puta kako je tekao proces evroskih integracija, šta su stavovi vlasti, a šta organizacija civilnog društva.

Prema njenim rečima, bez obzira na to što neki novi problemi potiskuju stare, civilno društvo nastaviće da insistira na svemu onome što nije urađeno, a jeste preduslov da bi Srbija dalje nastavila da napreduje na svom putu ka EU.

„Konvent se bavi svim ovim oblastima u procesu evropskih integracija, a svoju strukturu prilagodili smo prateći novu metodologiju, kao što je to takođe uradila i Vlada. Dvadeset sedam radnih grupa biće podeljeno u klastere, a sledeću Knjigu preporuka ćemo objaviti po klasterima“, objasnila je Dragojlović.

Ona je pozvala na otvaranje novih klastera u procesu evropskih integracija Srbije, jer to može doprineti većoj dinamici procesa proširenja ali i boljem komuniciranju prednosti i koristi tog procesa.

Dragojlović je pozvala na prekidanje trenda napada na predstavnike organizacija civilnog društva sa skupštinske govornice, jer predstavnici OCD u Srbiji rade u skladu sa nacionalnim interesima Srbije na njihovom ispunjenju ali i zaštiti.

Ona je najavila da će 10. novembra biti održan još jedan dijalog NKEU sa premijerkom Srbije, a tema sastanka biće pandmija koronavirusa.

Šef delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Emanuele Žiofre izjavio je da izveštaj Evropske komisije konstatuje novu posvećenost Vlade Srbije da nastavi sa reformama u pravcu pristupanja EU, ali se sada od nje očekuje da ubrzava i produbljuje reforme u oblasti vladavine prava.

„Vlasti u Srbiji treba da završe ustavne refome u oblasti pravosuđa. Napredak Srbije u oblasti vladavine prava i normalizaciji odnosa sa Kosovom je ključan i nastaviće da određuje opštu dinamiku pregovora o pristupanju,“ rekao je Žiofre.

On je rekao da je Srbija ostvarila napredak kada je reč o ovoj ambicioznoj reformskoj agendi i istakao da pozdravlja što je pokrenut veliki broj reformskih inicijatva i da se nada da će biti održive i donesu opipljive rezultate.

Žiofre je poručio da je međustranački dijalog bio konstruktivan i da bi trebalo intenzivirati proces, jer se bliže izbori.

“Slab napredak je konstatovan po pitanju ratnih zločina, ograničeni napredak u oblasti sloboda izražavanja. U izveštaju se primećuju verbalni napadi na novinare koji dolaze od visokih zvaničnika i slučajevi pretnji i nasilja, što ostaje predmet zabrinutosti“, rekao je Žiofre.

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je da Srbija treba da otvori dva pregovaračka klastera, jer je učinila veliki napredak u reformama i trebalo bi da se taj uspeh ogleda kroz otvaranje novih poglavlja, odnosno sada klastera.

On je ocenio da je jedna od najvažnijih aktivnosti parlamenta u procesu evropskih integracija izmena Ustava Srbije u delu koji se tiče pravosuđa.

“To je jedno od najvažnijih pitanja na koje smo radili i mi smo pri samom kraju procesa, za koje verujem da ćemo okončati u ovom sazivu pralmaneta”, rekao je Dačić, podsećajući da je dobijeno, kako je opisao, pozitivno mišljenje Venecijanske komisije.

“Siguran sam da će, kada donesemo konačnu odluku, ona biti verifikovana u narednom izveštaju kao napredak u oblasti vladavine prava,“ rekao je Dačić podsećajući na proces ustavnih reformi koji je trajao godinu dana.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da je Srbija pokazala visok nivo zainteresovanosti za proces evropskih integracija, kao i za sve njegove promene koje su se desile u teškim okolnostima.

“Nismo koristili oportunistički izgovor da smanjimo intenzitet reformi. Naprotiv, mi smo se u sred tako ‘zgusnoto-problematičnih’ okolnosti konsolidovali, potpuno rešeno prihvatili novu metodologiju i napravili nove strukture za njenu punu implementaciju”, izjavila je ona.

Joksimović je naglasila da je inicijalno ocena Evropske komisije kada je u pitanju stanje u pravosuđu trebalo da bude bolja, ali da taj proces još uvek nije zaokružen, pa je napredak označen kao ograničen.

Predsednica Vlade Srbija Ana Brnabić izjavila je da je ova vlada uspostavila mnogo bližu saradnju sa NKEU o svim temama i pitanjima.

“Jednom mesečno se sastajemo i razgovaramo o oblastima koje su izuzetno važne u sklopu sveobuhvatnih reformi kako bi napravili jedno bolje društvo za sve nas. Mislim da je taj dijalog koji smo ostvarili i zadržali jedan od onih stvari koje su nam doneli pozitivan ili pozitivniji izveštaj o napretku. Evropska komiisja prepoznala je nameru Vlade da poboljša komunikaciju sa OCD, da radi mnogo fokusiranije, na mnogo transparentniji način”, istakla je Ana Brnabić.

Ona je dodala da Vlada Srbije jednom mesečno šalje izveštaj o reformama u oblasti vladavine prvava Evropskoj komisiji i držvama članicama, što pokazuje fokusiran trud u ovoj oblasti.

Civilno društvo i predstavnici vlasti različito o političkim kriterijumima

Srđan Majstorović koordinator međusektorske grupe za političke kriterijume NKEU, izjavio je da građani Srbije nemaju razloga da budu preterano zadovoljni izveštajem EK u Srbiji.

On je istakao da kada su u pitanju politički kriterijumi Srbija ne napreduje brzinom kojom može i koja bi trebalo da odslikava iskrenu posvećenost evropskom putu.

„Kada je u pitanju stanje demokratije u 2021. godini, ako govorimo u odnosu na prethodnu, prostor je i dalje opterećen upotrebom zapaljivog jezika protiv političkih neistomišljenika. EK je posebno osudila verbalne napade na predstavnike OCD i ugledne pojedince i medije sa različitim stavovima“, rekao je Majstorović.

On je dodao da u Srbiji i dalje postoje elementi zarobljene države, te da klima za medije nije poboljšana.

„Polarizacija koja je prisutna nije dobra osnova za važne procese sa kojima se Srbija suočava. Veliki jaz utiče na gubitak poverenje i dalje podele. Građani veruju više u partijske aparate nego državnim institucijama, što je loše po demokratsko uređenje. To postaje nova politička kultura u Srbiji koja ne odgovara društvu i vlasti koje žele da poštuju principe liberalne demokratije“, rekao je Majstorović.

Govoreći o radu Narodne skupštine, Majstorović je spomenuo da je većina zakona doneta bez ozbiljniji amandmana od strane narodnih poslanika, te da bi Skupština morala da ima snažniju kontrolu izvršne vlasti.

Potpredsednica Narodne skupštine i predsednica Odbora za evropske integracije Elvira Kovač izjavila je da u Skupštini ima rasprave, ali da trenutni sastav parlamenta takav da je mali broj amandmana.

„Činjenica je da je mali broj amandmana na određene predloge se pojavljuju, ali trenutni sastav Skupštine zbog bojkota je takav da imamo mali broj predstavnika opozicije, pa čak ni oni ne podnose amandmane. Ne možemo reći da mi uopšte ne kontrolišemo Vladu, jer mi i utorkom i četvrtkom postavljamo pitanja i ta praksa se ne propušta“, rekla je Kovač.

Ona je ocenila da je Narodna skupština od početka svog rada ozbiljno shvatila sve ono što je preporučila Evropska komisija u prethodnom izveštaju, a posebno one primedbe koje su se odnosila na rad Parlamenta.

“Krajem prošle godine smo odjednom želeli mnogo toga da uradimo. Raspravili na plenarnom zasedanju i o samom izveštaju, usvojili smo zaključke. Čekali smo rpevod celog dokuemnta, sledeće nedelje je sednica odbora, a krajem novembra i plenardnu sednicu gde ćemo o izveštaju raspravljati”, zaključila je Kovač.

Izvor: European Western Balkans