Dragojlović: Nacionalni konvent se trudi da ostane mesto za dijalog

foto: Evropska unija

BEOGRAD – U Srbiji nažalost nema direktnog dijaloga između vlasti i opozicije, a ta vrsta debate se u poslednjih godinu dana prebacila zapravo u Nacionalni konvent o EU, izjavila je koordinatorka NKEU Nataša Dragojlović, u novom izdanju emisije EWB SCREENING. 

Ona je ocenila da je vladi dopušteno da se koristi svim instrumentima kako bi prikazala svoj rad u što boljem svetlu, ali da je zato u demokratijama važno da neko drugačijim argumentima izaziva vladu, da preispita svoje politike, taktike ili strategije.

“Vlada naravno želi da prikaže samo uspehe i da sebi pripiše zasluge za te uspehe, a da relativizuje ono što su eventualni neuspesi i zamerke. To je u politici i političkom životu svake zemlje dopustivo i normalno, dokle god mi imamo prostor da pred građane stavimo argumente i jedne i druge strane bez da se međusobno vređamo, omalovažavamo ili pretimo jedni drugima”, rekla je Dragojlović.

Govoreći o dijalogu civilnog društva sa predsedstavnicima vlasti, Dragojlović je objasnila da takvih sastanaka ranije bio, osim sa bivšom šeficom pregovaračkog tima Srbije Tanjom Miščević.

Ona je ocenila da civilno društvo ne može da očekuje da će sve njihove preporuke biti usvojene od strane vlade, ali da je važno da ostane “pisani trag” da je postojala razlika između stavova.

“U razgovorima mi tražimo da vlada objasni zbog čega je odabrala određenu politiku ili mere, a ne neke druge za koje smatramo da bi bile bolje. Vlada na to ima pravo. To su ljudi koji su se kandidovali na izborima, formirali Vladu, u njihovoj ruci je što bi narod rekao i nož i pogača. Mi ne možemo da očekujemo da sve ono što civilno društvo traži vlada prihvati. Sada je na nama da kažemo, preporučimo, da ostane zapisano, ostavimo trag…Da je postojala razlika između vlade i civilnog društva i da neko ko se time bude bavio onda kada nastupe posledice takvih politika kaže “pa čekajte, neće biti da niste znali”. Evo preporučivali su stručnjaci, profesionalna udruženja, univerziteti, instituti…Evo imali ste egzaktne podatke”, izjavila je koordinatorka NKEU.

Prema njenim rečima, u susretu nekih preporuka organizacija civilnog društva retko se dešavalo da ih vlada odbije.

“Pogotovo, na primer kada je u pitanju ministarstvo finansija, program ekonomskih reformi. Dakle, kada vi racionalno objasnite i stvarno potkrepite nekakvim podacima oni su spremni da koriguju politike na papiru, a to je ono što konvent pokušava da interveniše, a sa druge strane posle mi pratimo da li je to primenjeno ili nije”, dodala je Dragojlović.

Komentarišući napade koji su se sa skupštinskih govornica upućivali predstavnicima nezavisnih medija i organizacija civilnog društva, Dragojlović je ocenila da je proizvodnja skandala u skupštini i političkom životu postala uža specijalnost predstavnika vlasti, zakonodavne i izvršne.

“Sednice, iz te skupštinske sale u kojoj se događali  takvi incidenti ili pak ispadi narodnih poslanika, pokrivaju znatno širi krug gledalaca i ja pretpostavljam da se poslanici vladajuće stranke obraćaju pre svega širokom krugu svojih birača. I to je u politici legitimno. Oni imaju istraživanje javnog mnjenja, vide šta je većinsko mišljenje u Srbiji. Oni kada izgovore reč izdajnik to dovoljno pažnje privuče tog najšireg kruga birača koji takvu jednu političku opciju zapravo zanima”, ocenila je Dragojlović.

Izvor: European Western Balkans