I dalje nedovoljno predstavnika CEE na liderskim pozicijama u EU

foto: Evropska unija

Članice EU iz Centralne i Istočne Evrope (CEE) i dalje su nedovoljno zastupljene na vodećim pozicijama u institucijama bloka, pokazao je izveštaj o geografskoj zastupljenosti u EU za 2022.

U izveštaju koji je uradio Juropien demokrasi konsalting (European Democracy Consulting) navodi se da su u poslednje tri godine registrovani neznatni pomaci ali da je ukupno gledano urađeno veoma malo kod imenovanja građana iz CEE na vidljivije pozicije u EU.

"Iako su u igri brojni faktori, jasno je će odsustvo zemalja CEE sa vodećih pozicija dodatno otuđiti njihove građane od Unije", ističe se.

Istraživanje, koje je obuhvatio 91 "top poziciju" u EU, pokazalo je da su članice iz Zapadne i Južne Evrope zajedno dobile više od 80% svih imenovanja od proširenja Unije 2004. i više od 90% imenovanja u EU institucijama, što su najprestižnije i u javnosti najvidljivije pozicije.

Istočna Evropa (baltičke zemlje, Poljska, Rumunija i Bugarska), koje predstavljaju 21,4% članica i  13,7% populacije EU, dobila je 8,7% svih imenovanja od 2004, navodi se u izveštaju, preneo je bne IntelliNews.

Centralna Evropa (Češka, Slovačka, Mađarska, Slovenija i Hrvatska) sa udelom od 17,9% u broju članica i od 6,2% u populaciji EU imala je od 2004. samo 5,4% svih imenovanja.

"S obzirom da Centralna i Istočna Evropa predstavljaju 40% članica i 20% populacije EU, nema opravdanja za njihovo gotovo potpuno odsustvo sa liderskih pozicija u Uniji", navodi se.

U izveštaju se ističe da ne treba da čudi to što se građani CEE osećaju manje povezani sa EU nego oni iz drugih regiona. Dalje se navodi da su u CEE jedine zemlje u EU sa radikalno desnim i evroskeptičnim vladama - Mađarska, Poljska i Slovenija.

Na poslednjim izborima za Evropski parlament 2019. godine, devet od 11 zemalja CEE beležilo je manju izlaznost od EU proseka a četiri od pet zemalja Centralne Evrope bile su zemlje u kojima se najmanje glasalo sa izlaznošću od 23% do 30%.

Kada je reč o periodu 2019-2021, izveštaj je pokazao da su članice iz Zapadne i Južne Evrope dobile 70% od 60 imenovanja, Istočna Evropa 13,3% a Centralna 8,3%.

Samo u 2021. od 13 novih mandata, osam (62%) je otišlo u Zapadnu Evropu, tri u Južnu (23%), po jedan u Severnu i Istočnu (po 8%) i nijedan u Centralnu Evropu.

Proporcionalno broju članica regiona, Zapadna i Južna Evropa su dobile 62% imenovanja u periodu 2019-2021, Istočna Evropa 13% a Severna i Centralna po 8%.

Ako se gleda po populaciji, situacija je nešto bolja i Istočna Evropa je dobila 15% a Centralna 20,5%.

Međutim, imenovanja iz CEE su koncentrisana na agencije EU, koje su najmanje prestižna i najmanje vidljiva tela.

Izvor: Euractiv.rs