EU danas o sankcijama prema Rusiji
foto: Evropska unija
Evropska unija će 22. februara odlučivati o prvim sankcijama prema Rusiji posle ruskog priznavanja nezavisnosti separatističkih regiona na istoku Ukrajine, izjavio je šef diplomatije EU Žozep Borel.
Borel je rekao da je sazvao hitan sastanak Saveta EU, koji će biti održan u Parizu, na marginama foruma EU za saradnju u Indo-Pacifiku.
"Savet će danas posle podne odlučivati o sankcijama koje ćemo preduzeti (...) moramo delovati jako brzo, znači danas posle podne, ovde u Parizu", rekao je on.
Borel je izrazio uverenje da će sankcije biti usvojene jednoglasno.
Predsednik Evropskog Saveta Šarl Mišel i predsednica Evropske Komisije Ursula fon der Lajen ocenili su da je rusko priznavanje dva separatistička regiona u Ukrajini "flagrantno kršenje međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta Ukrajine i sporazuma iz Minska.
"EU i njeni partneri će reagovati jedinstvo, čvrsto i odlučno u pružanju solidarnosti sa Ukrajinom", naveli su u odvojenim porukama na Tviteru.
Prvi paket sankcija Evropske unije protiv Rusije zbog priznavanja separatističkih teritorija u Ukrajini biće predstavljen popodne u Parizu.
Predloženi paket obuhvata mere protiv onih koji su umešani u "nezakonitu odluku" i banaka koje finansiraju ruske vojne i druge operacije na teritorijama Donjeck i Luganjsk.
Takođe su predložene mere uperene na sposobnost ruske države i vlade da pristupe kapitalu i finansijskim tržištima i uslugama EU u cilju ograničenja finansiranja "eskalacione i agresivne politike" i mere usmerene na trgovinu dva separatistička regiona sa EU, kako bi "odgovorni jasno osetili ekonomske posledice svojih nezakonitih i agresivnih dela".
Predsednici EK i Evropskog saveta su u zajedničkom saopštenju naveli da je EU spremna da kasnije usvoji dodatne mere ukoliko to bude zahtevao dalji razvoj situacije.
"Oba predsednika pozdravljaju čvrsto jedinstvo država članica i njihovu odlučnost da snažno i brzo reaguju na nezakonite akcije Rusije u bliskoj saradnji s međunarodnim partnerima", navodi se u saopštenju.
Ruski predsednik Vladimir Putin priznao je 21. februara uveče nezavisnost proruskih separatističkih teritorija u istočnoj Ukrajini i potpisao je "sporazume o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći" sa tim teritorijama.
"Ocenio sam neophodnim da se donese odluka koja je dugo sazrevala - da se odmah prizna nezavisnost Narodne Republike Donjecka i Narodne Republike Luganjska", rekao je Putin u televizijskom obraćanju, prenela je agencija AFP.
Agencija AP je javila da je Putin u unapred snimljenom govoru okrivio NATO za sadašnju krizu i nazvao tu alijansu predvođenu sa SAD "egzistencijalnom pretnjom Rusiji".
Sporazumi o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći, koje mora da odobri ruski parlament, stvaraju "pravni osnov za prisustvo" na tim teritorijama "ruskih vojnih jedinica neophodnih za održavanje mira u regionu i obezbeđivanje trajne bezbednosti", navodi se u obrazloženju.
Putin je pozvao Ukrajinu da odmah prekine "vojne operacije" protiv proruskih separatista, "inače će sva odgovornost za nastavak krvoprolića u potpunosti biti na savesti režima na ukrajinskoj teritoriji".
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poručio je da se Ukrajina "ne plaši nikoga i ničega" i da je posvećena mirnom i diplomatskom rešenju krize.
U obraćanju naciji, Zelenski je rekao da očekuje "jasnu i efikasnu" podršku zapadnih saveznika nakon što je Moskva priznala separatističke regione u istočnoj Ukrajini.
Zemlje Zapada i međunarodne organizacije su odmah osudile te Putinove odluke i neke od njih najavile sankcije.
Francuski predsednik Emanuel Makron, čija je zemlja trenutno predsedavajuća EU, rekao je da ruska odluka predstavlja "jednostrano kršenje međunarodnih obaveza Rusije i napad na suverenitet Ukrajine" i zatražio ciljane sankcije EU protiv Rusije.
Ministarka spoljnih poslova Nemačke, Analena Berbok, izjavila je da Putin "odbacio sve svoje obaveze" prema međunarodnoj zajednici, upozorivši na bilo kakvu dalju vojnu eskalaciju Rusije.
Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras najavila je da će Velika Britanija 22. februara objaviti nove sankcije protiv Rusije, "kao odgovor na njeno kršenje međunarodnog prava i napad na suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine".
Američki predsednik Džozef Bajden potpisao je izvršnu uredbu kojom se zabranjuje ulaganje, trgovina i finansiranje koje bi obavljali građani Sjedinjenih Američkih Država s otcepljenim regionima na istoku Ukrajine.
Savet Evrope je takođe osudio odluku Rusije i izrazio podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine.
Generalna sekretarka Saveta Evrope Marije Pejčinović Burić rekla je da Savet Evrope "uporno poziva svoje države članice da svoje nesuglasice reše dijalogom na osnovu poštovanja principa sadržanih u Statutu Saveta Evrope i Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima".
Ujedinjene nacije i većina članica Saveta bezbednosti UN osudile su rusko priznavanje otcepljenih teritorija i naređenje Putina o raspoređivanju vojske u tim oblastima.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je da odluku Rusije da prizna nezavisnost Donjecka i Luganjska smatra "kršenjem teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine" koje je "nespojivo s principima Povelje Ujedinjenih nacija".
Gutereš je pozvao sve zainteresovane aktere da usredsrede svoje napore na prekid neprijateljstava smesta" i "zaštitu civila i civilne infrastrukture", stavljajući diplomatiju kao prioritet za rešavanje krize.
Ukrajinski ambasador pri UN Sergej Kislica je na sastanku Saveta bezbednosti UN, sazvanom po hitnom postupku, rekao da će "međunarodno priznate granice Ukrajine ostaće nepromenjene bez obzira na izjave i postupke Rusije".
Ukrajina traži od Rusije "da poništi svoju odluku o priznavanju" ukrajinskih secesionističkih teritorija, "da se vrati za pregovarački sto" i da povuče svoje "okupacione trupe", dodao je Kislica.
Ruski ambasador pri UN Vasilij Nebenzija rekao je da Rusija ostaje otvorena za diplomatiju, ali da "neće dozvoliti krvoproliće u Donbasu".
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg osudio je rusko priznanje nezavisnosti separatističkih regiona u Ukrajini i pozvao Rusiju da "izabere put diplomatije" i da povuče svoje snage u skladu sa međunarodnim obavezama".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da se posle odluke Rusije da prizna ukrajinske oblasti Donjeck i Lugansk kao nezavisne, kompletna bezbednosna struktura sveta menja.
"Danas vidimo da mir više nije nešto što se podrazumeva" rekao je Vučić i istakao da sada opredeljenost Srbije za mir mora da bude "još snažnija i jača".
Vučić je u intervjuju za TV Pink istakao je da je zabrinut povodom situacije u Rusiji i Ukrajini i da položaj Srbije nije nimalo lak i da su već počeli pritisci na Srbiju da uvede sankcije Moskvi .
Ambasador Ukrajine u Srbiji Oleksandar Aleksandrovič izjavio je da Ukrajina i ukrajinski narod očekuju da Srbija osudi potez Rusije o priznavanju nezavisnosti separatističkih regiona.
Aleksandrovič je za N1 rekao da je zahvalan predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću koji je više puta ponovio da Srbija poštuje suverenitet i teritorijalni inbtegritet Ukrajine, kao što Ukrajina priznaje celovitost Srbije uključujući Kosovo.
"Ali, važno je napraviti i drugi korak jer jučerašnji potez predsednika Rusije Vladimira Putina je direktno protiv suvereniteta i teritorijalne celovitosti Ukrajine. I zato Ukrajina i ukrajinski narod očekuju da Srbija osudi jučerašnji potez Ruske Federacije", rekao je odlazeći ambasador Ukrajine.
Izvor: Euractiv.rs
