Osuda i sankcije Rusiji: Hoće li Srbija biti “rupa na persijskom tepihu”?

foto: BETAPHOTO/ Mikhail Klimentyev

“Jeste li nekad videli skupoceni persijski tepih izatkan od zlata, al’ samo ima jednu rupu? E ta rupa u Evropskoj uniji, to ćemo biti mi!”

Tako je govorio tadašnji zamenik predsednika Srpske radikalne stranke i budući predsednik Srbije Tomislav Nikolić 2007. godine.

Jedna od mapa koju je juče objavio Radio Slobodna Evropa, a koja pokazuje zemlje koje su osudile invaziju Rusije na Ukrajinu, asocirala je deo javnosti na ovaj citat. Mapa je pokazala da u Evropi jedino Srbija, uz Belorusiju, nije osudila ovaj potez, koji su mnogi analitičari već opisali kao vododelnicu u istoriji Evrope.

Obraćanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića najavljeno je za danas u 18 časova, što će biti prvo zauzimanje stava vlasti u Beogradu o događajima koji su počeli u rano jutro 24. februara. U međuvremenu, gotovo cela opozicija je već zauzela stavove – proevropska je, uz menju ili veću direktnost, osudila Rusiju, dok je desna opozicija pozvala na neutralnost.

Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC), smatra da je osuda događaja trenutno pitanje svih pitanja.

“To nije ni kalkulacija, nego i moralan čin”, kaže Novaković.

Ovaj argument izneli su i drugi, podsećajući da je, na primer, Ukrajina među prvima osudila NATO bombardovanja 1999. godine.

“Ako Srbija izbegne da barem na neki način se orijentiše direktno prema krizi u Ukrajini, mislim da ćemo u budućnosti biti identifikovani od nekih aktera kao igrač koji previše kalkuliše”, dodaje Igor Novaković.

Osuda može da dođe u više oblika i da bude manje ili više eksplicitna. Ono što će, međutim, moći preciznije da se “izmeri” jeste da li će i koliko Srbija da se, eventualno, uskladi sa sankcijama Evropske unije.

Od marta 2014. Evropska unija je postepeno uvodila sankcije Rusiji zbog aneksije Krima i podrške separatistima na istoku Ukrajine. Srbija, za razliku od drugih zemalja u regionu, nije se sa njima uskladila.

Povodom odluke Rusije da prizna Donjeck i Lugansk kao nezavisne države i tamo pošalje svoje trupe 21. februara, EU je dva dana kasnije uvela nove sankcije.

Igor Novaković smatra da je ovaj paket sankcija prilično mekan, te da većina njegovih stavki i ne zahteva značajno učešće Srbije.

“Ograničava se mogućnost za spoljnopolitičko zaduživanje, uvode se sankcije za članove Dume koji su glasali u korist priznanja Donjecka i Luganska i finansijske mere prema bankama, VTB, Gasprom banka i Sberbanka. Pitanje je, zaista, koliko će Srbija biti pritisnuta da se tome pridruži. Sberbanka je upravo otišla iz Srbije, VTB i Gasprom banka ne posluju u Srbiji”, objašnjava on.

Međutim, već sada znamo da će spisak sankcija biti proširen. U četvrtak uveče Evropski savet, koji čine predsednici i premijeri država članica, doneo je odluku da će biti uvedene nove mere, i to u oblastima finansijskog sektora, energetike, transporta i vizne politike. Biće sastavljene i nove liste entiteta za sankcije. Nove sankcije formalno će usvojiti Savet Evropske unije, odnosno ministri država članica.

Milan Igrutinović, istraživač saradnik na Institutu za evropske studije, očekuje u narednom periodu glasnije pozive iz EU da se Srbija odredi prema situaciji na terenu.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksadar Vučić još u ponedeljak je rekao da je za deset godina na vlasti doživeo mnoge pritiske, ali da ono što je doživeo poslednja tri dana ukazuje da ozbiljni pritisci tek slede i da „neće biti jednostavno za Srbiju“.

U pitanju je jedan od najčešće korišćenih narativa kada je reč o spoljnopolitičkom položaju Srbije u poslednjih godinu dana. Konkretno, od dolaska na vlast administracije Džozefa Bajdena u januaru 2021, zvaničnici Srbije, kao i provladini mediji i analitičari, vrlo često su pričali o rastu pritiska sa zapada, i to po pitanjima Kosova i Republike Srpske.

S obzirom na izostanak konkretnijih promena u regionu u poslednjih godinu dana, upitno je koliko su ovi pritisci zapravo bili veliki. Milan Igrutinović smatra da oni, sve do sada, nisu bili značajno pojačanu o odnosu na ranije trendove.

“Na primer, na Kosovu EU i SAD posve slabo reaguju na akcije ROSU na severu i nastavljaju da podržavaju razvoj Kosovskih bezbednosnih snaga.. Podsetimo se da je dolazeći ambasador SAD Kristofer Hil pomenuo važnost odnosa Srbije prema BiH, ali i toga da zvanični Beograd podržava rad Visokog predstavnika i da je javno pozvan Milorad Dodik da ne povlači predstavnike Republike srpske iz BiH institucija”, kaže Igrutinović.

Sve je ovo važilo za period pre rata Rusije i Ukrajine, koji je međunarodne tenzije podigao na dosada neviđen nivo. Još uvek je nepredvidivo koliko će se to odraziti na potencijalne pritiske na Srbiju.

Igrutinović ocenjuje da, u kontekstu nove faze krize, Srbija i srpski narod van Srbije mogu snositi rizik da budu jače etiketirani kao “pro-ruski” faktor i da to, kako kaže, dodatno negativno utiče na korake drugih činilaca po nacionalne interese Srbije.

Da li će pritisci znatno porasti u kontekstu ovonedeljnih dramatičnih događaja, saznaćemo vrlo uskoro.

Izvor: European Western Balkans