Nacrt Versajske deklaracije: EU preuzima veću odgovornost za bezbednost

foto: Evropska unija

Suočena sa rastućom nestabilnošću, strateškom konkurencijom i bezbednosnim pretnjama, EU je odlučila da preuzme veću odgovornost za bezbednost i načini odlučne korake ka izgradnji evropskog suvereniteta, smanjenju zavisnosti i osmišljavanju novog modela rasta, navodi se u nacrtu Versajske deklaracije.

Kao tri ključne dimenzije za odgovor na izazove u poslednjem nacrtu Versajske deklaracije, u koji je EURACTIV imao uvid, navode se jačanje odbrambenih kapaciteta, smanjenje energetske zavisnosti i izgradnja snažnije ekonomske baze.

Versajska deklaracija treba da bude usvojena na dvodnevnom neformalnom samitu šefova država ili vlada EU u organizaciji francuskog predsednika Emanuela Makrona koji počinje kasnije 10. marta.

Na tom sastanku lideri će razgovarati kako EU može da zaštiti svoje građane, vrednosti, demokratije i evropski model, a s obzorim na ruski napad na Ukrajinu koji, kako se navodi, predstavlja tektonski proces u evropskoj istoriji.

U nacrtu deklaracije navodi se da su transatlantski odnosi i saradnja EU-NATO ključni za ukupnu bezbednost i da će na polju odbrane i bezbednosti snažnija i sposobnija EU doprineti globalnoj i transatlantskoj sigurnosti i komplementarnosti sa NATO koji ostaje temelj kolektivne odbrane njenih članica.

Uz uvažavanje specifičnosti bezbednosnih politika članica, EU će nastaviti da investira u uzajamnu pomoć i članice su se, kako se navodi u nacrtu dokumenta, složile da znatno povećaju troškove za odbranu, razvijaju podsticaje za zajedničke projekte i zajedničke nabavke, preduzmu mere za jačanje i razvoj odbrambene industrije EU...

Ističe se i da EU mora bolje da se pripremi za izazove koji se pojavljuju i dodaje da će Unija podržati partnere kroz raspoložive instrumente.

Takođe se ukazuje na značaj Strateškog kompasa, strategije EU koja treba da definiše kurs bezbednosti i odbrane EU do 2030. godine.

Kada je reč o smanjenju energetske zavisnosti, u nacrtu se navodi da će EU nastaviti da radi na obezbeđenju dovoljnog skladištenja gasa, da će pratiti funkcionisanje tržišta struje, usmeravati ulaganja u energetski sistem i podsticati povezivanje sa susedima.

Isto tako će EU nastaviti da se bavi uticajem povećanih cena energije na građane i kompanije, posebno na osetljive grupe i mala i srednja preduzeća (MSP), što će biti i tema Evropskog saveta 24-25. marta.

U oblasti izgradnje ekonomske baze EU će, navodi se u nacrtu, raditi na osnaživanju jedinstvenog tržišta i smanjenju strateške zavisnosti u oblastima najvažnijih sirovina, poluprovodnika, zdravlja, hrane i u digitalnoj sferi.

U nacrtu se govori i o unapređenju investicija i stvaranju okruženja za olakšavanje i privlačenje privatnih ulaganja kroz pojednostavljenje administrativnih procedura, stvaranje jednostavnijeg i više predvidljivog orkuženja, posebno za (MSP), promovisanje veština za tržište rada koje se razvija i dalje podsticanje socijalne kohezije.

"Napredovaćemo na ovom planu kao pojedinačne članice i zajedno. Pozivamo institucije da ubrzaju rad na ovim pitanjima", navodi se u nacrtu i dodaje da će se lideri EU vratiti tom dnevnom redu na predstojećim sastancima u Evropskom savetu.

Izvor: Euractiv.rs