EU postigla dogovor o delimičnoj zabrani uvoza ruske nafte

foto: Evropska unija

Lideri Evropske unije postigli su kompromis o zabrani uvoza nafte iz Rusije, iz koje će biti izuzeta nafta koja se prenosi naftovodom, što je bio ključni zahtev Mađarske. Time je posle višenedeljnih pregovora otvoren put uvođenju šestog paketa sankcija Moskvi, koji bi ambasadori 27 članica EU trebalo da odobre 1. juna.

Dogovor o potpunom embargu na rusku naftu, kako je prvobitno tražila Evropska komisija, nije postignut zbog oštrog protivljenja Mađarske, koja u velikoj meri zavisi od ruske nafte.

Umesto toga biće zabranjen uvoz nafte koja se prevozi preko mora, što čini dve trećine evropskog uvoza.

Mađarski premijer Viktor Orban pozdravio je dogovor koji znači da će njegova zemlja moći da nastavi da dobija naftu iz Rusije.

Totalni embargo "bio bi nepodnošljiv za nas..., ali  uspeli smo to da izbegnemo", rekao je Orban, koji je isticao da bi zabrana uvoza nafte bila "atomska bomba" za mađarsku privredu.

Od isporuka preko ruskog naftovoda Družba zavisi 65% mađarske potrošnje nafte.

Mađarska se protivila prvobitnom predlogu za embargo, tražeći odlaganje primene od najmanje četiri godine i oko 800 miliona evra evropskih sredstava da prilagodi svoju infrastrukturu.

Odlaganje zabrane uvoza tražile su i Slovačka i Češka, koje se takođe snabdevaju preko južnog kraka naftovoda Družba.

Nemačka i Poljska, koje bi isto mogle da imaju koristi od izuzeća isporuka preko naftovoda, obavezale su se da će do kraja godine praktično zatvoriti severni krak naftovoda Družba, rekle su novinarima diplomate EU.

To znači da će do kraja 2022. ukupno 90% ruskog naftnog izvoza ka EU biti obustavljeno.

Embargo na uvoz ruske nafte u narednih šest meseci i prerađenih proizvoda u roku od osam meseci je glavna mera šestog paketa EU sankcija protiv Rusije čiji cilj je da smanji finansiranje ruskog rata protiv Ukrajine.

Novi paket sankcija podrazumeva i isključivanje najveće ruske banke – Sberbanke iz međunarodnog platnog sistema Svift, zabranu emitovanja programa još tri ruska medija u državnom vlasništvu i sankcionisanje ljudi koji se smatraju odgovornih za ratne zločine u Ukrajini.

U zaključcima sa Evropskog saveta navodi se i da će "pažljivo pratiti uticaj ruskog rata protiv Ukrajine na susedne zemlje i Zapadni Balkan".

"Hoćemo da zaustavimo rusku ratnu mašineriju i prekinemo finansiranje ruskih vojnih kapaciteta sprovođenjem sankcija koje će izvršiti pritisak na Kremlj i večeras se Evropski savet složio oko šestog paketa sankcija kojim će se konkretno dozvoliti zabrana ruske nafte sa privremenim izuzetkom isporuka koje idu preko naftovoda", rekao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozdravila je postignut dogovor o sankcijama i rekla da će se "uskoro vratiti na preostalih 10% nafte koja se uvozi preko naftovoda".

Od početka rata u Ukrajini, EU je za fosilna goriva platila Rusiji 56,5 milijardi evra, od čega je 30 milijardi dato za naftu, a 25,6 milijardi evra za gas.

Što se tiče gasa, zabrana uvoza tog energenta iz Rusije bi imala negativne posledice na kompanije i bruto nacionalne proizvode evropskih zemalja.

Prema pisanju briselskog portala EURACTIV, Evropska komisija nije uradila procenu ekonomskog uticaja smanjenja uvoza ruskog gasa za dve trećine do kraja godine, što je prvi korak njenog plana da potpuno obustavi uvoz ruskih energenata do 2027.

"U poređenju sa naglim prekidom uvoza ruskog gasa, postepeno smanjenje za dve trećine bi bilo mnogo lakše, jer bi kompanije i potrošači imali vremena da se pripreme, a vlade da obezbede infrastrukturu za alternativni uvoz", izjavio je portparol EK za EURACTIV.

Zabrana ruskog gasa se, kako je za EURACTIV rekao neimenovani diplomata EU, ne razmatra.

"Kada je nastala ovakva zbrka s ruskom naftom, zamislite šta bi se desilo kada bi se predložila zabrana gasa", rekao je ranije za briselski portal drugi diplmata iz južne članice EU.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izavio je, pre postizanja kompromisa o embargu na naftu, da je EU previše blaga prema Moskvi.

"Zašto ste zavisni od Rusije, od njihovog pritiska, a ne obrnuto? Rusija mora da zavisi od vas. Zašto Rusija i dalje može da zarađuje gotovo milijardu evra dnevno prodajući energiju?", upitao je Zelenski lidere EU u onlajn obraćanju.

Izvor: Euractiv.rs