foto: Evropska unija
Predstavnici vlasti u Srbiji, iako nastavljaju politiku balansiranja između zapada i istoka, ne prestaju da poručuju da bi pregovori sa EU trebalo da se ubrzaju. Iako je još tokom prošle godine Srbija ispunila tehničke kriterijume za otvaranje klastera 3 (Konkurentnost i inkuzivni rast), na međuvladinoj konferenciji u decembru prošle godine otvoren je samo klaster 4, koji se tiče zaštite životne sredine. Srbija je tako napravila pomak u pregovorima, otvorila nakon dvododišnjeg zastoja klaster koji se tiče ekologije u jeku ekoloških protesta.
Da je Srbija spremna, u više navrata ponavljala je resorna ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović. Krajem aprila Joksimović je medijima rekla da je Srbija ispunila kriterijume za otvaranje klastera 3, ali nije isključila mogućnost da neke države članice EU opredele svoju saglasnost za otvaranje poglavlja usklađivanjem sa spoljnom i bezbednosnom politikom, koja je postala “kredo strateške opredeljenosti zemlje sa EU”.
“Ne isključujem mogućnost da pojedine države članice, jer je davanje saglasnosti za otvaranje klastera isključiva prerogativa država članica, opredele svoju saglasnost očekivanjem za većim usklađivanjem sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom”, izjavila je Joksimović i dodala da ukoliko iz nekog razloga ne budu spremne da nam daju zeleno svetlo, da to ne znači da Srbija u reformskom smislu nije uradila svoj deo posla.
Pročitaj još: Bagerom na klastere: Možemo li očekivati napredak u pregovorima sa EU?
Međutim, da vlasti u Srbiji više ni na računa na otvaranje klastera 3 pokazuje i izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića, tokom, GLOBSEC Foruma u Bratislavi. On je izjavio da Srbija mora da napreduje na putu ka EU „zato što je to najbolje za nju“ ali da jedina neće napredovati u junu.
„Mi ćemo biti jedini koji ništa nećemo napredovati u junu, razmišljam da li da idem na samit u junu“, rekao je Vučić i dodao da Srbija ne se zbog toga da odustane jer bismo u decembru mogli da dobijemo „mnogo toga“.
Napredak u pregovorima u decembru dat „na kredit“
Jelena Pejić Nikić, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i koordinatorka koalicije prEUgovor, kaže za EWB da odluka da se sa Srbijom u decembru otvori samo jedan klaster potvrđuje da nema napretka u oblasti vladavine prava.
„Verujem da je time učinjen ustupak Srbiji ’na kredit’ uz očekivanje da će se postupak ustavnih izmena okončati u januaru, samo da bi se proces pregovora odblokirao pre izbora. Srbija je ispunila obećanje, time je završila jedan veoma zahtevan korak na putu ka jačanju nezavisnosti “, navodi Pejić Nikić.
Ona upozorava da treba imati u vidu da je to tek početni korak i preduslov za dalje reforme, ali da ta prilika nije na najbolji način iskorišćena. Prema njenim rečima, čak je i Venecijanska komisija saglasna da su pojedina rešenja ostavila prostor za uticaj politike na pravosuđe.
„U međuvremenu se počelo sa izradom seta pravosudnih zakona, što je dobro jer stručne radne grupe mogu da pišu tekst propisa i dok je Vlada u tehničkom mandatu. Nažalost, Ministarstvo pravde nije objavilo odluku o formiranju ovih radnih grupa sa spiskom članova. Rok za izradu ovih zakona je februar 2023, a o rezultatima će moći da se govori tek kada oni počnu da se primenjuju, kaže Pejić Nikić
Ona ocenjuje iako je bilo aktivnosti, ključni problemi u hronično kritičnim oblastima su stali i dodaje da otvaranje novog klastera, ukoliko bi se samo ove oblasti gledale, ne bi bilo opravdano.
Kako je pokazao i izveštaj koalicije prEUgovor u drugim kritičnim oblastima, poput borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, i dalje na najvišem nivou nije primećena politička volja za suštinskim reformama. Srbija je još uvek nije usvojila antikorupcionu strategiju, ‘vedeizacija’ javne uprave i javnih preduzeća široko je rasprostranja, a realnost funkcionisanja javnih nabavki je njihovo zaobilaženje za najveće projekte.
Zbog svega toga, Jelena Pejić Nikić navodi da iako je bilo aktivnosti, ključni problemi u „hronično kritičnim oblastima” su ostali i ocenjuje da otvaranje novog klastera ne bi bilo opravdano.
Nataša Vučković, programska direktorka Fondacije Centar za demokratiju, stava je da se pokazalo da države članice imaju nepoverenje prema reformama Srbije u oblasti vladavine prava, o čemu govori činjenica da se krajem prošle godine sa Srbijom otvorio samo jedan klaster.
„Objašnjenje predstavnika Vlade Srbije je bilo da je jedan broj članica istakao potrebu da se sačeka sa ishodom referenduma o izmeni Ustava Republike Srbije, što upućuje na to prisutno nepoverenje prema reformama u oblasti vladavine prava“, naglašava Vučković i dodaje da kako sada stvari stoje za otvaranje klastera 3, građani Srbije moraće da sačekaju kraj ove godine.
Kriterijumi za klaster 3 ispunjeni
Tokom prethodne 2 godine izveštaji Evropske komisije pokazuju da je Vlada „uzela reformski zamah” i sprovela brojne tehničke aktivnosti koje su godinama odlagane, sve u clji dobijanja zelenog svetla za otvaranje novih klastera.
Treći klaster ili „konkurentnost i rast“, tiče se informacionog društva i medija, poreskog sistema, ekonomske i monetarne politike, socijalne politike i zapošljavanja, industrijske i preduzetničke politike, nauke i istraživanja, obrazovanja i kulture, kao i carinske unije. Činjenica je da su neka od poglavlja otvorena iz ovog klastera, za druga su ispunjena merila za otvaranje.
Jedna od mera koje su godinama odlagane tiču se Zakona o akcizama koji je konačno prilagođen evropskim pravilima u maju prošle godine. Narodna skupština je tada predlog izmena, kojim je propisano da se akciza obračunava prema procentu alkohola koji je sadržan u konkretnom alkoholnom piću, a ne prema vrsti pića (rakije od voća i rakije od žitarica), što je do sada bio slučaj.
Kako su tada izjavljivali predstavnici vlasti, verovalo se da će upravo ta izmena omogućiti otvaranje klastera 3. Nataša Vučković kaže da neke reforme u tehničkom smislu koje se tiču oblasti ovog klastera jesu sprovedene, poput reforme poreskog sistema.
„Sa druge strane, neke reforme neopravdano kasne kao što su reforme u oblasti poglavlja 19 koje se odnosi na socijalnu politiku. Već jako dugo se kasni sa donošenjem strateških dokumenata u ovoj oblasti, a donošenje Zakona o radu odlaže se već par godina. Kasni se i sa restrukturiranjem preduzeća u državnom vlasništvu“, objašnjava Vučković.
Ona objašnjava da su poglavlja iz ovog klastera važna za život građana jer obuhvataju važne oblasti i za radnike i za poslodavce, mala i velika preduzeća, industriju.
„Što se tiče industrijske i preduzetničke politike, na primer, sva preduzeća u državnom vlasništvu u Srbiji moraće da prođu kroz postupak restrukturisanja kako bi bili konkurentni i samostalni na tržištu“, kaže Vučković.
Govoreći o značaju oblasti grupisanih u klaster 3, Vučković objašnjava da se u okviru Poglavlja 19 predviđaju reforme u oblasti radnog zakonodavstva koje će biti usklađene sa EU, ali i standardima Međunarodne organizacije rada koje EU primenjuje.
Ona navodi da i primer Regulative informacionog društva i medija koja je danas važna posebno iz perspektive razvoja digitalnih usluga u Srbiji, dodajući da je uvedeni digitalni potpis smanjio troškove i biznisu i građanima.
Vučković ipak ocenjuje da bi da bi otvaranje Klastera 3 bilo potrebno i poželjno, kao višeznačna vrsta poruke EU građanima.
„Pre svega važna je ta vrsta pozitivne političke poruke iz Evropske unije građanima Srbije da je proces pristupanja u toku, da nije zakočen, da se na Srbiju računa kao na buduću članicu, da su neke reforme pozitivno sprovedene i kao takve ocenjene od zemalja članica EU“, zaključuje programska direktorka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković.
Iako je Srbija tehnički spremna za otvaranje klastera 3, kako sada stvari stoje njegovo otvaranje u junu niko više ne očekuje. O tome da li će se sa Srbijom napraviti pomak u pregovorima konačnu reč daće države članice, koje pred sobom imaju slabe rezultate zvaničnog Beograda u oblasti vladavine prava i neusklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije kada su u pitanju sankcije Rusiji.
Izvor: European Western Balkans
