Zemlje EU odobrile mere za očuvanje klime posle dugih pregovora

foto: wirestock on Freepik

Zemlje EU posle dugih pregovora koji su trajali do ranih jutarnjih sati 29. juna postigle su sporazum o predloženim zakonima za borbu protiv klimatskih promena i tako podržale postepeno ukidanje prodaje automobila na fosilno gorivo do 2035. i fond od više milijardi evra za zaštitu siromašnih građana od cene ugljen dioksida.

Posle više od 16 časova pregovora, ministri ekologije iz 27 članica usaglasili su pozicije o pet zakona koji su deo šireg paketa mera za smanjenje emisija koje doprinose globalnom zagrevanju.

"Klimatska kriza i njene posledice su jasne, pa je poltika neizbežna", rekao je potpredsednik Evropske komisije zadužen za Zeleni dogovor Frans Timermans dodajući da misli da je invazija Rusije, vodećeg isporučioca gasa, na Ukrajinu podstakla zemlje da brže odustanu od fosilnog goriva.

Članice EU postigle su dogovor o nacrtu zakona kojim je predviđeno smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55% do 2030. u poređenju sa 1990, što je povećanje u odnosu na ranije dogovoreno smanjenje od 40%.

"Dug ali dobar dan za kimatsku akciju", rekao je Timermans posle sastanka ministara EU za ekologiju u Luksemburgu, preneo je AP.

Odluka da se uvede cilj o smanjenju emisija ugljen dioksida za nova kola od 100% do 2035. zapravo će zabraniti prodaju novih kola na benzin ili dizel, unutar Unije.

Vodeća ekološka grupa za čist saobraćaj Transport i ekologija (Transport and Environment, T&E) saopštila je da je dogovor EU vlada "istorijski" pošto prekida uticaj naftne industrije na saobraćaj.

"Gotovo je za motorima sa unutrašnjim sagorevanjem u Evropi", navela je grupa, preneo je AP.

Dogovor o pet zakona koje je EK predložila 2021. otvara put ka konačnim pregovorima u Evropskom parlamentu. Evroposlanici podržavaju ambicozne ciljeve Unije i za konačni dogovor oko paketa zakona će sada biti potrebno da Parlament reši sporove sa nacionalnim vladama Unije oko raznih detalja.

Dogovor predstavlja veliki izazov za nemačke proizvođače automobila koji su se dugo oslanjali na prodaju sve većih vozila velikih potrošača benzina radi  ostvarenja dobiti.

Posle intenzivnih rasprava unutar tropartijske vlade, posebno između Zelenih i pro-poslovnih Slobodnih demokrata, nemački zvaničnici glasali su noći između 28. i 29. juna za kompromis.

Nemačka vlada navela je da će, prema sporazumu, Komisija takođe predložiti da se dozvoli da se posle 2035. nastavi prodaja vozila na isključivo klimatski neutralina e-goriva.

"Ovo je ogroman korak napred i upućuje transportni sektor na put klimatske neutralnosti", rekla je nemačka ministarka za eklogiju Štefi Lemke, članica Zelenih.

Ona je rekla da se proglašenjem da samo vozila koja ne ispuštaju ugljen dioksid mogu da se prodaju od 2035. šalje jasan signal da je potrebno da ispunimo klimatske cijeve i daje automobilskoj industriji bezbednost planiranja koja joj je potrebna.

EU hoće drastično da smanji emisije štetnih gasova u saobraćaju do 2050. godine i promoviše električna vozila. Neki izveštaju međutim pokazuju da u bloku nema odgovarajućih stanica za punjenje.

Saobraćaj učestvuje sa oko 25% u emisiji gasova sa efektom staklene bašte u EU.

Opšti cilj je da EU bude na putu da postane klimatski neutralna u 2050. i da podstakne druge vodeće zagađivače, među kojima su SAD i Kina, da idu  tim putem.

Kada je reč o fondu za zaštitu građana sa niskim prihodima od cene nove zelene politike, ministri su se posle žustre diskusije složili da i 59 milijardi evra.

Novi socijalni klimatski fond biće uspostavljen za period 2027-2032, kako bi se poklopio sa stupanjem na snagu novog tržišta ugljenika za zgrade i transport.

Da bi dobila sredstva iz tog fonda, članica će morati da dostavi Briselu "socijalni klimatski plan" sa merama i ulaganjima predviđenim radi smanjenja uticaja cene ugljenika na ugrožene građane.

Izvor: Euractiv.rs