Povlačenje Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima: Premijerkin gambit

foto: Evropska unija

Kada to niko nije očekivao, Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima u roku od samo godinu dana po drugi put je povučen iz procedure. Kao i pre godinu dana, na taj korak vlast se odlučila posle žestokih reakcija civilnog sektora, građana i opozicije koji su zapretili da će organizovati masovne proteste ukoliko se zakon ne povuče. A možda je taj potez usledio najpre zbog pisma grupe evroparlamentaraca koji su upozorili premijerku da je uvođenje sistema biometrijskog nadzora neprihvatljivo i u Evropskoj uniji zabranjeno. Nametanje takvog zakona sigurno bi još više zakočilo naše putovanje u Evropu, a sasvim izvesno nekadašnja narodna milicija postala bi nenarodna policija pod kontrolom vladajuće stranke.

Kako je u ponedeljak saopšteno, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je „u konsultacijama i dogovoru sa ministrom unutrašnjih poslova Bratislavom Gašićem, dala nalog da se Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima povuče iz procedure usvajanja“: „U skladu sa svim razgovorima koje je, u prethodnim danima, predsednica Vlade RS imala s relevantnim organizacijama, na Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima dalje će se raditi kroz široke konsultacije. Cilj je da se razjasne sve nedoumice u javnosti i da svako razume intenciju zakona koji je od posebne važnosti za bezbednost svih građana Republike“, navedeno je u obrazloženju.

Koliko je dobro što je zakonski nacrt povučen, nedoumice i zebnju izaziva najava „da svako razume intenciju“, kao da je problem leksičke prirode, a ne očite namere da se formira policijski aparat koji neće štititi ljude već vlast.

Kao što se iznenada ovaj zakonski tekst pojavio u javnosti, tako je iznenada i povučen. Pre godinu dana na Vučićevu molbu iz, kako je rekao, formalnih razloga jer „tako važan zakon ne treba da se donosi šest meseci pre izbora“, povučen je predlog Zakona o policiji, uz opasku šefa države da „nije ni imao pojma šta u njemu piše“. Ali ga je ipak povukao.

Opozicija i nevladine organizacije koje se bave ljudskim pravima i slobodama ponovo, kao i pre godinu dana, listom su prethodnih sedmica kritikovali najnoviju verziju zakona o policiji, preteći širokim građanskim buntom. Premijerkin potez ih je iznenadio iako su tražili povlačenje nacrta zakona. Narodni poslanik Miroslav Aleksić, uz vidljiv oprez, pozdravio je ovaj premijerkin potez, ocenivši da je predloženi zakon bio toliko loš da nije bilo druge nego da se povuče i piše novi uz učešće svih relevantnih faktora. Što je, čini se, sublimiran stav svih kritičara Nacrta, bez obzira na to da li su iz struke, civilnog sektora ili opozicije.

Opšte je mišljenje, naime, da bi se tim zakonskim tekstom proširila ovlašćenja policije, a smanjila prava građana. Nacrt sadrži brojne odredbe koje imaju negativne posledice na privatnost građana, narušava se nepovredivost stana jer omogućuje da policija upada u stanove i bez odluke suda, policija bi mogla da privodi građane i ako se ne odazovu na bilo koji poziv. Zabranjeno je snimanje pripadnika MUP-a, oni će nositi uniforme bez lične oznake… Najveće negodovanje izazvalo je ograničavanje prava na okupljanje i uvođenje video-biometrijskog nadzora u javnom prostoru.

(Ne)sloboda okupljanja

Nacrtom policijskog zakona politička sloboda okupljanja bila bi dovedena u opasnost jer je predviđena situacija da Vlada može da ograniči slobodu okupljanja.

Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava pozdravio je premijerkinu odluku da se povuče nacrt zakona i piše iz početka. Tokom kratke javne rasprave on je ukazao na neke sporne odredbe. U članu 15. Nacrta zakona propisano da „Vlada, ako oceni da drugačije ne može da se zaštiti javni red i mir, može da naredi ministru da on naredi policiji da zabrani kretanje na određenom javnom mestu“.

„To znači da se omogućava političko odlučivanje o političkoj slobodi koja treba da služi i izražavanju protesta protiv Vlade“, ističe Ilić.

Jer Vladi je ostavljeno da procenjuje (kao u slučaju Parade ponosa) kada može da naredi zabranu kretanja.

Nacrt zakona predviđao je da policija može da privodi i zadrži svako „lice koje se ne odazove policijskom pozivu“. Pretnja po građane se proširuje odredbom kojom je predviđeno neodređeno zadržavanje lica van prostorija MUP-a bez rešenja o zadržavanju. (član 81.) Kaže se da to zadržavanje traje dok se pretresanje ne završi.

Nema sumnje da se praksa zadržavanja „sumnjivih lica“ ili politički nepodobnih po vlast nastavlja, o čemu svedoče slučajevi zadržavanja Rade Trajković i Zdravka Ponoša koji su zadržavani na graničnim prelazima bez ikakvog obrazloženja ili naknadnog objašnjenja.

Bez zaštite od torture

Povučeni Nacrt zakona, kao ni važeći zakon, ne pruža dovoljne garancije za zaštitu građana od torture i drugih oblika zlostavljanja od policijskih službenika. Pogotovo kada je u pitanju ispitivanje i saslušanje lica u policijskim prostorijama, pa su tako izostale odredbe o snimanju saslušanja iako su međunarodna tela Srbiji vrlo jasno stavila do znanja da to treba uneti u zakon.

„Drugi aspekt ovog prava je nekažnjivost službenika, kratki rokovi zastarelosti za dela policijske torture, nije propisana obavezna suspenzija i otkazi za službenike koji su odgovorni za ta dela.

Nije prilikom saslušanja predviđeno prisustvo lica od poverenja koje je vrlo važno, između ostalog, i za zaštitu građana od torture“, ukazuje Vladica Ilić.

Digitalna diktatura

Namera države Srbije da sprovede masovni nadzor nad svojim građanima i tako direktno utiče na njihova Ustavom zagarantovana prava i slobode izazvala je još 2019. veliku pažnju javnosti. U Srbiji je instalirano osam hiljada kamera, a MUP je nabavku posebnog softvera za biometrijsku obradu podataka pravdao potrebom za povećanjem bezbednosti, posebno borbom protiv terorizma, otmičara… Civilni sektor, pravni i drugi stručnjaci, kao i međunarodna javnost ukazivali su da je upotreba ovakvog softvera nezakonita i da vlast može da ga zloupotrebljava za praćenje opozicije i političkih protivnika.

„Obećanje iz MUP-a da se taj sistem neće koristiti neselektivno i za masovni nadzor znači ili nerazumevanje ove tehnologije, jer morate da prepoznate sva lica da biste dobili rezultat podudarnosti, ili je to prosto lažni narativ“, kaže Filip Milošević iz SHARE fondacije.

On dodaje da MUP dosad nije dokazao da je ova vrsta nadzora neophodna za njihov rad i da je srazmerna stanju kriminaliteta na ulicama.

„Osećamo se prilično bezbedno, nemamo mnogo terorističkih napada, homogeno smo društvo. Dakle, policija prilično dobro radi svoj posao i ne vidimo razlog da se ovakva tehnologija kupuje i koristi zato što će praktično svi građani izgubiti privatnost zarad neke efikasnosti“, ocenjuje Milošević.

On podseća na brojna istraživanja kojima su dokazali da su službenici MUP-a stotinama hiljada puta pristupali sistemu mobilnih operatora da bi videli ko se s kim čuo, ko je bio registrovan na pojedinim baznim stanicama, gde se ko nalazio, ko je kome slao poruke … što je veliko kršenje ljudskih prava.

„Za sve to je bila potrebna sudska odluka, ali policija to nikada nije tražila, pa ne vidimo razlog da se to i u ovom slučaju neće dešavati“, ističe naš sagovornik.

Ova tehnologija i ako se ne koristi u punom kapacitetu, jer se čuje da je kupljen softver, ali da se ne koristi, ima veliki negativan uticaj na građanska i politička prava, naročito u delovanju u javnom prostoru. Postoji efekat zebnje, to će sprečiti ljude da kažu šta misle ili da izađu na protest jer će osećati da su pod nekim nadzorom.

„Ovakve tehnologije otvaraju put tzv. automatizovanoj represiji građana, to se u svetu zove digitalna opresija ili digitalna diktatura. Ovim trendovima veštačke inteligencije i centralizacije podataka (mi imamo projekat koji se zove „pametna Srbija“ i tendenciju države da centralizuje sve podatke o građanima) možete da radite različite vrste manipulacija“, navodi Milošević.

Dodaje da uz pomoć kamera i odgovarajućeg softvera za pretragu i prepoznavanje lica policija može da prepozna sva lica na protestima (a ne samo da utvrdi njihov broj ,kako je to radio po sopstvenom priznanju lično predsednik Aleksandar Vučić), ukrsti to sa bazom zaposlenih u javnoj upravi i onda svi ti ljudi sutra mogu da budu pozvani na razgovor. Ili da se podaci sa softvera ukrste sa bazom podataka o preduzetnicima i da im onda sutra banu razni inspektori, upozorava Milošević.

Opravdano se sumnja da MUP već uveliko i nezakonito koristi ovaj sistem, te da se ovim zakonom samo pokušavalo da se to legalizuje. Prekršajne prijave koje su dobijali učesnici prošlogodišnjih građanskih ekoloških protesta, posebno u Nišu, a koji tvrde da ih niko nije identifikovao, podgrejale su ove spekulacije.

MUP pod partijskom kontrolom

U senci tih odredaba bili su članovi zakona kojima se drastično povećavaju ovlašćenja resornog ministra, koji po običaju ne dolazi iz redova policije već iz vladajuće partije. Tako ministar može da smeni direktora policije uz obrazloženje, ali se ne navodi šta su mogući razlozi za smenu.

„Ako se sve poluge upravljanja i kadriranja daju u ruke partijskom izaslaniku, onda je sasvim jasno na šta bi ta policija mogla da liči. I ono malo profesionalaca koji dosad nisu rasterani biće stavljeni pod kontrolu”, kaže naš anonimni izvor iz MUP-a.

Alat za zloupotrebe

U opoziciji smatraju da treba biti oprezan jer je ovo, kako je kazala šefica poslaničke grupe SSP Marinika Tepić, verovatno samo taktički potez i privremeno povlačenje Nacrta zakona o policiji, ali da to daje prostora i za protivnike zakona da se bolje organizuju.

Poslanici opozicije naveli su da vlast verovatno neće odustati od ovakvog antiustavnog i antievropskog zakona jer je oprema za njegovo sprovođenje već dopremljena i neki ljudi se već obučavaju za njeno korišćenje. Nabavljena je i oprema za snimanje, a te podatke kontroliše kineski Huavej.

Podseća se i da je prošli nacrt zakona povučen neposredno pred izbore, a sada ovaj drugi nacrt uoči Nove godine. Ova mala pobeda, kako se čulo, rezultat je zajedničkog delovanja medija, civilnog sektora i opozicije.

Marinika Tepić izjavila je pre odluke Brnabićeve da je to „opasan zakon za političke protivnike režima, za nepodobne, ali i novinare naročito, postaje alat za svaku vrstu zloupotreba, praćenja i proganjanja ljudi“, te da tim zakonom „ne samo da režim ulazi u poslednju fazu uništavanja srpske policije” već i „u prikrivanja njene duboke kriminalizacije”.

Na protestu u Pionirskom parku u Beogradu advokat Čedomir Stojković je upozorio da će, ako se taj akt usvoji, Srbija postati „crna rupa“ Evrope.

Biljana Stojković, kopredsednica stranke Zajedno, ocenila je da je predloženi nacrt zakona poslednji ekser u sanduku ljudskih i građanskih prava i da će, ukoliko se dozvoli da on bude usvojen, nastati ogromni problemi za one koji protestuju protiv vlasti i da im slede hapšenja.

„Ako ovo prođe, mi smo ugasili kao društvo, nema više slobode nego straha i strepnje šta će nam uraditi. Ako ovo prođe nezapaženo, mi ćemo se probuditi u policijskoj državi“, kazala je Stojković.

Poslanik i advokat Aleksandar Olenik istakao je da je zakon kopija istovetnih zakona u Rusiji i Belorusiji.

Da li je povlačenje spornog nacrta zakona samo taktički potez vlasti da se narod smiri ili će uslediti najavljene šire konsultacije kako bi se poboljšao zakonski tekst, tek će se videti. Zebnju izaziva deo Brnabićkinog obrazloženja da je to u cilju da se „razjasne sve nedoumice u javnosti i da svako razume intenciju zakona koji je od posebne važnosti za bezbednost svih građana“.

Dakle, nema ni govora o poboljšanju teksta nego o tumačenju onoga šta je pisac hteo da kaže. Pa šta je onda izletelo iz Vlade – šok bomba i suzavac. Ili, šahovski rečnikom, povučeni potez je možda Anin gambit.

Izvor: European Western Balkans