Anika Ben David: Cilj nam je da pomognemo Srbiji da ispuni kriterijume za članstvo u EU
foto: Ambasada Švedske
O odnosima Srbije i Švedske koja je najveći bilateralni donator Srbije u oblasti reforme životne sredine, ali i o drugim temama, EURACTIV je razgovarao sa ambasadorkom Kraljevine Švedske Anikom Ben David.
Švedska je jedna od najodrživijih zemalja i prva je na svetu koja je još 1967. godine donela Zakon o zaštiti životne sredine. Ovo je bila jedna od tema o kojima je EURACTIV razgovarao sa ambasadorkom Kraljevine Švedske u Republici Srbiji Anikom Ben David.
Koja je bila ključna tačka za prepoznavanje značaja održivosti u Vašoj zemlji?
Da, Šveđani su počeli da se veoma angažuju na pitanjima životne sredine već šezdestih godina prošlog veka. Širenje opasnih hemikalija u prirodi bilo je naš rani alarm za uzbunu. Od tada, sa svakom decenijom, rasla je svest o tome među ljudima, a ekološki angažman je takođe eksponencijalno rastao. Osamdesetih godina prošlog veka primenjene su šire društvene reforme u upravljanju otpadom i industrijskom zagađenju. A od članstva u EU devedesetih godina 20. veka naš rad je dodatno uvećan, kao i naša saradnja sa drugim zemljama, što je veoma važno jer zagađenje životne sredine je i dalje aktuelno na našim granicama.
Verujem da postoji nekoliko razloga za snažan angažman i zvaničnika i građana u našoj zemlji, a to su prvenstveno dobro poznavanje životne sredine i sloboda izražavanja sadržana u našem Ustavu, što je pomoglo ljudima da izraze svoju zabrinutost. I, naravno, jaki i slobodni mediji sa novinarima koji se bave istraživačkim novinarstvom, a koji mogu da prate ekološke nepravilnosti i prekršaje, pokrenuti široku društvenu debatu i pozivati počinioce na odgovornost.
Rekla bih da je najveće dostignuće naše zemlje to što smo došli do tačke u kojoj je društveni i politički angažman za implementaciju zelene ekonomije toliko jak da se više ne vraćamo unazad. Klimatska i energetska kriza učinile su da su Švedska i EU još posvećenije na putu ka održivosti. Nema povratka!
Krajem juna završeno je treće švedsko predsedavanje Savetom EU. Jedan od prioriteta ovog predsedavanja bila je ekološka održivost (zelena i energetska tranzicija). Šta je urađeno po tom pitanju tokom tih šest meseci?
Naše predsedavanje je u velikoj meri bilo obeleženo ruskim ratom protiv Ukrajine i naravno, naš rad je bio usmeren na očuvanje jedinstva EU u tom pogledu. Međutim, nastavak neophodne zelene tranzicije bio je jedan od naših prioriteta. Uspeli smo da se sve zemlje članice dogovore oko strožih ograničenja u EU u vezi sa industrijskim zagađenjem, što je dobrodošlo postignuće, ako mogu tako da kažem. A jedan od najvećih klimatskih paketa mera na svetu "Spremni za 55" prešao je ciljnu liniju tokom švedskog predsedavanja.
Ovo novo zakonodavstvo menja pravila igre vezane za klimatsku politiku jer sve države članice moraju da urade svoj deo, dok EU preuzima vodeću ulogu u klimatskim aktivnostima. Paket mera uključuje pravila za rad infrastrukture za punjenje električnih vozila širom EU, zabranu prodaje novih automobila na benzin i dizel od 2035. godine, održivija goriva u pomorstvu i avijaciji, te obnovljivu energiju. Nova klimatska politika EU predstavlja veliki uspeh za klimatske aktivnosti i ključni je potez u tome da EU postane prvi klimatski neutralan kontinent na svetu do 2050. godine.
Kroz "Spremni za 55." EU će postaviti još veće ciljeve za smanjenje emisije ugljičnog dioksida u celoj EU, a sve države članice moraće da ispune obavezujuće klimatske ciljeve.
Uz podršku Kraljevine Švedske i Evropske unije, Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije pokrenulo je prošle godine projekat separacije kućnog otpada pod nazivom O-DVA-JA-MO širom Srbije. Koji su ciljevi tog projekta i dokle se stiglo sa njegovom implementacijom?
Veoma smo ponosni na projekat O-DVA-JA-MO. Reč je o vrlo praktičnom projektu koji ima za cilj da se deo otpada koji nastane u domaćinstvima reciklira, kako bi se smanjile količine otpada koje završavaju na deponijama. U našoj zemlji 1 posto otpada završi na deponiji. Želimo da sa vama podelimo naša iskustva kako biste i vi to postigli.
Cilj projekta O-DVA-JA-MO je povećanje stope reciklaže u 17 opština u Srbiji na 15% u naredne dve godine. Do sada su rezultati vrlo obećavajući i pokazuju značajan mesečni porast recikliranog otpada.
Prema postojećim podacima, stopa reciklaže kućnog otpada u Srbiji je manja od 2%, dok se u EU reciklira 48% komunalnog otpada. Povećanje ovog postotka ostaviće dubok trag na kvalitet života ljudi u Srbiji i zato to veoma podržavamo.
Švedska je jedan od najvećih donatora Srbije na njenom putu ka članstvu u EU i ujedno najveći bilateralni partner Srbije u oblasti reforme životne sredine. Koji su ciljevi ovog partnerstva?
Sveobuhvatni cilj je da se pomogne Srbiji da ispuni kriterijume za članstvo u EU, a pravna tekovina EU je takođe ono što uokviruje našu bilateralnu saradnju. Mnogo se trudimo da pomognemo Srbiji da postigne standarde EU na sistematičan, dugoročan i predvidljiv način. Ovo zahteva mnogo ulaganja i mnogo planiranja, ali je fundamentalni deo procesa pristupanja i ima ogromne koristi za zemlju na mnogim nivoima.
Šveđani su poznati po razvijenoj ekološkoj svesti, a cela zemlja je posvećena smanjenju emisije CO2 i većoj upotrebi obnovljivih izvora energije. Osim toga, brojni su primeri inovativnih pristupa restauraciji starih zgrada. Možete li da podelite sa nama neke od ovih dobrih praksi koje bismo mogli da upotrebimo?
Pre svega, rekla bih da je angažman i učešće građana odigralo ključnu ulogu u švedskom iskustvu. Ostali ključni elementi su bili:
* Održivi javni prevoz
* Ulaganje u zelenu tehnologiju
* Održivo stanovanje
* Održiva poljoprivreda
* Održiv stil života zasnovan na znanju i svesti o tome kako održivi život može da poboljša naše živote u smislu kvaliteta i dužine.
Tokom Vašeg boravka u Srbiji, šta ste prepoznali kao najkritičnije probleme na kojima treba da radimo kada je u pitanju održivost i zaštita životne sredine?
Srbija je u poslednjih nekoliko godina počela da reformiše ekološko zakonodavstvo tako što je takođe postavila okvir za održivi razvoj. Sa zadovoljstvom podržavamo ovaj proces.
Ali sprovođenje reforme životne sredine i postizanje održivosti je dug proces. Ovde švedsko-srpska saradnja može pomoći u jačanju zelene tranzicije u Srbiji. Radimo sa EU i sa našim srpskim partnerima u oblastima kao što su reforma upravljanja otpadom, reciklaža i dalji razvoj zelenih tehnologija i ekspertize. Švedska je najveći bilateralni donator Srbije u oblasti reforme životne sredine.
Ukratko, Srbija je u fazi kada je uspostavila dobre mehanizme. Sada je implementacija ključna.
Izvor: Euractiv
