Bajden protiv Trampa: Kome se Evropa nada?

foto: Christian Lue on Unsplash

Američki predsednički izbori su fenomen koji je uvek s velikom pažnjom praćen širom sveta. Međutim, čini se da će ove godine oči Evropljana biti posebno uperene ka drugoj strani Atlantika, dok je gotovo izvesno da će dva stara rivala još jednom odmeriti snage. 

Iako su trenutno unutarstranački izbori u okviru Demokratske i Republikanske partije u početnoj fazi, sve prognoze govore da će Amerikanci i ovog novembra morati da se odluče između  Donalda Trampa i Džozefa Bajdena. To za Evropu znači da će naredna godina početi drugim mandatom ili američkog predsednika koji je stvorio najveći jaz u transatlantskim odnosima ili onog za kog se veruje da je spasao „dobro, staro transatlantsko savezništvo“. 

Kako su izgledali prvi mandati glavnih takmaca? 

Četiri godine Trampovog mandata napravile su ozbiljan raskorak u odnosima između Amerike i Evrope. Ovaj period oličen je u Trampovom nezadovoljstvu uglavnom ekonomskom cenom koju Amerika plaća radi održavanja svetskog poretka građenog od kraja Drugog svetskog rata. Iz tog razloga, nastojao je da redefiniše odnose Sjedinjenih Država sa ostatkom sveta, oštro kritikujući pojedine trgovinske sporazume koje je ocenjivao kao eksploatatorske i štetne po američka preduzeća. Takođe, njegov skepticizam prema NATO dostigao je vrhunac 2018. godine kada je počeo da sugeriše mogućnost američkog napuštanja ovog vojno-političkog saveza.  

Pobedom Džozefa Bajdena na predsedničkim izborima 2020. godine evropski lideri su odahnuli. Predstavljajući sebe kao „obnovitelja normalnosti“ nakon Trampovog mandata, Bajden je jasno stavio do znanja da se SAD vraćaju pružanju podrške tradicionalnim saveznicima. Koliko je Trampova politika bila nepredvidiva, donekle čak i kapriciozna prema transatlantskim saveznicima, dotle se od Džozefa Bajdena moglo očekivati da će nastaviti Obaminu političku strategiju – evropska  integracija  viđena  je kao dobar primer prevazilaženja napetosti, dok bi trgovinski sporazumi trebalo da posluže kako za lakše ekonomsko povezivanje sa Evropom tako i za jačanje političke saradnje. 

Ipak, sada se čini da se „Amerika vratila“ samo na trenutak i da je rasterećenje nastalo 2020. zamenjeno strepnjom od povratka Donalda Trampa. Za Evropljane bi u tom slučaju postojale najmanje četiri oblasti koje donose posebnu zabrinutost: odbrana i budućnost NATO  saveza,  transatlantski ekonomski odnosi, Trampov pristup međunarodnom poretku i unutrašnje napetosti SAD i njihov međunarodni uticaj. 

Ipak, do 5. novembra ima skoro osam meseci. Umesto „zadržavanja daha“ u iščekivanju rezultata i opsesivnog razmišljanja o mogućem Trampovom povratku u Belu kuću, evropski establišment bi Trampovu predizbornu retoriku mogao da vidi kao „poziv za buđenje“. 

Izbori 2024: ista meta, isto odstojanje 

Kada je bezbednost u pitanju, Sjedinjene Američke Države su nesumnjivo najvažniji partner Evropske unije. Imajući to u vidu, jasno je zašto Evropa s posebnom pažnjom iščekuje rezultate ovogodišnjih predsedničkih izbora u SAD. 

Ukoliko i nakon 5. novembra Bajden ostane u Beloj kući, transatlantski saveznici mogu očekivati nastavak politike prema Evropskoj uniji koja je bila karakteristična za njegov prvi mandat. Ovome u prilog govore i nedavne izjave članova Bajdenove administracije koji su nastojali da evropske saveznike ubede u američku posvećenost jačanju saradnje sa Evropom. Na ovogodišnjoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, američka potpredsednica Kamala Haris istakla je da „SAD moraju stati rame uz rame sa saveznicima“, naglašavajući značaj Severnoatlantskog pakta. 

Njena izjava došla je samo par dana nakon što je Donald Tramp nastavio s kritikama upućenim NATO saveznicima, navodeći da ukoliko ponovo bude predsednik, neće braniti članice NATO koje ne ispunjavaju obaveze kada je reč o trošenju novca za odbranu. Imajući u vidu rat na kapiji Evropske unije koji ulazi u treću godinu, mogućnost ponovnog dolaska Trampa u Belu kuću budi svojevrsnu anksioznost među evropskim saveznicima. Ujedno, ukoliko je suditi po aktuelnoj Trampovoj kampanji, američka politika prema Ukrajini će biti uveliko drugačija, uz upućivanje ograničene i vrlo targetirane pomoći. Stoga, evropski lideri strahuju da sa Trampom u Beloj kući ne mogu računati na glatku vojnu saradnju sa Sjedinjenim Državama. 

Šansa za Evropsku uniju? 

Jasno je dakle da će američki predsednički izbori biti od velikog značaja za Evropsku uniju. Koliko se od drugog mandata Džozefa Bajdena očekuje relativna harmonija u odnosima toliko se strahuje od nastavka Trampove politike uvođenja brojnih tarifa Evropskoj uniji, kao i napuštanja uloge krajnjeg garanta evropske bezbednosti. 

Takođe, iako je izvesno da će Bajdenov drugi mandat biti više prijateljski nastrojen prema Uniji nego Trampov, to ne znači potpuno odsustvo prepreka u odnosima. To možemo videti, na primer, po odugovlačenju Predstavničkog doma američkog Kongresa u pogledu usvajanja novog paketa pomoći Ukrajini. Ovo dovodi u pitanje koliko će potencijalna buduća Bajdenova administracija biti u stanju da svoje odluke sprovede kroz Kongres. 

Iz tog razloga bitno je da Evropska unija sagleda na koji način može smanjiti svoju zavisnost od poteza Vašingtona. Evropska unija mora raditi na ojačavanju sopstvenih kapaciteta i institucija ne samo u pogledu vojne bezbednosti i odbrane, već i u pogledu ekonomske, energetske, ekološke, digitalne i sajber bezbednosti. Mora se pokazati otpornom kako na spoljne tako i na unutrašnje šokove, a čekanje da se dela tek nakon 5. novembra nije najbolji plan, s obzirom da je za ovakvo sveobuhvatno jačanje potrebno vreme. To ne znači da Evropska unija treba da zanemari SAD kao saveznika. Naprotiv. Ali istovremeno njen razvoj, bezbednost i u krajnjoj liniji opstanak moraju više zavisiti od njenih institucija, a manje od poteza koji dolaze iz Bele kuće. U prilog tome govori i skorašnja izjava nemačkog kancelara Olafa Šolca koji je istakao da je neophodno da „Evropa ojača svoju sposobnost da se odbrani i odvrati potencijalne agresore bez obzira ko pobedi na predstojećim izborima u SAD“. 

U krajnjoj liniji, Bajden je još 1995. godine rekao da Evropa ne može ostati ujedinjena bez SAD. U tom kontekstu se Trampov prvi mandat i njegov mogući povratak na mesto američkog predsednika može videti kao crveni alarm koji govori da je pravo vreme da Evropska unija dokaže suprotno. 

Autorka: Ivana Janković 

Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative