SLAPP tužbe u Srbiji: Pritisak na slobodu medija i evropske mere zaštite

foto: Sergei Tokmakov, Esq. https://Terms.Law / Pixabay

„Strategic Lawsuit Against Public Participation”, poznatije kao SLAPP tužbe, predstavljaju pravni postupak koji se koristi kao alat za zastrašivanje, ućutkivanje i obeshrabrivanje kritičara ili protivnika kroz zloupotrebu pravnog sistema. Ove tužbe nisu podnete s namerom da se pobedi na sudu, već da se optereti tuženi finansijskim i emocionalnim troškovima kako bi se ograničilo ili prekinulo njegovo učešće u javnom delanju.

SLAPP direktiva, poznata i kao Dafnin zakon, nazvana je po malteškoj novinarki Dafni Karuana Galicija. Početkom 2017. godine, biznismen je podneo 19 tužbi za klevetu protiv nje. Međutim, iste godine, ona je ubijena na Malti nakon dugogodišnjih pretnji zbog istraživanja korupcije. U trenutku njene smrti, bilo je 48 otvorenih predmeta protiv nje, koje je preuzela njena porodica. Daphne je gotovo svakodnevno morala da se pojavljuje na sudu zbog SLAPP tužbi, dok su njeni računi bili zamrznuti.

U proteklih godinu dana, Evropa je zabeležila više od 250 novih slučajeva SLAPP tužbi, prema podacima CASE koalicije, koja se bori protiv ovakvih zloupotreba pravnog sistema. Srbija se našla na desetom mestu u Evropi sa 28 zabeleženih SLAPP tužbi, što je svrstava na četvrto mesto u regionu iza Hrvatske (54), Bosne i Hercegovine (43) i Slovenije (42). U Severnoj Makedoniji registrovano je pet slučajeva, dok u Crnoj Gori nema zabeleženih SLAPP tužbi. Prema dopunjenom izveštaju CASE koalicije, na vrhu liste zemalja sa najviše ovakvih tužbi u Evropi su Poljska sa 128, Malta sa 88 i Francuska sa 76 novih slučajeva.

Evropski parlament je 27. februara 2024. godine usvojio anti-SLAPP direktivu, koja će omogućiti sudijama u Evropskoj uniji da odmah odbace SLAPP tužbe i dosude odštetu žrtvama, čime se štite mediji i aktivisti od tužbi koje imaju za cilj njihovo ućutkivanje. U Srbiji anti-SLAPP direktiva neće biti primenjena jer Srbija nije članica Evropske unije. Ipak, ovo je važan korak jer se problematika SLAPP tužbi prvi put zvanično adresira na nivou Evropske unije, što može poslužiti kao vodič za nacionalne inicijative. Ukoliko Srbija postane članica, moraće da prilagodi svoje zakone ovoj direktivi. U međuvremenu, domaće medijske i nevladine organizacije rade na unapređenju zakona i formiranju mreže za zagovaranje promena.

SLAPP tužbe u Srbiji

U Srbiji, SLAPP tužbe su postale značajan problem, posebno za novinare, aktiviste i nevladine organizacije koje se bave temama od javnog interesa, poput korupcije, zaštite životne sredine i ljudskih prava.

Mreža za istraživanje kriminala i korupcije, odnosno KRIK, jedan je od vodećih istraživačkih medija u Srbiji, poznat po svojim detaljnim izveštajima o kriminalu i korupciji. Tokom godina, on se suočio sa brojnim tužbama za klevetu od strane moćnih političara i poslovnih ljudi. Ove tužbe često sadrže astronomske odštetne zahteve, a cilj im je da finansijski iscrpe KRIK i zastraše novinare.

Izdavač provladinog tabloida Kurir tužio je KRIK i još šest medija krajem 2023. godine zbog nelojalne konkurencije i narušavanja ugleda, tražeći 11 miliona dinara. Tužba se odnosila na analizu portala Raskrikavanje koja je utvrdila da je Kurir 2022. godine na svojim naslovnim stranama objavio najmanje 122 neutemeljene, pristrasne ili manipulativne vesti. Kurir je tvrdio da je analiza narušila njihov poslovni ugled.

U novembru 2021. godine, Bogoljub Karić je podneo tužbu protiv KRIK-a tvrdeći da su neistiniti navodi iz njihovog teksta prouzrokovali duševne bolove. Karić je naveo da je zbog ovog teksta, koji je objavljen na sajtu KRIK-a i međunarodne novinarske mreže OCCRP, njegov sin i kompanije povezane s njihovom porodicom stavljene pod sankcije Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. Tužbom je tražio 600.000 dinara i uklanjanje teksta sa sajta.

Vladimir Đukanović, istaknuti član i poslanik Srpske napredne stranke, tužio je novinara NIN-a Vuka Cvijića 2023. godine za pretrpljenu duševnu bol, tražeći 1,1 milion dinara odštete. Tužba je podneta zbog članka objavljenog 7. septembra, u kojem se navodi da su Đukanović i biznismen Aleksandar Papić preko posrednika nudili mito policijskom inspektoru Slobodanu Milenkoviću da zataška aferu sa proizvodnjom marihuane na imanju Jovanjica.

Blic je krajem jula 2023. godine bio suočen sa gotovo 60 tužbi nakon što je novinarka Ivana Jasnić objavila ispovesti nekoliko žena o seksualnom nasilju. Iako je prvostepeno oslobođena u slučaju koji je protiv nje podneo nastavnik glume Miroslav Aleksić, procesi koje je pokrenuo bivši predsednik opštine Brus Milutin Jeličić Jutka, koji je bio u zatvoru zbog seksualnog uznemiravanja, i dalje traju.

Šef kabineta gradonačelnika Beograda, Nenad Milanović, tužio je BIRN u junu 2023. godine, tražeći 200.000 dinara za pretrpljene duševne bolove. Milanović je u tužbi tvrdio da su mu ugled i čast povređeni tekstom pod naslovom „Snimci otkrivaju da je Šapićev šef kabineta nudio nameštanje tendera Kentkartu”, navodeći da tekst sadrži apsolutne neistine, ali bez konkretnih pojašnjenja šta smatra netačnim.

Ovi slučajevi jasno pokazuju kako moćni akteri koriste pravni sistem za zastrašivanje i finansijsko iscrpljivanje kritičara. Efekti ovih tužbi su dalekosežni, jer osim što utiču na pojedince i organizacije koje su direktno pogođene, one stvaraju atmosferu straha i samocenzure koja ugrožava demokratiju i otvoreni dijalog u društvu.

Rešenje postoji, ali u Uniji

SLAPP tužbe u Srbiji imaju ozbiljan zastrašujući efekat na novinare i aktiviste, što često vodi do samocenzure. Novinari i aktivisti se povlače iz straha od pravnih posledica i visokih sudskih troškova. Slično tome, SLAPP tužbe u Evropskoj uniji imaju za cilj da uguše slobodu izražavanja i zastraše novinare i aktiviste. Ovi tužbeni postupci mogu izazvati finansijsku iscrpljenost i psihološki pritisak, što rezultira smanjenjem kritičkog izveštavanja i angažovanja civilnog društva.

Slučaj koji je privukao pažnju javnosti i organizacija za zaštitu slobode medija, jeste tužba iz 2022. godine u Hrvatskoj kada je sudija Zvonko Vrban tužio portal Telegram.hr i lično autora Dragu Hedla i glavnu urednicu Jelenu Pavić Valentić za ukupno 100 hiljada evra zbog pet tekstova. Platforma Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i sigurnost novinara objavila je ovaj slučaj kao primer kršenja slobode medija u Hrvatskoj, klasifikujući ga na nivou dva ozbiljnosti, što uključuje pretnje javnih osoba i zlonamerno ili nesrazmerno korišćenje zakona.

Sličan slučaj zabeležen je i u Srbiji iste godine kada je bivša državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, Dijana Hrkalović, podnela tužbu protiv portala KRIK i urednika Stevana Dojčinovića, tražeći 6.000 evra odštete zbog navodnog kršenja pretpostavke nevinosti i povrede časti i ugleda. Redakcija smatra da je cilj ovih tužbi zastrašivanje novinara i sprečavanje pisanja o kriminalnim vezama Hrkalović.

Slučaj sudije Vrbana međunarodno je priznat kao primer SLAPP tužbe, što je dovelo do reakcije Saveta Evrope. U Evropskoj uniji ovakvi slučajevi često privlače pažnju međunarodnih organizacija koje promovišu slobodu medija. Ove organizacije mogu pružiti podršku ugroženim novinarima i vršiti pritisak na pravosudni sistem da ne zloupotrebljava zakone protiv slobode medija.

Sa druge strane, slučaj Dijane Hrkalović nije dobio značajniju međunarodnu pažnju kao hrvatski slučaj, iako je KRIK prepoznao obrasce SLAPP tužbi. U Srbiji pravni sistem često omogućava podnošenje tužbi protiv novinara bez adekvatne zaštite za medijske radnike, što otežava borbu protiv ovih tužbi. Nevladine organizacije i medijske asocijacije unutar Srbije bore se protiv SLAPP tužbi kroz javno zagovaranje i pružanje pravne pomoći, ali je institucionalna podrška slabija nego u Evropskoj uniji.

Oba slučaja ilustriraju zloupotrebu pravnog sistema za zastrašivanje novinara. Međutim, dok se u Evropskoj uniji javlja jača institucionalna reakcija i međunarodna podrška za zaustavljanje SLAPP tužbi, u Srbiji je pravni okvir manje razvijen, što omogućava lakše podnošenje i održavanje ovakvih tužbi.

U Srbiji trenutno ne postoje specifični pravni mehanizmi za brzo odbacivanje SLAPP tužbi. Iako postoje generalne odredbe u Zakonu o parničnom postupku, one nisu dovoljno efikasne za rešavanje ovih problema. Sa druge strane, Evropska unija aktivno razvija specifične pravne mehanizme za borbu protiv ovih tužbi. Predlog Direktive Evropske komisije iz 2022. godine uključuje ubrzane postupke za brzo odbacivanje očigledno neosnovanih tužbi i uvodi sankcije za zloupotrebu pravnog sistema.

U Srbiji ne postoji ni institucionalizovana pomoć ili fondovi za podršku žrtvama SLAPP tužbi. Iako neke nevladine organizacije poput Nezavisnog društva novinara Vojvodine, poznatije kao NDNV, pružaju pravnu pomoć, ovo nije dovoljno da se pokriju svi slučajevi i pruži adekvatna zaštita. Predlog Direktive Evropske komisije predviđa uspostavljanje fondova za finansijsku pomoć žrtvama SLAPP tužbi. Ovi fondovi bi omogućili besplatnu pravnu pomoć i pokrivanje sudskih troškova za žrtve, olakšavajući im odbranu protiv neosnovanih tužbi.

Takođe, u Srbiji sankcije za zloupotrebu pravnog sistema postoje u teoriji, ali se retko primenjuju u praksi. Ne postoje specifične odredbe koje bi efikasno obeshrabrile podnošenje SLAPP tužbi. Sa druge strane, u Evropskoj uniji se uključuju strože sankcije za tužioce koji zloupotrebljavaju pravni sistem. Ove sankcije uključuju novčane kazne i obavezu snošenja troškova postupka, što bi moglo značajno smanjiti broj SLAPP tužbi.

Aktivnosti podizanja svesti o SLAPP tužbama u Srbiji su prisutne, ali nedovoljno sistematski organizovane i podržane od strane države. Nevladine organizacije i mediji povremeno pokreću kampanje, ali one nisu dovoljno uticajne. Evropski parlament i nevladine organizacije u Evropskoj uniji sprovode dobro organizovane kampanje za podizanje svesti o SLAPP tužbama. Ove kampanje uključuju edukaciju javnosti, pravosudnih organa i zagovaranje zakonskih promena.

SLAPP tužbe predstavljaju ozbiljan izazov za slobodu izražavanja. Dok se novinari, aktivisti, nevladine organizacije i pojedinci suočavaju sa ovim pretnjama, javni prostor se sve više sužava pod pritiskom moćnih aktera. Međutim, postoji nada za promenu. Inicijative kao što je nedavno usvojena anti-SLAPP direktiva u Evropskoj uniji pružaju nadu da se može uspostaviti pravna zaštita protiv zloupotrebe pravnog sistema u svrhu zastrašivanja novinara, aktivista i građana.

U Srbiji, iako se ne može odmah primeniti direktiva Evropske unije, ona se može iskoristiti kao podstrek za unapređenje nacionalnih zakona i podizanje svesti o ovom problemu. Zajedničkim naporima građani, novinari, aktivisti i institucije mogu zajedno raditi na očuvanju slobode govora i izražavanja, čime će osigurati da istina uvek pobedi pretnje SLAPP tužbi.

Autorka: Marija Vidojević