foto: Evropska unija
BRISEL – Evropska komisija objavila je danas peti put godišnje izveštaje o vladavini prava u državama članicama, a prvi put ocenjivano je i stanje u tom domenu u četiri kandidata za članstvo sa Zapadnog Balkana – u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji i Severnoj Makedoniji. Kako se navodi u dokumentu, u Srbiji se poslednjih nekoliko godina sprovode “suštinske reforme” pravosudnog sistema, ali pravosuđe ostaje pod velikim uticajem politike, dok je sloboda medija upitna, a postoje i ograničenja u radu Narodne skupštine.
U izveštajima EK o vladavini prava ista metodologija primenjena je i za četiri zemlje Zapadnog Balkana koje su najdalje odmakle u procesu pristupanja EU i za države koje su već deo Unije. Podsetimo, da će EK ubuduće objavljivati izveštaje o vladavini prava i o zemljama kandidatima javno je poručila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u godišnjem govoru o stanju Unije, septembra 2023. Kako je objasnila, to će biti učinjeno kako bi kandidati brže napredovali ka članstvu.
Izveštaji obuhvataju takozvana “četiri stuba”: nacionalne pravosudne sisteme, okvire za borbu protiv korupcije, slobodu i pluralizam medija, kao i druge institucionalne sisteme provere i uzajamne kontrole.
Predstavljajući izveštaje, Vera Jurova, potpredsednica Evropske komisije za vrednosti i transparenost, poručila je da vladavina prava predstavlja lepak za demokratije i za zaštitu prava.
“Bez vladavine prava naše demokratije i ekonomije bi bile u rasulu. Pet godina smo osmišljavali alate za vladavinu prava u skladu sa našim zajedničkim vrednostima i danas smo mnogo bolje opremljeni da se suočimo sa izazovima… Ovogodišnji izveštaj pokazuje da su države članice unapredile i ojačale vladavinu prava, ne samo sprovođenjem preporuka Komisije. Nažalost, postoji zabrinutost u nekoliko država članica u različitim kategorijama”, izjavila je Vera Jurova.
Govoreći na istu temu, komesar EU za pravdu Didije Rajnders ocenio je da ovi izveštaji treba da posluže kao temelj za dalje reforme.
“Pet godina nakon prvog Izveštaja o vladavini prava, bolje smo opremljeni da otkrijemo, sprečimo i odgovorimo na nove izazove vladavine prava. Videli smo da dijalog može pomoći da se napravi važan napredak. I upravo zbog toga ovaj izveštaj služi i nastaviće da služi kao referenca za pokretanje debata na nacionalnom nivou i pomoć u pokretanju nacionalnih reformskih agendi. Kao što današnji nalazi podvlače, iako ima pozitivnih pomaka, još uvek ima prostora za poboljšanje. Jačanje vladavine prava je kontinuiran rad za sve države članice i zemlje u procesu proširenja”, rekao je Didije Rajnders.
Sudovi i tužilaštvo nisu nezavisni, iako to garantuje Ustav
Kada je reč o izveštaju o Srbiji, EK konstatuje da sudovi i tužilaštva ostaju pod visokim političkim uticajem, iako je nezavisnost pravosuđa zagarantovana Ustavom. Kako se objašnjava, poslednjih godina sprovedeni su koraci da bi se smanjio prostor za politički uticaj na pravosuđe, ali takvi napori u praksi tek treba da budu vidljivi. U dokumentu se ističe da samo 36 odsto građana Srbije veruje da je pravosudni sistem nezavisan.
Srbiji je, takođe, zamereno što i dalje nema jedinstveni i centralizovani sistem upravljanja sudskim postupcima, koji bi povezivao slučajeve između sudova i tužilaca. U tom kontekstu, naglašava se da “trenutno nisu sva tužilaštva i sudovi obuhvaćeni jedinstvenim sistemom upravljanja slučajevima, a različiti sistemi nisu kompatibilni”.
Strategija za borbu protiv korupcije “na čekanju”
Evropska komisija navodi da pravni stručnjaci i poslovna zajednica upozoravaju da je stopa korupcije u Srbiji i dalje visoka, te prenosi da je prema godišnjem izveštaju međunarodne organizaije Transparensi Internešenel Srbija dobila ocenu 36 na skali od nula (izuzetno korumpirana zemlja) do sto (zemlja bez korupcije), pa se nalazi na 104. mestu od 180 zemalja na globalnoj listi.
Takođe, konstatuje se da u Srbiji postoji pravni okvir za borbu protiv korupcije, ali da su u praksi vidljivi nedostaci, uključujući činjenicu da u Tužilaštvu za organizovani kriminal nema dovoljno osoblja, kao i da postoji opasnost od politički motivisanog mešanja u istrage o korupciji na visokom nivou.
Istovremeno, napominje se da Srbija još nije usvojila Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije za period 2023-2028, niti Akcioni plan. Kao jedna od oblasti u kojoj postoji veliki rizik od korupcije navode se javne nabavke. Takođe, ukazuje se na slabosti nadzora nad finansiranjem političkih stranaka i kampanja.
REM ne ispunjava svoj mandat, nema pluralizma medija, zabrinutost za bezbednost novinara
EK smatra da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ne ispunjava u potpunosti svoj mandat, odnosno da ne zagovara pluralizam medija i poštovanje profesionalnih standarda, te da postoje ozbiljne zabrinutosti za nezavisnost REM-a. Takođe, izražava se zabrinutost za politički i ekonomski uticaj na medije u Srbiji, a predlaže se i primena novih mera kako bi vlasnička struktura u medijima postala transparentnija.
U izveštaju se ocenjuje i da institucije i funkcioneri često odbijaju da obelodane informacije od javnog značaja ili da odgovore na pitanja novinara, te da bezbednost novinara ostaje “izvor zabrinutosti”, budući da su sve veći pritisci na njih što se čini i zloupotrebom podnošenja sudskih tužbi i pokretanjem “prljavih kampanja” protiv predstavnika medija.
Vera Jurova je izjavila danas u Briselu za N1 da je upoznata sa poslednjom video kampanjom koja se vodila protiv nezavisnih novinara u Srbiji i istakla je da EK i njen kabinet najoštrije osuđuju takve napade.
“Evropska unija osuđuje bilo kakve napade i pretnje novinarima….Situacija u kojoj političari označavaju novinare kao državne neprijatelje uvek vodi ka povećanom intenzitetu pretnji i napada na novinare onlaj, a nekada se preliva u realno nasilje”, kazala je potpredsednica EK.
Narodna skupština ne nadzire izvršnu vlast, civilno društvo u nepovoljnom položaju
EK ukazuje da je Srbija po uređenju parlamentarna demokratija, ali da postoje ograničenja u radu Narodne skupštine. Kako se ističe, parlament ne sprovodi sve svoje funkcije, uključujući nazdor izvršne vlasti, jer je ograničen “pitanjima delotvornosti, autonomije i transparetnosti”. Istovremeno, napominje se da je nisko poverenje javnosti u rad Narodne skupštine, što, između ostalog, predstavlja posledicu održavanja čestih prevremenih izbora.
U izveštaju se preporučuje Srbiji da osnaži javne diskusije, te ulogu nezavisnih tela. Kada je reč o civilnom društvu, konstatuje se da su nepovoljni uslovi za njegovo delovanje.
Jovana Spremo: Lopta je kod Evropske unije u pogledu toga kako će iskoristiti ove nalaze
Komentarišući najnovije ocene Evropske komisije o našoj državi, Jovana Spremo, koordinatorka Radne grupe za poglavlje 23 Nacionalnog konventa o EU, kaže za European Western Balkans da ovaj prvi Izveštaj o vladavini prava u Srbiji donosi nešto drugačiji i precizniji ton i ocene.
“Naime, iako prati stanje u oblastima pravosuđa, borbe protiv korupcije i zaštite osnovnih prava i sloboda, dakle sve ono što je sadržano u delu godišnjeg izveštaja o napretku EK u delu Poglavlje 23, on sadrži i četvrtu komponentu, koja daje uvid u funkcionisanje institucija koje treba da budu stubovi vladavine prava, poput Narodne skupštine, Ustavnog suda, Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i ukazuje da je tu situacija kritična”, objašnjava Jovana Spremo.
Naša sagovornica ukazuje da Izveštaj u velikoj meri ponavlja ocene koje su date u prethodnom EK izveštaju o napretku iz novembra 2023, ali se oslanja i na informacije koje su dobijene od širokog spektra aktera sa kojima su se sastali prilikom posete, uključujući institucije, sudove, tela, medije i organizacije civilnog društva.
“Takođe, daju se jasne ocene stanja u određenim pod-oblastima, pa tako možemo pročitati da su “politički pritisci na pravosuđe i tužioce visoki, sa malo ili bez reakcija od strane Visokog saveta sudstva, Visokog saveta tužilaštva, Vlade ili Narodne skupštine” uz izostanak reagovanja nadležnih tela, da “postoji rizik političkog uplitanja u istrage i procesuiranje visoke korupcije” pominjući slučaj EPS sa kojeg su “skinute” tužiteljke u sred istrage, da “Narodna skupština nije u mogućnosti da sprovodi svoje nadzorne funkcije” zbog prevelikog uticaja izvršne vlasti. Međutim, nisam sigurna da li još jedno izveštavanje, ma koliko oštrije bilo, može da utiče na promenu stanja u ovoj oblasti u Srbiji, pre svega jer do sada nismo videli previše insistiranja na istim od strane EU ili njenih članica, odnosno da se vladavina prava nikad ne ističe u prvi plan u odnosu na ekonomske interese ili pitanje normalizacije odnosa sa Prištinom”, smatra Spremo.
Jovana Spremo zaključue da je lopta kod Evropske unije u pogledu toga kako će iskoristiti ove nalaze, “pošto je jasno da ih vlast u Srbiji neće komunicirati sa građanima, niti će se njima podrobnije baviti”.
