Parlamentarni izbori u Rumuniji - kako ništa nakon izbora?
foto: Bogdan2020B
Građanke i građani Rumunije su imali pune ruke posla u poslednje dve nedelje. Dobro, ne baš posla, koliko olovaka i listića. Počevši sa prvim krugom predsedničkih izbora (24. novembra), do parlamentarnih izbora (1. decembra) pa sve do drugog kruga predsedničkih izbora koji su prvobitno zakazani za 8. decembar, te potom i otkazani, a imajući u vidu lokalne i izbore za Evropski parlament iz juna 2024. godine, pouzdano možemo tvrditi da su ispunili kvotu superizborne godine.
Dok će analiza predsedničkih izbora morati da sačeka, na parlamentarnim izborima rumunski birači su svoje glasove dali za 330 mandata u Donjem domu i 136 mandata u Senatu. Ti mandati se raspodeljuju putem proporcionalnog izbornog sistema u 43 višemandatnih izbornih jedinica (41 županija, opština Bukurešt i glas dijaspore), sa različitim cenzusima u zavisnosti od toga da li partija nastupa samostalno (5%) ili u koaliciji (od 8% do 10%). Ovakav mehanizam je ponovo u pogonu od 2016. godine, zamenivši prethodni kratkotrajni i upitni mešoviti proporcionalni sistem (poslanici koji nisu direktno izabrani su svoje mandate dodavali mestima koja su se raspodeljivala po PR sistemu).
Ko može da slavi, a ko da plače?
Izborni rezultati nakon 1. decembra pokazuju odnos snaga koji neće omogućiti nijednoj partiji da samostalno formira vladu. To nije nikakva novina, čak je i očekivana činjenica imajući u vidu institucionalni dizajn, ali i brojnost partija koje su se takmičile za mesta u Parlamentu. Analizirajući isključivo postotak glasova za Donji dom, Socijaldemokratska partija (PSD) ostaje partija sa najvećim brojem osvojenih glasova, no ipak umanjena u odnosu na 2020. godinu sa 28.9% na 21.96% (-6,94%). Njen dosadašnji koalicioni partner, Nacionalno-liberalna partija (PNL), nalazi se na trećem mestu sa 13.2% glasova (-11.99%), dok je ispred nje partija predvodnica desnog bloka, Alijansa za jedinstvo Rumuna (AUR) sa 18% osvojenih glasova (+8.92).
Zajedno sa druge dve krajnje desne partije, S.O.S. Rumunije (SOS) i Partije mladih (POT), partije desnice u zbiru ostvaruju 31.82% glasova. Objašnjenja za uzlet desnih partija možemo prepoznati u njihovom sveopštem uspehu na svetskoj političkoj sceni, uspesima različitih desnih partija na Evropskim izborima, ali i njihovog pozicioniranja u odnosu na pitanje rata u Ukrajini, prevashodno u odbijanju dodatne pomoći Ukrajini kako bi se olakšao pritisak na rumunski budžet.
Preostale dve stranke koje su preskočile izborni prag su reformistička partija Unija Spasimo Rumuniju (USR) sa 12.4% i Demokratska Alijansa Mađara u Rumuniji (RMDSZ) kao jedina manjinska stranka, zastupajući interese mađarske nacionalne manjine sa 6.34% glasova.
Partijski sistem Rumunije trenutno odlikuju dva bloka. Dok je prvi pro-EU, nastao kao zajedničko pozicioniranje različitih partija po liniji rascepa integracija-suverenost, drugi je zanimljiviji, jer predstavlja desni blok koji u sebi okuplja AUR i takoreći naslednice ili “nove AUR” partije, poput SOS ili POT. Takvo “nasledstvo” može biti posebno interesantno jer ove male, krajnje desne partije imaju mogućnost da predlažu ekstremne, neretko i anti-sistemske predloge politika, koje će potom AUR moći da stabilizuje, tako što će naizgled učiniti određeni kompromis sa mejnstrimom. Dalje to može rezultovati dominacijom krajnje desnih tema u političkoj areni koje su manje ili više uspešno prerušene kao umerena pitanja. Finalno, odsustvom partija sa drugog pola, odnosno levog bloka, zajedno sa trzavicama unutar pro-EU koalicije, u Rumuniji se otvora prostor za stvaranje krajnje desne manjinske vlade.
Prezidencijalizacija post-izbornih koalicija
Rumunski parlamentarni izbori nam pokazuju jedan vrlo zanimljiv proces unutar izbornih studija; povezivanje sudbine predsedničkih izbora sa budućom parlamentarnom većinom, nešto što poznaje i politički sistem Srbije. Post-izborne koalicije će morati da sačekaju drugi krug predsedničkih izbora, budući da partije pro-EU bloka (PSD, PNL i USR + RMDSZ) mogu imati zajedno dovoljnu većinu, ali tu mogućnost umanjuje odnos lidera ovih partija. Važno bi bilo napomenuti da je USR godinu dana pre učestvovao u stvaranju Ujedinjene desne alijanse, koaliciji brendiranoj kao anti-establišment, kako bi izazvao upravo Nacionalnu koaliciju za Rumuniju (PSD + PNL). Dok je koalicija raspuštena pre samih izbora, ona nam daje jasnu sliku odnosa reformističkog USR i vladajućih partija.
Presudniji faktor bi ipak mogao biti kandidatkinja USR za predsednicu Rumunije, Elena Laskoni. Ona može izaći kao nužni zajednički kandidat pro-EU bloka, no njen odnos prema starim partijama vlasti zasnovan je na optužbama za klijentelizam, korupciju i održavanje na vlasti koristeći se svim sredstvima. Sa druge strane, kriza mejnstrima indukovana dobrim rezultatom krajnje desnog predsedničkog kandidata Kalina Đorđeskua može se prepoznati kao uticaj na izborno ponašanje građanka i građana Rumunije, jer pitanje parlamentarnih izbora postaje problem koji se smešta u širi društveni kontekst, oličen u zaštiti evropskog puta Rumunije putem cordon sanitaire protiv desnog bloka. Drugi krug predsedničkih izbora bi tako bio tas na vagi koji bi zacementirao ili učinio kordon prozirnijim.
Đorđeskuov uspeh se može razumeti kroz širi kontekst uspona anti-sistemskih pozicija i reakcionarnih politika. Širom EU pojavljuju se anti-sistemski, desni populisti sa sličnim programima kakav nudi Đorđesku. Ono što je posebno karakteristično za njega jeste kontroverzna kampanja putem TikToka, zbog koje su upravo i izbori poništeni. Budući da je to tema koja zaslužuje posebnu analizu za sebe, ostavićemo je po strani sada. Zanimljivo je istaći i posebnost 43. izborne jedinice; svaki šesti glasač iz dijaspore je svoj glas dao za Đorđeskua, nešto što on tumači kao “želju Rumuna da se vrate kući”. Premda je svoj uzlet dobio na nameštenoj kampanji, Đorđesku je svakako uspešno pogodio metu kod dobrog dela biračkog tela a ta činjenica će otežati dalji tok izbora za predsednika Rumunije.
Pošto je suštinski izvesno da će Rumunija imati ponovnu pro-EU vladu, budući da su lideri ovih partija već stupili u pregovore o tome, pitanje koje ostaje jesu predsednički izbori; da li je Rumunija u tom slučaju spremna na kohabitaciju ukoliko predsednik bude neko iz desnog bloka?
Autor: David Tadić