„Srbija: Rizici napuštanja proevropskog kursa“ - Da li će Srbija odustati od pristupanja Evropskoj uniji?

foto: BOŠ / ISAC
Da li će Srbija pokušati da ubrza svoje pristupanje Evropskoj uniji, ili će odustati od evropskog kursa i okrenuti se Istoku u potpunosti? Zašto intelektualci ne umeju da objasne prednosti i mane Evropske unije narodu? Kako će savremena globalna politička dešavanja uticati na spoljnu politiku Srbije?
O ovim pitanjima su na predstavljanju studije ISAC fonda „Srbija: Rizici napuštanja proevropskog kursa“ govorili dr Marko Savković, dr Milan Igrutinović i dr Igor Novaković.
Diskusiju je započeo Novaković, pružajući kontekst skorašnjih događaja, kao što su potpisivanje Ohridskog sporazuma, povratak Donalda Trampa na vlast u Sjedinjenim Državama i aktuelni studentski protesti u Srbiji.
Savković je predstavio tri moguća scenarija za budućnost spoljne politike Srbije. Prvi scenario, predstavljen kao najverovatniji, podrazumevao bi nastavak politike „balansiranja“, kako bi se Srbija postavila kao kredibilan i predvidiv partner. Ovaj pristup, koju je najprihvaćeniji kod predstavnika vlasti, spoljnu politiku shvatao kao transakcionu i ciničnu, i ne podrazumeva značajan trud oko pristupanja Evropskoj uniji.
Drugi mogući scenario jeste potpuno napuštanje evrointegracije. Ovaj scenario ne bi nužno podrazumevao formalnu odluku, već bi bio dovoljan faktički prekid reformi i pregovora. S obzirom na spoljnotrgovinsku orijentaciju Srbije, ekonomske posledice ovakvog pristupa bile bi veoma negativne.
Konačno, treći predviđeni scenario podrazumeva događaj takozvanog „crnog labuda“, odnosno potpuno nepredvidive i neočekivane političke pojave. Ovakva pojava bi mogla da utiče na ubrzavanje evropske integracije Srbije.
Igrutinović se dalje dotakao spoljne politike Srbije, opisijući je kao „defanzivnu, reaktivnu i transaktivnu“, barem od 2008. godine. Ovakav pristup dodatno je otežao proces evrointegracije, usled pojačanog fokusa na Zajedničkog spoljnoj i bezbednosnoj polici Evropske unije nakon početka rata u Ukrajini. Igrutinović je dalje primetio kako intelektualna klasa u Srbiji ne ume da adekvatno objasni zašto status quo nije povoljan, te ne ume da približi značaj Evropske unije građanima Srbije.
Predstavljanje studije „Srbija: Rizici napuštanja proevropskog kursa“ održano je 21. februara 2025. Godine u prostoru „Dereta“