foto: freepik

Mediji imaju ogromnu ulogu u demokratskom društvu jer omogućavaju slobodan protok informacija. Pored njihove obrazovne i informativne funkcije, ističe se i kontrolna funkcija, te se oni posmatraju kao svojevrsni korektivni faktor vlasti. Potrebno je da postoji raznovrsnost medijskog sadržaja čime se omogućava pluralizam mišljenja u javnoj sferi. Mediji predstavljaju ključni stub demokratije jer su njihova nezavisnost i profesionalnost neophodni za očuvanje demokratskih vrednosti. Sloboda medija mora biti praćena odgovornošću i etičkim izveštavanjem. Nezavisnost i sloboda medija mogu biti ozbiljno dovedeni u pitanje usled širenja lažnih informacija, političkih pritisaka i cenzure. Građani snose deo odgovornosti u očuvanju zdravog medijskog prostora. Kritičko razmišljanje i medijska pismenost su ključni u prepoznavanju propagande i različitih vidova manipulacija. Rezultat narušenog odnosa države i medija ogleda se u medijskoj samovolji i neodgovornom i neetičnom izveštavanju medija. U takvoj situaciji, ugrožen je ne samo kredibilitet, već i uloga koju mediji treba da imaju u demokratskom društvu.

Medijski pejzaž Srbije već decenijama oscilira između pokušaja usklađivanja sa evropskim standardima i realnosti obeležene političkim pritiscima. Poslednjih godina usvojeni su zakoni u oblasti medija koji su formalno usklađeni sa standardima Evropske unije. Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima, Zakon o javnim medijskim servisima predstavljaju ključne okvire kojima je regulisan rad medija i kojima je zagarantovana sloboda izražavanja, zaštita novinara, kao i sprečavanje političkog uticaja na rad medija. Ipak, njihova dosledna primena ostaje problematična. Istinitost izveštavanja odnosno obaveza medija da tačno, nepristrasno, potpuno i blagovremeno izveštavaju o događajima od javnog interesa, predviđena je Kodeksom novinara i novinarski Srbije. Ujedno, predviđena je i nezavisnost medija, kao i njihova obaveza suprotstavljanja bilo kom pritisku ekonomske ili političke prirode. Prema istraživanju Beogradskog centra za ljudska prava, 91 odsto ispitanika smatra da mediji u Srbiji ne izveštavaju objektivno i profesionalno na teme koje su od društvenog i političkog značaja za građane.

Godinama unazad, u Srbiji postoji podela medija na provladine medije i medije koji su kritički nastrojeni prema vlasti. Provladini mediji otvoreno podržavaju vladajuću strukturu i pozitivno izveštavaju o njihovim radnjama, neretko bez kritičkog osvrta. Istovremeno, oni ne poštuju etički kodeks i svojim načinom izveštavanja ugrožavaju prava građana. Kada je potrebno da se skrene pažnja javnosti sa različitih političkih afera ili pojedinih osetljivih tema, provladini mediji intenziviraju izveštavanje o šokantnim slučajevima nasilja. Prisutan je senzacionalistički način izveštavanja odnosno upotreba šokantnih naslova kako bi se privukla pažnja publike. Prema podacima Saveta za štampu od oktobra 2022. do kraja januara 2023. godine u 9 dnevnih novina kodeks je prekršen 3.301 put ili prosečno 663 puta dnevno. Različite organizacije na međunarodnom i  nacionalnom nivou godinama unazad ukazuju na probleme sa medijskim pluralizmom u Srbiji. Sa druge strane, napadi i negativni komentari na medije koji su kritički nastrojeni prema vlasti postali su deo svakodnevice. Kritički nastrojeni mediji postali su meta različitih SLAPP tužbi (Strategic Lawsuit Against Public Participation) čiji je cilj zastrašivanje i cenzurisanje.

Regulatorno telo za elektronske medije (REM), kao nezavisno telo, treba da obezbedi pluralizam u medijskom prostoru, kao i da osigura primenu profesionalnih i etičkih standarda. Ipak, REM u praksi funkcioniše kao produžena ruka vlasti, a njegove odluke zavise od različitih političkih uticaja i kalkulacija. Umesto da obezbedi ravnopravnu medijsku utakmicu, REM često deluje kao pasivni posmatrač ili čak kao faktor koji doprinosi postojećoj neravnoteži u korist vladajućih struktura i provladinih medija. Dok zakoni koji regulišu rad medija predstavljaju napredak samo na papiru, Evropska unija redovno izražava zabrinutost zbog stanja medijskih sloboda u Srbiji. Iz godine u godinu, izveštaji ukazuju na pogoršanje situacije i potrebu za hitnim reformama. Međutim, politička volja za promenama ostaje slaba. Dok god vlast kontroliše najznačajnije medijske tokove, suštinske reforme će biti teško ostvarive. Budućnost medijskih sloboda u Srbiji zavisiće od pritiska civilnog društva, međunarodne zajednice, kao i same javnosti, koja bi aktivnijim učešćem mogla da doprinese stvaranju zdravijeg medijskog okruženja.

 Autorka: Sanela Veljković