foto: PR tim Fakulteta političkih nauka

Prostor zahvaćen društvenim naukama je u ekspanziji u proteklih 80-ak godina. Discipline se fokusiraju na pojedinačnosti i fenomene koji, premda pokriveni krovnim naukama poput sociologije, istorije ili politikologije, zahtevaju posebne metode, načine razmišljanja i rezonovanja ne bi li bili rasvetljeni u svojoj srži. Nastankom evropskih studija, kao svojevrsnog hibrida društvenih disciplina, dodatno je otvoreno pitanje šta čini srž jedne pojave. Postoji toliko toga kompleksnog u Evropskoj uniji, počevši od institucionalnog dizajna do najsitnijih ekonomskih politika ili čak preporuka, da je zaista bilo neophodno razaznati sve segmente prvog uspešnog nadnacionalnog eksperimenta. Vremenom je svaka disciplina rešavala postojeće probleme, no jedno pitanje je ostalo da lebdi u vazduhu. Pitanje normativnosti, odnosno, šta čini minimalni ili bazični konsenzus oko kojeg su se države članice usaglasile ne bi li funkcionisali u skladnom sistemu nadležnosti? Ukratko, pitanje uspešnosti evropskih vrednosti kao homogenizacije heterogenog ili samo pitanje da li su one postojane kao takve, nastavlja da intrigira akademsku i istraživačku zajednicu kao i zainteresovanu javnost.

Jedan pokušaj da se dodatno rasvetle dileme, trileme i multileme oko evropskih vrednosti organizovan je od strane Fakulteta političkih nauka, zamišljen kao kulminacija dosadašnjeg rada na projektu EUROPIA. Pod smelim nazivom Evropske vrednosti: između osporavanja i afirmacije, profesori i istraživači mahom sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu izvršili su sistematsku disekciju najvažnijih strukturalnih delova onoga što čini proklamovane evropske vrednosti. Pet panela po pet izlagača i puna konferencijska sala Envoy centra, od jutra do poslepodneva; od međunarodnog prava i spoljne politike do javnog mnjenja i evorpskih integracija. Ipak, posebno zanimljiv panel bio je onaj koji je otvorio konferenciju.

Evropske vrednosti - temeljna pitanja panel treba razumeti kao uvertiru ali i sintezu postojećih saznanja o evropskom identitetu. Razgovori o krizama, suštinskoj autonomiji i filozofskim razmatranjima toga šta jeste identitet ispunili su prvih sat vremena konferencije. Ipak, posebno interesantno mesto zauzima izlaganje prof. Vranića vezano za biciklizam kao oličenje evropskih vrednosti u svakodnevici. Biciklizam nasuprot moto-centričnom društvu, aktivizam i zaštita životne sredine i ideja da je biti u pokretu način osvajanja prostora, samo su neke od ideja iznetih u izlaganju. Istraživačica sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu Ivana Dunjić prilikom izlaganja o Fransoi de Kalijeru i njegovoj ranoj diplomatskoj misli daje fantastičan citat koji objašnjava neophodnost vrednosne potpore u projektu održanja mira na evropskom tlu - pošten čovek je umoran od sukoba. Te reči naizgled danas ne odzvanjaju istim zvukom, a ni tonom, kao što su to činile pedesetih godina prošlog veka. Kratka digresija sledi, svakako povezana sa ovom tezom.

Naime, dva najveća uma postmoderne, Derida (Jacques Derrida) i Habermas (Jürgen Habermas), u jednom tekstu objavljenom u FAZ-u (Frankfurter Allgemeine Zeitung) urgiraju na neophodnost definisanja onoga što jeste kor evropskih vrednosti. Urgiraju, zato što smatraju da je važno odrediti nove evropske političke odgovornosti bez ikakvog Evrocentrizma, koncept koji u velikoj meri proganja i današnjicu evropskog identiteta. Složili se sa tim ili ne, koncepti koji su izneti u tekstu na trenutke mogu delovati apstraktno ali su ipak prožeti jednim jedinstvenim pojmom, iz kojeg se može izvući jedinstvena nit koja je utkana u svaki model evropskog identiteta. Ta nit vezuje se na poštenog čoveka, odnosno, da je domestikacija ili pripitomljavanje državne moći kroz uzajamno ograničenje suvereniteta ono što istorija Evropske unije potvrđuje kao kor identiteta svakog Evropljana, čak i onog van Unije.

Čita se, kroz redove, da član 2 Ugovora o Evropskoj uniji ne daje dobar pregled toga šta čini skup evropskih vrednosti. Često pitanje koje se postavlja, budući da su ta načela sada i kodifikovana, jeste to o prirodi pripdanosti tim vrednostima - da li prefiks evropske treba da bude zamenjen sa EU ili je u pitanju sinonim? U već pomenutom tekstu, ideali sekularnosti, države blagostanja, skepticizma prema tržišnim ishodima i određenoj vrsti komunitarizma (veri da, ponekad, društvo u celini može da odredi bolje šta je dobar život za pojedinca) ostaju sveprisutni. Pročitajte član 2 i zapitajte se da li pronalazite ove konstitutivne delove evropskog identiteta?

Nisu samo reči hvale bile upućene evropskom projektu. Diskurs o Evropskoj uniji nazvan je i apologetsko legitimacionim, shvaćen kao funkcionalistička, pomoćna alatka zarad funkcionisanja trenutne političke strukture. Nije važno koje pojmovne konstrukcije koristite ili kako ih opravdavate prilikom tumačenja onoga šta evropske vrednosti jesu u praksi. Dovoljno je da posmatrate da li je načelo ravnopravnosti ispoštovano - da u svakom slučaju institucije, formalne pa i neformalne, postupaju jednako. Kako su krize poligoni na kojima se testiraju institucionalni mehanizmi otpornosti, ovakve kriterijume je dovoljno primeniti na slučaj Grčke i krize u Evrozoni. U zavisnosti od toga kakvu poziciju branite, postupci evropskih institucija ujedno predstavljaju i reprioritizaciju ciljeva njihovih vrednosti i dvostruke aršine u njihovoj primeni. Ako odemo na teren blizak autoru, izbori kao jedini legitiman način za osvajanje i održavanje na vlasti, slobodni i pošteni pre svega, utkani su duboko u evropski (demokratski) identitet. No i tu se nalazimo neretko u raskoraku; da li je dopušteno braniti protivnicima ovih vrednosti učešće u trci za vlast, kao što je tumačeno u slučaju rumunskih izbora? Jedna od pomenutih tema na konferenciji bila je i sloboda medija i objektivno izveštavanje istih, što je takođe vrlo zamagljeno područje sa pojavom ratova na teritoriji Ukrajine i Gaze. Teško je, nekad i nemoguće, odrediti jednoličan stav po ovim pitanjima.

Zamisao svake naučne konferencije jeste da razreši određenu zagonetku koju ima pred sobom, no suštinski, svaka od njih samo dodaje nove delove puzle, dodatno komplikujući buduće rešenje. To je rizik koji nauka nosi sa sobom, da će svaki sledeći put otkriti nešto što se dodatno mora objasniti. Uspešnost konferencije Evropske vrednosti: između osporavanja i afirmacije jeste u tome što je nagovestila spremnost, stručnost i pre svega zainteresovanost da se ta puzla kompletira.

Autor: David Tadić, FPN/CERS