foto: U.S. Department of State

Srbija na diplomatskom maratonu

U poslednjih nekoliko nedelja Srbija je intenzivirala svoje diplomatske aktivnosti, nastojeći da potvrdi status autonomnog aktera u međunarodnim odnosima. Posete, govori i bilateralni susreti predsednika Aleksandra Vučića ukazuju na pokušaj artikulisanja spoljnopolitičke pozicije koja istovremeno balansira između različitih centara moći. Prisustvo na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku i sastanci sa relevantnim političkim akterima poput državnog sekretara Marka Rubija, potpredsednice Evropske komisije Kaje Kalas i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, predstavljaju deo šire strategije Beograda da istakne sopstvenu vidljivost i pregovaračku sposobnost u uslovima globalne neizvesnosti.

Ipak, takva spoljnopolitička „avantura“ nameće pitanje — u kojoj meri Srbija uspeva da kroz aktivnu diplomatiju afirmiše svoje interese, a koliko se njeni potezi tumače kao nedoslednost u odnosu na proklamovanu evropsku orijentaciju? Analiza aktuelnih događaja i poruka sa ovih sastanaka otvara prostor za dublje razumevanje trenutnog spoljnopolitičkog kursa Srbije.

Govor u Ujedinjenim nacijama: reafirmacija suvereniteta i kritika međunarodnog poretka

Obraćanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića na 79. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija bilo je koncipirano kao pokušaj reafirmacije suvereniteta Srbije i upozorenje na globalne dvostruke standarde. Vučić je, govoreći pred svetskim liderima, istakao da Srbija „nije ničija tampon-zona“, već država koja nastoji da samostalno vodi svoju politiku, uprkos pritiscima i složenim međunarodnim okolnostima. Poručio je da po prvi put nudi Beograd kao mesto dijaloga za rešavanje globalnih sukoba, istakavši da će učesnicima biti obezbeđeno potpuno gostoprimstvo i bezbednost. U govoru je naglasio da se svet suočava sa najvećim porastom nasilja od Drugog svetskog rata i da Srbija veruje u pragmatičnu saradnju i traženje zajedničkog jezika uprkos neslaganjima. Vućićeva izjava o odjeknula je i u domaćoj javnosti, gde je dočekana sa dozom ironije. Dok predsednik Srbije na međunarodnoj sceni poziva na mir i razumevanje, u sopstvenoj zemlji već godinu dana ignoriše pozive građana i studenata na dijalog, odbijajući da odgovori na njihove zahteve za poštene izbore i institucionalne reforme.

Centralna tačka njegovog izlaganja bila je pitanje teritorijalnog integriteta, kroz paralelu između stava međunarodne zajednice prema Ukrajini i onoga što Beograd doživljava kao nepravdu u slučaju Kosova. Podsetio je da Srbija dosledno poštuje međunarodno pravo, ali da se isto načelo selektivno primenjuje, zavisno od geopolitičkih interesa velikih sila. Na taj način, on je još jednom istakao kontinuitet srpske spoljne politike — oslonjene na argumente suvereniteta i teritorijalne celovitosti, ali i na kritiku zapadnih saveznika zbog, kako je naveo, „licemerja međunarodnog poretka“.

U govoru je posebno naglašena potreba da se sačuva mir u regionu Zapadnog Balkana, uz poruku da Srbija, uprkos izazovima, ostaje faktor stabilnosti. Vučić je pozvao na „dijalog zasnovan na uzajamnom poštovanju“, ali je izbegao da direktno pomene konkretne aktere sa kojima su odnosi trenutno napeti, što se može tumačiti kao pokušaj balansiranja između različitih spoljnopolitičkih očekivanja.

Njegovo izlaganje u Njujorku imalo je dvostruku funkciju: spolja, da pokaže otpornost Srbije na pritiske i afirmiše je kao nezavisnog aktera; unutra, da pošalje poruku domaćem javnom mnjenju o „doslednosti i čvrstini“ državnog kursa.

Susret Vučića i Rubija: tarifni pritisci i balansiranje interesa

Predsednik Vučić održao je u Njujorku sastanak sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom, koji je trajao oko sat vremena, ali nije rezultovao konkretno rešenim delovima sporne ekonomske politike — poput ukidanja američkih tarifa protiv srpskih proizvoda ili ukidanja sankcija NIS-u. Teme razgovora bile su politički dijalog Srbije i SAD, unapređenje ekonomske saradnje, bezbednosni izazovi i rešenje tarifnih nesuglasica. Vučić je pohvalio sadržaj razgovora, ali diplomatkinja Dragana Filipović ocenjuje da je poruka bila nedorečena — da je Rubio imao svoje zahteve, posebno oko Kosova i BiH, što ukazuje na duboko političko opterećenje takvih susreta.

Sastanak sa Rubiom stoga simbolizuje napor Beograda da približi SAD kao partnera, ali i pokazuje koliko je teško izbeći pritiske koje Amerika može da postavi kao uslove u bilateralnim odnosima.

Susret sa Kajom Kalas: evropski put pod uslovima

Predsednik Vučić tokom boravka u Njujorku imao je sastanak i sa šeficom evropske diplomatije, Kajom Kalas, gde je potvrdio “jasnu opredeljenost Srbije za evropski put”, ali uz naglasak na očuvanje sopstvenih interesa i političke samostalnosti. Tema sastanka bio je dijalog Beograda i Prištine — Vučić je poručio da je Srbija posvećena rešenjima koja će dugoročno doprineti stabilnosti, dok je istovremeno zatražio pojačan angažman EU u zaštiti prava srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.

Kalas, s druge strane, istakla je da je njen “jasan” zahtev da se reformski proces pokrene konkretno — sloboda medija, borba protiv korupcije i izborna reforma moraju biti stvarni, a ne dekorativni. Takođe je naglasila da očekuje nezavisnost univerziteta i vladavinu prava kao standard koji će pokazati da Srbija ozbiljno misli o pristupanju EU.

Sastanak sa Kalas može se tumačiti kao pokušaj Beograda da pred evropskim zvaničnicima predstavi retoriku koherentnosti, dok realni rezultati, posebno u oblasti reformi, ostaju ključni problem Srbije u očima Brisela.

Susret s Netanjahuom: kompromisi i ambivalentnost

U Njujorku je predsednik Vučić održao sastanak i sa izraelskim premijerom Bendžaminom Netanjahuom, što je izazvalo pažnju zbog kontrasta između javnog zagovaranja principijelne diplomatije i konkretnih poteza koji uka­zuju na ambivalentnost. Tokom sastanka, Netanjahu je predočio izraelske bezbednosne interese i mogućnosti saradnje u oblastima od zajedničkog interesa — od tehnologije i bezbednosti do trgovine. Vučić je, sa svoje strane, istakao da Srbija poštuje sve međunarodne norme i da je spremna na konstruktivan dijalog, ali bez oštrijih zauzimanja stavova koja bi mogla da joj nanesu reakcije arapskih partnera ili od strane dela međunarodne javnosti. Kritičari ističu da takvi sastanci, bez jasnih stavova, odražavaju politiku “bez principa”, gde su diplomatski kontakti važni sami po sebi, ali bez transparentnog sadržaja.

Susret sa Netanjahuom pokazuje da Srbija teži partnerstvima u različitim pravcima i da, u diplomatskoj areni, često bira nijanse umesto jasnih kompromisa, što može narušiti njenu poziciju kod partnera koji očekuju principijelne stavove.

Gde Srbija stoji u međunarodnoj areni?

Aktuelna diplomatska aktivnost Srbije pokazuje ambiciju Beograda da se pozicionira kao relevantan međunarodni akter i istovremeno balansira između različitih centara moći. Ipak, učestali kompromisi, ambivalentni stavovi i odložene reforme kod kuće otežavaju kredibilitet Srbije na globalnoj sceni. Srbija se, dakle, nalazi u dilemi između afirmacije samostalne spoljne politike i potrebe da ispuni kriterijume i standarde međunarodnih partnera. Stoga, ne možemo joj naći mesto na spoljnopolitičkom kompasu.

autorka: Vanja Paraušić