foto: Wikimmedia Commons/World Economic Forum 2026

Ovogodišnji Svetski ekonomski forum u Davosu održao se usred oštrih globalnih tenzija. Trajao je 5 dana, od 19. do 23. januara, i u švajcarskim Alpima okupio otprilike 3 hiljade uticajnih ličnosti iz sveta biznisa i politike, uz veliki broj aktivista, novinara i posmatrača. Ironično, tema ove godine bila je Duh Dijaloga.

Na atmosferu je uticala skorija pretnja američkog predsednika Donalda Trampa uvođenjem carina (prvobitno od 10%, kasnije do 25%) na svu robu koja dolazi iz Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Norveške, Danske, Nemačke, Holandije, Švedske i Finske - sve dok ne bude osiguran dogovor da Sjedinjene Američke Države dobiju teritoriju Grenlanda. Bio je to Trampov odgovor na njihovo prethodno neslaganje po pitanju Grenlanda i slanje francuskih i nemačkih oružanih trupa na ostrvo. Američka intervencija u Venecueli početkom januara i hapšenje predsednika Madura alarmirali su Evropu da Tramp ne vidi problem u kršenju međunarodnog prava i da to može učiniti opet.

Stavovi evropskih lidera

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen stavila je naglasak na potrebu za ojačavanjem evropske nezavisnosti, koja ne sme biti puki politički izbor, već nužnost. Ukazala je na nedavne trgovinske sporazume, uključujući i EU-Merkosur sporazum, kao dokaz da Evropa nastavlja da bira otvorenost i saradnju, dok aktivno diverzifikuje lance snabdevanja i smanjuje rizike svoje ekonomije. 

I pre Samita, francuski predsednik Emanuel Makron se zalagao za jak odgovor Trampovim pretnjama –  zalagao se za takozvanu trgovinsku ,,bazuku” - širok spektar ekonomskih mera protiv SAD-a. Makron, sa svojim naočarama u Top gun stilu, oštrije se obratio prisutnima u Davosu rekavši da preti pomak ka ,,svetu bez pravila”, u kojem prevladava pravo jačeg.  Takođe, istakao je da konkurencija Sjedinjenih Američkih Država u sklapanju sporazuma koji „potkopavaju naše izvozne interese, zahtevaju maksimalne ustupke i otvoreno imaju za cilj da oslabe i potčine Evropu“. Mogle su se čuti kritike i od predsednika Ukrajine, Volodimira Zelenskog, ali ovog puta uprte prema Evropskoj uniji i ,,nedostatku političke volje” u konfliktu sa ruskim predsednikom Putinom. I Makron i Fon der Lajen su napustili Davos pre dolaska američkog predsednika, što je ipak poslalo određenu političku poruku, dok se Zelenski sastao sa Trampom.

Trampov dolazak i govor

Američki predsednik Donald Tramp istakao je svoje ciljeve rekavši da je Grenland ključan za američku stratešku nacionalnu bezbednost, kao i za međunarodnu bezbednost. Iako je par puta pomešao Island sa Grenlandom, istakao je kako Amerika traži vrlo malo u poređenju sa svime što je učinila u prošlosti za Evropu, pobedivši Nemce, Japance i Italijane u Drugom svetskom ratu. Naglasio je da ipak neće koristiti silu da bi osigurao Grenland, iako je ranije rečeno da ta opcija nije isključena.

Govoreći o Evropi, izjavio je da smatra da ona ,,ne ide u pravom smeru” i da određena mesta ,,više nisu ni prepoznatljiva”. Takav stav se mogao osetiti i u američkoj Strategiji nacionalne bezbednosti iz decembra 2025. godine, gde se ista retorika koristi, govoreći o evropskom ,,gubitku civilizacijskog samopouzdanja” kao i gubitku nacionalnog identiteta.

Šef NATO-a Mark Rutte ublažio je retoriku prema Trampu, izjavivši da je dobro što je baš Donald Tramp izabran za američkog predsednika, jer u suprotnom, saveznici NATO-a ne bi ulagali više u odbranu. Nakon njihovog sastanka, Tramp je, čini se, popustio i povukao pretnju uvođenja carina evropskim zemljama. Uz to, dogovoreni su ,,okviri za budući sporazum” oko Grenlanda, koji ne podrazumevaju američku okupaciju te teritorije. Međutim, sudeći po njegovim odlukama prošle godine i po brzom menjanju mišljenja, nije začuđujuće što su državnici evropskih zemalja i dalje skeptični. U tom kontektstu, može se reći da je došlo do određenog primirja, ili bolje reći - zatišja (pred buru), jer sila američkom predsedniku nije stran pojam.

Nova inicijativa

Odbor za mir (Board of Peace eng.), najnovija inicijativa američkog predsednika, kojom će on predsedavati, predstavljena je u Davosu kao telo koje bi trebalo da učestvuje u rešavanju globalnih konflikata, prvobitno fokusirano na mirovno rešenje za pojas Gaze. Predviđeno je da u izvršnom odboru budu američki državni sekretar Marko Rubio, bivši britanski premijer Toni Bler, Trampov zet Džared Kušner, specijalni amerčki izaslanik Stiv Vitkof, predsednik Svetske banke Adžaj Banga, kao i Marko Rouen, glavni direktor firme Apolo global menadžment.

Državnici šezdesetak zemalja pozvani su da učestvuju, uz dodatak da za ,,samo milijardu” dolara mogu sebi obezbediti stalno mesto u Odboru.

Od zemalja članica Evropske unije učešće su odbile Francuska, Španija, Slovenija i Švedska, dok su italijanska premijerka Meloni i nemački kancelar Merc diplomatski izjavili da bi hteli da učestvuju, ali ne mogu zbog ustavnih prepreka. Za sada su iz EU prihvatile samo Mađarska i Bugarska. Ruski predsednik Putin je takođe pozvan da bude član, zbog čega je i Ujedinjeno Kraljevstvo odbilo učešće.

Postoje određene rezerve prema nastanku ovog novog međunarodnog tela - kako bi moglo pretendovati da zameni delovanje Ujedinjenih nacija kao glavne platforme za globalnu diplomatiju, iako je samo osnivanje Odbora podržala rezolucija Saveta bezbednosti UN, ali  kao deo Trampovog mirovnog plana za Gazu.

Od pet stalnih članica Saveta bezbednosti za sad nijedna nije potvrdila učešće u Odboru za mir, sem SAD-a.

Svetski ekonomski forum u Davosu ove godine pokazao se kao platforma za osvešćivanje nove uloge Sjedinjenih Američkih Država u globalnom poretku, kao i za radikalnu promenu shvatanja međunarodnih odnosa. Postaje očigledno da ovakva promena nije samo faza, već nova stvarnost koju lideri širom sveta moraju da prihvate kako bi mogli da se adaptiraju.

Prema rečima kanadskog premijera Karnija: ,,Stari poredak se neće vratiti. Ne treba da ga žalimo… Nostalgija nije strategija”.

Autorka: Mila Krstajić