foto: VidicK01 

U nedelju, 22. marta 2026. godine, građani Slovenije izašli su na birališta u jednim od najneizvesnijih parlamentarnih izbora u novijoj istoriji ove alpske republike. Ono što je iz ugla Brisela delovalo kao rutinski demokratski proces, na terenu se pretvorilo u prvorazredni politički triler. U oštrom klinču našla su se dva suprotstavljena bloka: levi centar, predvođen aktuelnim premijerom Robertom Golobom i njegovim Pokretom Sloboda (GS), i tvrda struja desnog centra sa primesama populizma, na čelu sa političkim veteranom Janezom Janšom i Slovenačkom demokratskom strankom (SDS). Ovi izbori ujedno su predstavljali svojevrsni referendum o spoljnopolitičkoj orijentaciji, vladavini prava i vrednosnom karakteru društva, zbog čega se njihov ishod pomno pratio širom Evrope. Pored toga, nakon dužeg perioda, u Sloveniji vidimo političke modele poznate širom Evrope i Balkana – rast populizma i desnice, evropsko pitanje kao i izborne malverzacije.

Atmosfera pred biralištima: Polarizacija, „prljave“ kampanje i eho globalnih ratova

Predizborna kampanja bila je sve samo ne konvencionalna. Odisala je dubokom društvenom polarizacijom gde se politički diskurs sveo na egzistencijalnu borbu „mi protiv njih“. Vladajući Pokret Sloboda našao se na udaru krajem kampanje usled optužbi i objavljivanja tajnih snimaka koji su navodno ukazivali na korupciju povezanu sa vladom, što je izazvalo ozbiljne sumnje u pokušaje manipulacije biračima. Tenzije su kulminirale kada su slovenačke vlasti otvorile istragu o stranom mešanju, ukazujući na navodne veze Janšine stranke sa izraelskom privatnom obaveštajnom firmom „Black Cube“ u nedeljama uoči izbora.

Pored unutrašnjih afera, eho globalnih konflikata snažno je oblikovao narativ ove izborne kampanje, ali i sveopšte situacije u državi. Spoljna politika postala je ključna tačka razdora, te su ekonomska i socijalna pitanja ove godine ostavljena po strani – ponovo presedan za ovu, kako bi mnogi nazvali, mirnu državu. Slovenija je pod Golobovom vladom zauzela jasan, nezavisan stav na Bliskom istoku, zvanično priznavši državu Palestinu 2024. godine i oštro kritikujući vojne poteze Izraela. Sa druge strane, Janez Janša pozicionirao se kao snažan pobornik geopolitike Tel Aviva, ne tako sigurne opcije u današnjem političkom ekosistemu. Pitanja međunarodnih ratova, migracija i bezbednosti dodatno su naelektrisala biračko telo, podižući izborne uloge na istorijski maksimum.

Preslikani evropski scenario: Sudar levice i desnice

Slovenija savršeno oslikava širu političku sliku starog kontinenta. Širom Evrope danas svedočimo sličnom obrascu: iscrpljujućoj borbi između proevropskih, liberalno-levih snaga i rastuće suverenističke, antiestablišment desnice. Izbori u Sloveniji zapravo su analizirani kao mikrokosmos tog evropskog raseda i pravi test otpornosti liberalnih demokratija.

Golobov program bio je fokusiran na zaštitu socijalne države, reforme javnog zdravstva (koje su u prethodnom mandatu nailazile na prepreke), zelenu tranziciju i sprečavanje „demokratskog nazadovanja“ (eng. democratic backsliding). Njegova politika nastoji da zadrži Sloveniju u čvrstom jezgru onoga što Brisel naziva „evropskom strateškom autonomijom“.

Nasuprot njemu, Janez Janša, za koga analitičari ističu da je bliski politički saveznik mađarskog premijera Viktora Orbana i otvoreni simpatizer politike Donalda Trampa, ponudio je platformu ekonomske deregulacije, poreskih olakšica za biznis sektor, ali pre svega oštre restrikcije migracija uz politiku „zakona i reda“. Uspon desnice u Evropi, praćen narativima o sekuritizaciji i kontroli granica, u Sloveniji je stvorio strah proevropski orijentisanih građana od iliberalnog zaokreta. Zbog toga ovo nije bio običan izbor ekonomskih politika, već strukturalni izbor samog modela upravljanja. U takvoj atmosferi, primetan je bio fenomen „taktičkog glasanja“, gde su birači u strahu od pobede suprotnog bloka konsolidovali svoje glasove oko dve najveće opcije, čime su direktno oslabili margine manjih partija.

Rezultati: Fotofiniš i parlamentarna slagalica

Konačni ishod glasanja potvrdio je koliko je društvo podeljeno „po sredini“. Uz visoku izlaznost od preko 68%, rezultati su bili doslovni „fotofiniš“. Prema podacima državnih izbornih vlasti na osnovu preko 99% prebrojanih glasova, Pokret Sloboda (GS) odneo je veoma tesnu pobedu sa osvojenih 28,6% glasova. Janšina SDS je sve vreme pretila da preuzme vođstvo, završivši odmah iza sa 28,2% podrške.

Kada se ovi procenti prevedu u mandate unutar Državnog zbora (Slovenačkog parlamenta koji broji 90 mesta), jaz je doslovno minimalan: Golobov GS osvojio je 29 mandata, dok je Janšin SDS obezbedio 28. Iako je Golob uspeo da spreči četvrti povratak Janše na vlast i u slavljeničkoj noći najavio napredak države „pod slobodnim suncem“, suštinska pobeda pripada partijskoj fragmentaciji. Nijedan od dva velika bloka ni izbliza nema 46 mandata neophodnih za samostalno formiranje većine.

Šta nas očekuje dalje: Koalicioni lavirint i test stabilnosti

Iako su birališta zatvorena, prava politička bitka u Ljubljani tek počinje. Slovenija ulazi u period takozvanog „koalicionog inženjeringa“, koji će, po procenama svih analitičara, biti iscrpljujuć i visoko neizvestan. Predsednica Slovenije, Nataša Pirc Musar, hitno je pozvala lidere partija da sednu za pregovarački sto, naglašavajući da je brzina formiranja vlade ključna kako bi se izbegla institucionalna paraliza usled izazovnih međunarodnih okolnosti.

Šta su konkretni naredni koraci? Robert Golob dobija prvi mandat za sastav vlade, ali će za postizanje parlamentarne stabilnosti morati da se osloni na manje stranke koje će biti odlučujući faktor. Oslanjanje na partije sa levice (koje su osvojile mandate) zahtevaće garantovanje snažnih socijalnih politika i zaštitu radničkih prava, dok bi potencijalno uključivanje demohrišćanskih opcija zahtevalo bolne ideološke ustupke. Sa druge strane, raspoloženje u opoziciji nije nimalo pomirljivo. Janez Janša je javno upozorio da trenutni odnos snaga i „slabe koalicije“ ne obećavaju političku stabilnost, dajući do znanja da će budno čekati svoju priliku ukoliko Golobovi teški pregovori propadnu.

Ovi izbori poslali su jednu univerzalnu poruku: u evropskoj politici je epoha jednostavnih, apsolutnih većina definitivno završena. U nedeljama pred nama, sposobnost slovenačkih aktera da postignu multipartijski konsenzus biće ultimativni test stabilnosti njihovog demokratskog sistema pred naletom polarizacije, unutrašnjih trvenja i spoljnih geopolitičkih previranja.

Autorka: Vanja Paraušić