foto: UNS press centar

Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) predstavio je treći izveštaj o javnosti rada Visokog saveta sudstva (VSS) i Visokog saveta tužilaštva (VST), koji obuhvata period od januara do decembra 2025. godine. Izveštaj, čija je autorka Sofija Mandić, nastavlja višegodišnje praćenje rada pravosudnih saveta u kontekstu ustavnih i zakonodavnih promena, ali i novih saziva ovih tela formiranih 2023. godine.

Predstavljanje izveštaja dolazi u trenutku pojačanog društvenog interesovanja za rad pravosuđa. Tokom 2025. godine, zahtevi za većom vladavinom prava i odgovornošću institucija bili su u središtu javnih debata, što je dodatno naglasilo značaj transparentnosti kao ključnog mehanizma za izgradnju poverenja građana.

Rastuće interesovanje javnosti, ali i ograničenja u praksi

Jedan od važnih nalaza izveštaja jeste da javnost sve aktivnije prati rad pravosudnih saveta. U proseku, sednice VSS pratilo je više od 3.000 jedinstvenih korisnika, dok je interesovanje za sednice VST bilo još izraženije, sa preko 4.000 pratilaca po sednici. Ovi podaci ukazuju na značaj objavljivanja audio-vizuelnih snimaka, koji omogućavaju daleko širi pristup nego što bi to bilo moguće kroz fizičko prisustvo.

Istovremeno, mediji su tokom 2025. godine intenzivirali praćenje rada VST, uključujući i izveštavanje u realnom vremenu, kao i korišćenje isečaka sa sednica u informativnim prilozima. Time se dodatno učvršćuje uloga javnosti i medija kao kontrolnog mehanizma.

Ipak, uprkos ovim pomacima, izveštaj ukazuje da transparentnost često ostaje na nivou formalnog ispunjavanja obaveza. Ključni problemi uključuju nedovoljnu dostupnost informacija, izostanak objavljivanja materijala na osnovu kojih se donose odluke, kao i ograničenu javnost sednica, posebno kada se one održavaju elektronskim ili telefonskim putem.

Izazovi u funkcionisanju i komunikaciji

Posebno je istaknut trend sve češćeg održavanja sednica van standardnog, javnosti dostupnog formata, što faktički sužava prostor za uvid u rad saveta. Dodatno, odluke o izboru sudija i tužilaca često nisu dovoljno obrazložene, što otežava razumevanje kriterijuma odlučivanja i utiče na percepciju pravičnosti postupaka.

Sofija Mandić je ukazala i na značaj praktičnih mehanizama pristupa javnosti, navodeći da je VSS uveo formu za podnošenje zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Slični mehanizmi još uvek nedostaju u radu VST, što dodatno komplikuje komunikaciju sa zainteresovanom javnošću.

Perspektive iz institucija i stručne javnosti

Predstavnici institucija i stručne javnosti ponudili su različite perspektive na pitanje transparentnosti.

Potpredsednik VST, dr Miroslav Đorđević, istakao je da je otvaranje Saveta prema javnosti u interesu svih aktera, uključujući i građane. Najavio je i unapređenje komunikacije kroz organizovanje konferencija za medije otvorenog tipa, koje bi omogućile direktno postavljanje pitanja, kao i nastavak dijaloga sa novinarima u cilju suzbijanja dezinformacija.

Istovremeno, ukazao je na određena ograničenja, poput dilema u vezi sa objavljivanjem materijala za sednice zbog zaštite podataka o ličnosti, kao i praktičnih izazova u organizaciji medijskog prisustva.

Đorđević je dodatno ukazao i na izazove u uključivanju Saveta u šire zakonodavne procese. Naveo je da je VST pozvan da učestvuje u razgovorima sa Venecijanskom komisijom u vezi sa Zakonom o pravosudnoj akademiji, ali da, za sada, nije uključen u konsultacije koje se odnose na izmene sistemskih zakona. Takvu praksu ocenio je kao problematičnu, uz očekivanje da će mišljenje Venecijanske komisije sadržati i pozitivne ocene, ali i određene kritike.

Sa druge strane, Savo Đurđić ocenio je da trenutni nivo transparentnosti nije u skladu sa ustavnom ulogom pravosudnih saveta. Posebno je kritikovao fokus na kadrovska pitanja, uz zanemarivanje šire uloge ovih tela kao garanata nezavisnosti pravosuđa. Takođe je ukazao na širi kontekst, naglašavajući da je stanje transparentnosti u samim sudovima i tužilaštvima često još nepovoljnije.

Kao ilustraciju stanja u praksi, naveo je primer Višeg suda u Novom Sadu, gde, kako je istakao, ne postoji adekvatan sistem za ozvučenje glavne sudnice, što dodatno otežava pristup javnosti i transparentno praćenje suđenja.

Između normi i prakse

Zaključci izveštaja ukazuju na jasan raskorak između normativnog okvira i njegove primene u praksi. Iako su formalni mehanizmi javnosti rada uspostavljeni, oni se ne koriste u punom kapacitetu, a transparentnost se često svodi na proceduralni minimum.

Dalji koraci, kako je istaknuto, trebalo bi da uključe dosledno objavljivanje relevantnih informacija, unapređenje kvaliteta izveštavanja, smanjenje upotrebe zatvorenih formata rada u situacijama od javnog značaja, kao i razvoj proaktivne i kontinuirane komunikacije sa javnošću.

U tom smislu, unapređenje javnosti rada pravosudnih saveta ostaje jedan od ključnih preduslova za jačanje odgovornosti institucija i izgradnju poverenja građana u pravosudni sistem.

Autorka: Ivana Janković