foto: Katarina Sremčević

Pokušaj da se policajac u Estoniji danas podmiti gotovo je nezamisliv - ne samo zato što je to nezakonito, već zato što je društveno neprihvatljivo i u praksi gotovo nemoguće. Ta promena nije došla sama od sebe, već je rezultat dugoročnog i sistemskog napora da se zemlja udalji od sovjetskog nasleđa, u kojem su, kako tvrde Estonci, „male usluge“ bile deo svakodnevice.

Ključnu ulogu u toj transformaciji imala je digitalizacija - ne kao cilj sama po sebi, već kao alat za izgradnju transparentnosti, odgovornosti i poverenja.

Jedan od najuočljivijih rezultata tog procesa jeste gotovo potpuni nestanak sitne korupcije.

Kako je srpskim novinarima na sastanku u Talinu rekao Edvard Odinec iz Odeljenja za krivičnu politiku Ministarstva pravde Estonije, građani danas ne nude ništa javnim službenicima, čak ni lekarima nakon operacije.

„Eventualno cveće ili čokoladu, ali isključivo kao simboličan znak zahvalnosti. U sovjetsko vreme takve ‘male usluge’ bile su normalne, dok ih mlađe generacije danas uopšte ne razumeju“, objasnio je on.

Ukratko: mito je nestao iz svakodnevnog života.

Koliko je ta promena duboka vidi se i u situacijama sa strancima. Kada su ukrajinske izbeglice policiji nudile poklone kao znak zahvalnosti, službenici su bili iskreno iznenađeni.

„Kod nas je sve digitalno, transparentno i zabeleženo. Takvi gestovi se doživljavaju kao nešto veoma neobično“, rekao je Odinec.

U Estoniji je transparentnost ugrađena u same procedure. Gotovo svaka odluka ostavlja digitalni trag, a građani imaju uvid u javne registre i tokove odlučivanja. To je posebno vidljivo u radu policije: kazne se ne mogu platiti u gotovini na licu mesta, već isključivo elektronski.

„Ne postoji scenario u kojem policajcu dajete novac. Sve je digitalno i registrovano“, rekao je Odinec.

Uz kamere na telu policajca i elektronske evidencije, prostor za bilo kakav dogovor praktično je eliminisan.

Digitalizacija gotovo 100 odsto javnih usluga značajno je suzila prostor za korupciju i u drugim oblastima - od poreza i registara firmi do javnih nabavki.

Kada su procesi automatizovani i javno vidljivi, manipulacija postaje znatno teža.

Kako je istakao ekspert za sajber bezbednost u Akademiji za e-upravu Tajmar Peterkop, osnovni princip je jednostavan: „Svaka aktivnost ostavlja trag“.

Javne nabavke su u potpunosti dostupne onlajn, od raspisanih tendera do obrazloženja odluka. Svaka firma može da postavi pitanje ili ospori odluku pred sudom, što dodatno jača odgovornost institucija.

Posebnu ulogu imaju digitalni registri. Funkcioneri su obavezni da prijavljuju ne samo imovinu, već i interese, veze i potencijalne konflikte.

„To nije samo lista imovine, već mapa uticaja“, naglasio je Odinec.

Cilj nije represija, već prevencija.

„Ne želimo da lovimo ljude, već da sprečimo situacije u kojima bi korupcija mogla da nastane“, dodao je.

Sagovornici su saglasni u jednom: tehnologija sama po sebi nije dovoljna.

Borba protiv korupcije nije samo pravno, već pre svega pitanje poverenja.

„Krivične istrage same po sebi ne rešavaju problem. Prevencija je važnija od kažnjavanja“, rekao je Odinec.

Kada građani veruju institucijama i znaju da ne moraju da “plaćaju uslugu”, potreba za korupcijom nestaje.

Po mnogim indeksima, danas je Estonija među najmanje korumpiranim državama u svetu, posebno u poređenju sa zemljama bivšeg istočnog bloka. Ipak, digitalna država nosi i nove izazove. Zemlja se godinama suočava sa ozbiljnim sajber napadima, pre svega, kako tvrde, iz Rusije.

Ministar spoljnih poslova Estonije Margus Cahkna rekao je srpskim novinarima tokom razgovora u njegovom kabinetu da je samo prošle godine zabeleženo više od 12.000 sajber napada različitih entiteta. U tom kontekstu, naveo je da Estonija povećava izdvajanja za odbranu i jača svoje kapacitete, uključujući i sajber bezbednost, kao deo ukupnog koncepta nacionalne odbrane.

„Svaki građanin zna šta treba da radi u slučaju krize ili rata. Spremni smo da se branimo i to je bila jasna odluka nakon obnove nezavisnosti“, rekao je on, dodajući da je u sistemu i privatni sektor, posebno u oblasti sajber odbrane.

Kako je istakao, veliki problem su i prevaranti koji se predstavljaju u ime države i traže podatke ili novac od ljudi, zbog čega ističu važnost informisanja građana i edukacije.

Peterkop takve pojave naziva svakodnevicom za Estonce, ali zbog toga, naveo je, stalno ulažu u sajber bezbednost i zapošljavaju najbolje stručnjake.

Poseban naglasak  procesu digitalizacije stavljen je na zaštitu podataka. U estonskom modelu, građanin je vlasnik svojih podataka i mora da da saglasnost svaki put kada neka institucija želi da im pristupi. Podaci nisu centralizovani, već raspoređeni u hiljadama baza, čime se smanjuje rizik od zloupotreba i sprečava stvaranje sistema „velikog brata“.

Osnova svega je digitalni identitet uveden početkom 2000-ih. Iako je u početku izazvao nepoverenje, prekretnica je nastala kada su ga banke prihvatile za onlajn poslovanje. Danas se koristi za gotovo sve – od potpisivanja dokumenata do podizanja lekova u apoteci.

Digitalizacija je u Estoniji počela iz nužde. Mala zemlja, sa ograničenim resursima, morala je da pronađe efikasniji način funkcionisanja. Država i privatni sektor zajedno su gradili digitalno društvo, a rezultat je visoko poverenje građana. To potvrđuje i činjenica da je na parlamentarnim izborima 2023. godine više od polovine birača glasalo putem interneta.

„Integritet države zavisi od poverenja. Ako građani veruju institucijama, korupcija gubi prostor. Ako ne veruju - ona rast“”, zaključio je Odinec.

Autorka: Katarina Sremčević