foto: fdecomite / Wikimedia Commons 

Retko kad je vojna strategija bila toliko neophodna kao u ovoj istorijskoj fazi, izjavio je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus, na predstavljanju vojne strategije u Berlinu krajem aprila ove godine. Pod nazivom Odgovornost za Evropu (Verantwortung für Europa), ovi dokumenti sastavljaju prvu vojnu strategiju Bundesvera (oružane snage Nemačke) od 1955. godine. Većina samih dokumenata ostaje poverljivo zbog nacionalne bezbednosti i interesa, jer bi, kako ističe Pistorijus, objavljivanje cele strategije bilo jednako dodavanju Vladimira Putina na listu za slanje mejlova. Međutim, iz delova koji su dostupni široj javnosti može se uočiti narativ koji zastupa trenutna administracija nemačkog kancelara Fridriha Merca, kao i plan akcije koji će se sprovoditi u narednim godinama.

Tokom Hladnog rata i početkom 21. veka činilo se nezamislivo da će Nemačka imati svoju vojnu strategiju, a kamoli da će u njoj biti ispisan plan da njena konvencionalna vojska bude najveća u Evropi. Dokumenti koji su bili donošeni prošlih godina slične tematike bili su Promena ere (Zeitenwende) 2022, kao i Nacionalna bezbednosna strategija 2023. godine, ali ništa konkretno formulisano kao nova vojna strategija Bundesvera.

Ciljevi

Fokus je stavljen na to da Nemačka planira da što manje ovisi od SAD-a, da ona postane ta koja je vojni oslonac Evrope, kao i da preuzme dosta veću odgovornost u NATO-u. Pistorijus je poručio Bundestagu da se mir, sloboda, prosperitet i tolerancija više ne mogu uzimati zdravo za gotovo i da se moraju aktivno braniti.

Pretnja sa Istoka

Iz predgovora strategije vrlo je jasno ko je, iz perspektive Nemačke, najveća pretnja nemačkoj, evropskoj, pa i globalnoj bezbednosti – to je Rusija. Izdvojeno je da Rusi jačaju proizvodnju oružja i, samim time, stvaraju uslove za rat protiv Severnoatlantskog pakta. Iako naglašava da su Sjedinjene Američke Države neophodan faktor u NATO-u, strategija poručuje da je Vašingtonu ipak fokus na Indo-Pacifiku i da bi Nemačka trebalo da popuni tu prazninu na evropskom kontinentu u cilju odbrane i omogućavanja savezničkih operacija.

Plan akcije

Vojna strategija nemačkih oružanih snaga jeste dokument unutar celokupne strategije koji odgovara na fundamentalno pitanje kako Bundesver, unutar vojnog saveza, može biti odvraćajući faktor i kako može, u slučaju neophodnosti, da vodi rat. Uz to, Profil kapaciteta Bundesvera predstavlja drugi sastavni deo strategije koji opisuje koje vojne sposobnosti su nužne za ove svrhe i kako se vodi njihov razvoj.

Centralni fokus jeste na povećanju količine aktivnih nemačkih trupa i taj proces  se na osnovu Plana za rast osoblja nemačkih oružanih snaga  sastoji od tri faze.

Prvo, usredsređeno proširenje će se odvijati do 2029. godine, prvenstveno u vidu povećavanja odbrambenih sposobnosti i kadrovske spremnosti.

U drugoj fazi, do 2035. godine, uslediće značajno povećanje kapaciteta u svim dimenzijama (kopnena, vazdušna, morska, sajber/svemirska) u skladu sa ciljevima NATO-a i nacionalnim kapacitetima. Cilj je da nakon prve dve faze broj borbeno spremnih vojnika bude 460.000, a u okviru toga 260.000 aktivnih vojnika i 200.000 rezervista.

Konačno, u trećoj fazi, koja se proteže prema 2039. godini, fokus je na izgradnji tehnološki superiornih naoružanih snaga.

Već krajem marta ove godine Bundesver je imao 3.300 više aktivnih vojnika od marta prošle godine, kada je taj broj iznosio 185.400, a sve zahvaljujući novom programu vojne službe koji je stupio na snagu u januaru. S obzirom da vojna služba još nije obavezna, cilj je regrutacija dobrovaljaca, a postoje i određeni podsticaji (pored čistog patriotizma) – regruti će dobijati mesečnu nadnicu od €2.600 pre oporezivanja. Međutim, svi osamnaestogodišnji muškarci imaće nove obaveze: od početka 2026. godine, dobiće upitnik koji moraju da popune. U njemu će biti postavljena pitanja o njihovoj volji da služe u Bundesveru, njihovoj fizičkoj spremnosti i obrazovanju. Za žene, odgovaranje na ova pitanja je na dobrovoljnoj osnovi, jer se od njih ne može zahtevati da služe vojni rok prema nemačkom Osnovnom zakonu.

Od sredine 2027. godine, proces će se nastavljati ovako – svi muškarci rođeni 2008. godine ili kasnije moraće da se pojave u zakazano vreme na testu fizičke spremnosti na kojem će se utvrditi ko bi mogao da bude regrutovan u slučaju sukoba.

Antibirokratski sentiment

U okviru strategije se nalazi i plan za debirokratizaciju i modernizaciju u cilju redukcije nepotrebne birokratije unutar struktura Bundesvera, imajući u vidu da trenutno službenici moraju da se pridržavaju mnoštva regulacija i papirologije.

Kao odgovor na takvu situaciju, ministarstvo odbrane kao rešenje planira uvođenje novih 153 mera i 580 koraka za implementaciju.

Pogled u budućnost, ili u prošlost?

S obzirom na činjenicu da Alternativa za Nemačku (AfD), stranka krajnje desnice koja je trenutno najveća opoziciona snaga u Bundestagu, predvodi na anketama širom zemlje prema popularnosti, postavlja se pitanje – kako bi se AfD administracija, ili neka druga, ophodila prema ovakvom vojnom planu? Trenutno postoji fundamentalna podela unutar Alternative za Nemačku oko toga da li je Rusija pravi neprijatelj: oni iz delova istočne Nemačke tvrde da nije i zastupaju neutralni stav prema Rusima kao i netrpeljivost prema SAD-u. Druga struja, koja je malobrojnija, više je pro-zapadno orijentisana. Nakon 2011. godine, kada je ukinut obavezni vojni rok u Nemačkoj, pripadnici AfD-a su jasno zastupali njegovo ponovno uvođenje, sve do prošle godine kada im je taj stav postao zamućen. Posle borbe unutar Mercove administracije oko ovog pitanja, neki članovi AfD-a okrenuli su se protivljenju obaveznom vojnom roku. 

Naučeni prošlim iskustvima jačanja nemačke vojne sile i sentimenta desnog populizma, Evropljani imaju pravo da iskažu određenu dozu skepse prema ovim strateškim dokumentima. Sam naziv strategije -Odgovornost za Evropu- zvuči herojski i postavlja Nemačku kao aktera koji pretenduje da zameni američki uticaj u Evropi i preuzme odgovornost za njeno spasenje. Sa druge strane, možda sam naziv predstavlja pokušaj utehe Evropljana da im za sad nisu pretnja.

Autorka: Mila Krstajić