foto: president.gov.ua

Imajući u vidu širi geopolitički kontekst u kojem se odigrala poseta predsednika Ukrajine Zelenskog Srbiji, ovaj susret može se posmatrati kao jedan od najznačajnijih bilateralnih susreta koji su najviši srpski predstavnici imali u savremenom periodu. Njegov značaj najviše proizlazi iz činjenice da se sastanak dogodio u trenutku duboke transformacije evropskog bezbednosnog poretka, izazvane dugogodišnjim ratom u Ukrajini.

Istovremeno, reč je o prvoj poseti ukrajinskog predsednika Srbiji nakon posete Porošenka 2018. godine. Zbog toga je susret Zelenskog sa najvišim državnim zvaničnicima Srbije imao izražen simbolički i politički značaj, budući da je otvorio pitanja odnosa Srbije prema Ukrajini, Rusiji i Evropskoj uniji.

Ova poseta može se posmatrati i kroz prizmu dugotrajnog zastoja u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Srbija je poslednje pregovaračko poglavlje otvorila 2021. godine, nakon čega nije ostvaren značajniji napredak u pregovaračkom procesu sa Briselom. Dakle, evropska integracija Srbije nalazi se u stagnaciji i vremenski se poklapaju sa eskalacijom sukoba između Ukrajine i Rusije koji je usledio u februaru 2022. godine.

Iz tog razloga pitanje spoljnopolitičkog usklađivanja Srbije sa Evropskom unijom dobilo je dodatnu težinu. Evropska unija od država koje pretenduju na punopravno članstvo očekuje povećani nivo usklađenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom koju promovišu briselske institucije, dok se Srbija opredelila za očuvanje politike vojne neutralnosti i relativno visokog stepena spoljnopolitičke autonomije.

Takav pristup predstavlja nastavak spoljnopolitičke orijentacije koja se oblikovala nakon petooktobarskih promena, a često se opisuje kroz koncept „četiri stuba“ spoljne politike Srbije. Ti stubovi simbolički su povezivani sa četiri ključna međunarodna aktera i najznačajnija globalna igrača: Sjedinjene Američke Državave (Vašington), Rusija (Moskva), Kina (Peking) i Evropska unija (Brisel). Iako je ovakav pristup Srbiji omogućavao da održava odnose sa različitim centrima globalne moći i zadrži određeni stepen nezavisnosti u spoljnopolitici. Ipak, takav pristup postaje sve više zahtevniji zbog izražene geopolitičke polarizacije koja je uslovljena sukobom Rusije i Zapada.

U tom smislu, relativno nizak nivo usklađenosti Srbije sa onim što nazivamo „zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU“ predstavlja jedan od faktora koji utiču na dinamiku njenog pristupnog procesa. Prema podacima koje su iznosili predstavnici srpskih vlasti, uključujući ministra spoljnih poslova Marka Đurića, nivo usklađenosti Srbije sa spoljnopolitičkim stavovima EU iznosi oko 60 procenata.

Zbog svega navedenog, poseta Zelenskog može se tumačiti kao signal spremnosti Srbije da intenzivira odnose sa Ukrajinom. Ovaj aspekt posete dobija dodatni značaj imajući u vidu nastojanja Evropske unije da intenzivira regionalnu saradnju između država Zapadnog Balkana i Ukrajine, ali i drugih država sa postsovjetskog prostora poput Moldavije i Jermenije, a u određenoj meri i Gruzije. Takve inicijative treba posmatrati u širem okviru debate o budućnosti evropske integracije i mogućim modelima postepenog uključivanja država kandidata u pojedine politike i institucije Evropske unije pre njihovog punopravnog članstva. Ideja o postepenoj integraciji, odnosno uključivanju država kandidata u pojedine oblasti evropskih politika pre formalnog članstva, poslednjih godina dobija sve veći značaj u evropskoj politici proširenja. Zato susret Zelenskog sa najvišim predstavnicima Srbije može predstavljati pozitivan signal Briselu, posebno ukoliko bude praćen konkretnim oblicima bilateralne i regionalne saradnje.

Dalji razvoj odnosa Srbije i Ukrajine naročito može biti značajan u oblastima privrede, energetike, infrastrukture i posleratne obnove Ukrajine. Simbolički značaj susreta dodatno je naglašen činjenicom da je predsednika Ukrajine po dolasku u Beograd dočekala ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović. Iako takav doček ne predstavlja uobičajenu praksu na najvišem nivou diplomatskog protokola, prema kojem šefa države, u zavisnosti od okolnosti i karaktera posete, najčešće dočekuje predsednik ili premijer druge države. Ipak, ovakav gest može se tumačiti kao signal da ekonomska, energetska i infrastrukturna saradnja predstavljaju jednu od potencijalno važnih oblasti za dalje produbljivanje odnosa Srbije i Ukrajine.

Posebnu priliku za produbljivanje saradnje Srbije i Ukrajine predstavlja Karpatska inicijativa, koju je Ukrajina pokrenula sa grupom od osam evropskih država među kojima se nalazi i Srbija. Njena posebna vrednost ogleda se u tome što okuplja države koje pripadaju različitim nivoima evropske integracije, ali imaju zajedničke interese za razvoj regionalne infrastrukture, ekonomskih veza, turizma, prekogranične saradnje i bezbednosti. Za Srbiju učešće u ovoj inicijativi ima poseban spoljnopolitički značaj jer joj omogućava da, kroz saradnju sa Ukrajinom, istovremeno intenzivira odnose sa državama članicama Evropske unije i državama Višegradske grupe.

Na taj način Beograd može da koristi Karpatsku inicijativu kao dodatnu platformu za regionalno pozicioniranje i povezivanje sa državama Centralne i Istočne Evrope. Posebno su značajne Mađarska, Slovačka, Češka i Poljska, čije iskustvo u prisupanju u Evropskoj uniji može biti dragoceno, kao i uspešan i efikasno sproveden proces tranzicije. Uz to, predstavljaju važan politički i ekonomski prostor između Zapadnog Balkana i istočnog dela Evropske unije.

Saradnja sa Rumunijom ima dodatnu vrednost zbog njene geografske blizine Srbiji i Ukrajini, dok Austrija predstavlja važnu ekonomsku i političku vezu Srbije sa prostorom Centralne Evrope. Evropski komitet regiona već duže vreme podržava razvoj makroregionalne saradnje u karpatskom prostoru i posebno ističe mogućnost uključivanja Srbije i Ukrajine, kao država koje nisu članice Evropske unije, u šire evropske regionalne mehanizme. U tom smislu, Karpatska inicijativa može predstavljati svojevrsni most između država članica EU, država kandidata i Ukrajine, odnosno prostor u kojem se evropska integracija može razvijati i kroz praktičnu sektorsku saradnju pre formalnog članstva.

Ne treba zaboraviti da Srbija i Ukrajina decenijama grade odlične međusobne odnose koji su zasnovani na zajedničkoj kulturi i istoriji, i ti odnosi su se održali uprkos promenama u međunarodnom okruženju i različitim spoljnopolitičkim pozicijama. Zato se ti odnosi mogu smatrati političkim kontinuitetom. Podsećanja radi, Ukrajina se glasno suprotstavila NATO bombardovanju tadašnje Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine. Takođe, Ukrajina podržava teritorijalnu celovitost Srbije i nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova 2008. godine. U skladu sa tim može se zaključiti, da je još jedna tačka spajanja srpsko-ukrajinskih odnosa želja za zaštitom međunarodnog prava i nemenjanje granica bez saglasnosti svih zainteresovanih strana.

Autor: Nikola Perišić