foto: Wikimedia commons

Ispraćaj Ratka Mladića u Beogradu, organizovan uz neskrivenu logističku, bezbednosnu i političku pomoć državnih organa Republike Srbije, izazvao je još jednu krizu u odnosima sa Evropskom unijom. Odluka da se generalu Vojske Republike Srpske, pravosnažno osuđenom na doživotni zatvor za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, obezbede počasti sa elementima državnim protokola, u Briselu i prestonicama država članica protumačena je kao otvoreno odbacivanje temeljnih političkih kriterijuma za članstvo u Uniji.

Institucionalni angažman iza fasade privatnog ispraćaja

Iako su zvanični kanali vlasti događaj formalno definisali kao privatni čin u organizaciji porodice, činjenice sa terena demantovale su takav narativ. Posmrtni ostaci dopremljeni su iz Haga avionom Vlade Srbije u pratnji ministra pravde, dok su kovčeg na beogradskom aerodromu i tokom same ceremonije nosili pripadnici Vojske Srbije. Ispraćaju su, pored crkvenog vrha, prisustvovali članovi Vlade Srbije - ministar pravde, odbrane, kulture i javnih ulaganja- kao i sin predsednika Republike i ambasador Ruske Federacije. Počasna paljba Vojske Srbije i izlaganje vojnih obeležja treba tumačiti kao zvanično učešće državnog vrha u samom događaju.

Iako je predsednik Aleksandar Vučić izbegao lično prisustvo, njegova javna konstatacija da je država preduzela sve mere kako bi sahrana protekla “dostojanstveno, ozbiljno i odgovorno” poslužila je kao politička potvrda ovog čina. Time je izvršna vlast preuzela odgovornost za događaj koji predstavlja nesumnjivu glorifikaciju osuđenog ratnog zločinca i negiranje presuda međunarodnih sudova, što je u direktnoj suprotnosti sa obavezama Srbije iz Poglavlja 23 i pregovaračkog procesa u celosti.

Diplomatske posledice i otkazivanje poseta

Reakcija Evropske unije bila je direktna i operativna. Komesarka za proširenje Marta Kos donela je odluku o otkazivanju zvanične posete Beogradu, uz obrazloženje da je veličanje osuđenika za genocid nespojivo sa procesom integracija, koji nalaže prihvatanje utvrđenih sudskih činjenica, suočavanje sa prošlošću i poštovanje dostojanstva žrtava. Reakcija predsednika Srbije, koji je obrazloženje evropske komesarke ocenio kao “glupo”, dodatno je kompromitovala institucionalni dijalog sa Evropskom komisijom.

Kritikama su se pridružili najviši zvaničnici Unije. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta zajednički su označili prisustvo visokih državnih funkcionera i vojnih formacija kao “šokantno i za duboko žaljenje”. Slične ocene izneli su i visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas, kao i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula. Zvanični Brisel je preko portparolke Komisije potvrdio da se trenutno analiziraju opcije u vezi sa mogućim diplomatskim merama prema Beogradu. U isto vreme, ministarstva spoljnih poslova Nemačke, Holandije, Švedske i Austrije u pojedinačnim istupima upozorila su da Beograd demonstrira postupke koji su nespojivi sa statusom kandidata za članstvo.

Politička cena i blokada pregovaračkog procesa

Korišćenje ovog događaja u svrhu unutrašnjopolitičke mobilizacije, pogotovo u kontekstu raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora, nanelo je štetu spoljnopolitičkoj poziciji zemlje. Potezi vlasti obesmislili su višemesečne diplomatske napore da se pregovarački proces pomeri iz mrtve tačke.

Preporuka Evropske komisije iz jula o otvaranju Klastera 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast) sada je faktički van snage, jer unutar Saveta EU ne postoji prostor za postizanje konsenzusa među državama članicama koje insistiraju na poštovanju pravnih tekovina i usklađivanja sa spoljnom politikom. Takođe, pod znak pitanja dolazi i implementacija finansijskih instrumenata iz Plana rasta ta Zapadni Balkan. S obzirom na to da su isplate strogo uslovljene posvećenosti vladavini prava i temeljnim vrednostima, angažman državnih resursa u rehabilitaciji ratnih zločina predstavlja formalnu prepreku za pozitivnu ocenu Evropske komisije.

Vlast u Beogradu je poslala nedvosmislen signal da evropske integracije tretiraju selektivno i taktički, podređujuči strateški pravac zemlje svojim dnevnopolitičkim računicama. Cena takvog pristupa jeste produbljivanje nepoverenja međunarodnih partnera, produžetak blokade pregovaračkog procesa i dodatno udaljavanje Srbije od političkih i vrednosnih standards Evropske unije.

Autorka: Iva Kojić