Arhiva: Analize

O Evropskoj uniji i drugim demonima – nepodnošljiva lakoća evropske integracije

O Evropskoj uniji i drugim demonima – nepodnošljiva lakoća evropske integracije

…Jer, zemlja koja danas nije spremna da pred ulazom evropske pećine s blagom stane s molbom, sutra će stajati s lončetom za milostinju.

Borislav Pekić, Sabrana pisma iz tuđine

Onima koji se interesuju za evropsku budućnost Srbije sigurno nije promaklo novo istraživanje Ministarstva za evropske integracije o evropskoj orijentaciji građana Srbije. Iako istraživanje pokazuje trend povećanja podrške pristupu Srbije EU, čak i površna analiza podataka u njemu predstavljenih ukazuje da se i dalje suočavamo sa suštinskim nerazumevanjem prirode evropskih integracije i naše uloge kao građana – dva činioca koji mogu značajno da uspore demokratsku transformaciji srpskog društva kroz ovaj proces.

Šta nam kaže novo istraživanje? Ukoliko bi se sutra raspisao referendum za pristupanje Srbije EU 55% građana bi glasalo za, percepcija EU je pozitivna kod 44% građana, što potvrđuje trend rasta podrške započet u 2016. godini. Na prvi pogled izgleda dobro – ali samo na prvi. Ovo je, međutim, daleko ispod podrške koju su pokazali građani prilikom poslednjih talasa proširenja (od 66,83% građana koji su glasali za na referendumu u Estoniji do 92, 46% za na referendumu u Slovačkoj prilikom „big bang“ proširenja 2004. godine, 89,7% za u Rumuniji na referendumu održanom 2003. godine i 66,7%  glasova za pristupanje Hrvatske EU na referendumu održanom 2012. godine). Velika podrška građana pristupanju jedne države EU je neophodna, pre svega, zbog potrebe da se preuzme zajednički napor i podeli odgovornost za suštinske promene (koje često mogu biti vrlo zahtevne i u prvi mah vrlo nepopularne) koje proces evropskih integracija donosi jednom društvu. Podrška velike većine građana, takođe, predstavlja nedvosmisleni dokaz da kao zajednica prepoznajemo, razumemo, delimo i primenjujemo u praksi vrednosti i standarde javnih politika i pravnih tekovina EU.

Zašto se i dalje neuspešno borimo sa shvatanjem ideje pristupanja EU i našom ulogom u mozaiku evropske integracije?

Politička dimenzija procesa evropskih integracija dominira u našem javnom životu. Preopterećena težinom političkih odluka koje treba doneti, ali i nepotrebnom politizacijom nekih odluka koje su već donesene, suština evropskih integracija je, u praksi, i dalje zamagljena za građane Srbije. Evropske integracije nisu cilj koji bi trebalo da se formalno nađe na nečijoj političkoj agendi već referentni okvir koji bi trebalo da ponudi održiv, u praksi proveren i dokazan, model za primenu standarda i dosezanje vrednosti neophodnih za funkcionisanje i stalni napredak jedne moderne, demokratski ustrojene zajednice. Ma koliko jednostavno zvučalo, građanima Srbije ovo nije baš najjasnije. Prema rezultatima istraživanja, baš ta EU je ključni kočničar procesa – politika stalnog uslovljavanja i ucena koju EU primenjuje prema našoj državi je za svakog četvrtog građanina uključenog u istraživanje ključni razlog koji usporava ulazak Srbije u EU. Dalje, svaki drugi građanin uključen u istraživanje smatra da bi pre država nego oni lično imala koristi od članstva u EU. Građani nam, dakle, jasno poručuju da nas EU sputava na našem putu ka toj istoj EU, a i kada prevaziđemo tu prepreku, država će imati više koristi od integracije od nas samih?!

Pristupanje EU trebalo bi da podrazumeva postepeni preobražaj Srbije u modernu evropsku državu. U tom smislu evropske integracije ne predstavljaju spolja nametnuti standard, nego model kvalitetnijeg života koji želimo da postignemo radi sebe samih. EU je, u tom smislu, partner koji je osmislio okvir i instrumente i ponudio pruženu ruku u pomoći da se primenom EU standarda i vrednosti gorepomenuti model života zaista i ostvari. Što se tiče uloge države ona predstavlja samo partnera na zajedničkoj misiji sa resursima  koje smo mu poverili, sa jednim ciljem – unapređenje kvaliteta života nas kao građana i zajednice u kojoj živimo.

Više od polovine građana uključenih u istraživanje bi glasalo za pristupanje Srbije u EU, međutim dobar deo nije spreman da se dodatno školuje, prekvalifikuje ili usavršava (43% anketiranih), da još neko vreme živi nezadovoljavajućim životnim standardom (44%) da izmeni svoje dosadašnje životne (36%) i radne navike (40%). Ovakav stav građana Srbije je poguban ako imamo u vidu sledeće činjenice:

  1. Građani Srbije su, u proseku, manje obrazovani nego građani novih država članica Evropske unije. Obrazovni sistem se još nije prilagodio dinamičnim promenama i samim tim država ima ozbiljne probleme sa obrazovnim ishodima.
  2. Srbija ima najnižu ukupnu stopu zaposlenosti u Evropi (55% stanovništva starosti 15-64 godine u poređenju sa 67% u EU28), uz veliko broj radnih mesta koja su niskog kvaliteta (skoro četvrtina od ukupnog broja zaposlenih) i kvantiteta.
  3. Relativno siromaštvo je među najvećim u Evropi (25% ljudi u Srbiji zarađuje manje od 60% prosečne zarade, a skoro pola miliona ljudi živi ispod konzervativno određene granice siromaštva u 2016. godini)
  4. Srbija je već par godina unazad, prema istraživanjima Eurostata, u vrhu (ako ne i na prvom mestu) država sa najvećim socijalnim razlikama u Evropi.

Logika evropske integracije je za nas istovremeno laka za razumevanje i nepodnošljivo bolna za primenu – želimo u EU, ali nećemo da preuzmemo odgovornost za sopstveno (ne)delovanje, prepoznajemo sve prednosti i koristi, ali nismo spremni da unapređujemo sebe i menjamo svoje radne i životne navike, ne pristajemo na ovako loš kvalitet življenja, ali ne želimo da shvatimo i učinimo nešto da bi se on popravio.

Dok se ovakav pristup ne promeni, ne možemo očekivati i suštinsku integraciju u EU. Na stranu to što se ta ista EU nalazi u vrtlogu krize sa previše otvorenih pitanja i premalo jasnih odgovora. To je neka druga priča kojoj mi, takođe, trebamo dati pečat. Hajde da se, za početak, fokusiramo na nas same – to je nešto što možemo da menjamo sa mnogo većim stepenom izvesnosti i vere u konačan uspeh.

Vladimir Pavlović je koordinator praktičnih politika u Beogradskoj otvorenoj školi. Polje njegovog interesovanja su proces kreiranja praktičnih politika i pravni sistem Evropske unije. Autor je više priručnika i vodiča koji se bave različitim aspektima procesa evropskih integracija u Srbiji.

 

Izvor: europeanwesternbalkans.rs

Najnovije