Zaključci Evropskog saveta iz decembra

Lideri EU sastali su se u Briselu 13. i 14. decembra 2018. godine na poslednjem ovogodišnjem samitu Evropskog saveta kako bi raspravljali o velikom broju pitanja – koje su obuhvatali višegodišnji finansijski okvir, jedinstveno tržište, migracije, spoljne odnose. Takođe, raspravljalo se i o drugim temama poput klimatskih promena, bezbednosti i odbrani, dezinformacijama, borbi protiv rasizma i ksenofobije i učešću građana.

U nastavku predstavljamo najvažnije zaključke Evropskog saveta:

BREGZIT

Na posebnom sastanku, u formatu EU27, lideri su, nakon obraćanja britanske premijerke Tereze Mej, raspravljali o Bregzitu. Glasanje o dogovoru o izlasku Britanije iz Evropske unije, koje je trebalo da bude održano u nedelji pre sastanka Lidera EU, u britanskom parlamentu, odloženo je za januar. Sporna tačka dogovora o Bregzitu, koji će definisati uslove napuštanja Unije i buduće odnose, je „bekstop“ plan za irsku granicu.

Naglašeno je da se o Sporazumu o povlačenju Velike Britanije iz EU ne može ponovo pregovarati i da je neophodno da se ubrzano radi na pripremama za napuštanje Velike Britanije i uticaju koji će izlazak Britanije imati na EU.

VIŠEGODIŠNJI FINANSIJSKI OKVIR

Evropski savet je diskutovao o višegodišnjem finansijskom okviru (MFF), dugoročnom budžetu EU. Pozdravljen je rad na novom finansijskom okviru i pozvano je buduće Predsedništvo Saveta EU da razvije pravac za sledeću fazu pregovora, s ciljem postizanja sporazuma u Evropskom savetu u jesen 2019. godine.

JEDINSTVENO TRŽIŠTE

Na dnevnom redu Samita našlo se i jedinstveno tržište kao jedno od velikih dostignuća Unije koje je donelo mnogo prednosti građanima Evrope. Njegov glavni cilj je da obezbedi blagostanje, inkluzivni rast i stvaranje novih radnih mesta, kroz investicije i rast konkurentnosti na svetskom nivou. Na sastanku Saveta naglašeno je da treba nastaviti sa programom unapređenja usluga jedinstvenog tržišta i sa razvijanjem naprednog pristupa jedinstvenom tržištu.

Savet je pozvao Evropski parlament da se usaglase po pitanjima predloga vezanih za dalju regulaciju jedinstvenog tržišta kako bi se uklonile postojeće prepreke, naročito one u oblasti usluga, kao i sprečilo nastajanje novih barijera i uklonili rizici od fragmentacije tržišta.

Zajedničke odluke i pravila treba da budu prihvaćene i sprovedene na svim nivoima vlasti sa ciljem uspostavljanja standarda i obezbeđivanja pametne primene regulatornih principa, poput subsidijarnosti i proporcionalnosti. Naglašeno je da mora više da se uradi ne bi li se Evropska unija u izazovnom globalnom okruženju, pozicionirala kao čvrsta, samouverena i autonomna svetska ekonomija.

Takođe, neophodno je da se jedinstveno tržište razvija u pravcu prihvatanja digitalne transformacije, uključujući veštačku inteligenciju, ekonomiju podataka i prateće usluge, povezivanje i prelazak na zelenu ekonomiju, kao i da se ojača veza između srodnih politika koje se tiču ove oblasti.

MIGRACIJE

Evropski savet je, kada se govorilo o pitanjima migracije, ukazao na važnost implementacije sveobuhvatnog pristupa kada je migrantska politika u pitanju. Ovaj pristup kombinuje efikasniju kontrolu spoljnih granica Evropske unije, povećanu aktivnost van granica EU i unutrašnje aspekte ove politike.

Po pitanju napretka u ovoj oblasti navedeno je da je broj nelegalnih prelazaka granica smanjen na nivo pre migrantske krize, kao i da se opadanje ovog broja nastavlja. Ovo je rezultat spoljne migacione politike Evropske unije i njenih država članica koja je zasnovana na kontroli spoljnih granica i borbi protiv krijumčara, a u saradnji sa zemljama porekla migranata i zemljama tranzita. Lideri EU naglasili su da treba nastaviti sa sprovođenjem i unapređenjem ove politike. Pažnja treba da bude usmerena kako na postojeće, tako i na novonastajuće rute, naročito u svetlu povećanja broja migranata na zapadnim i istočnim mediteranskim rutama.

Kada je u pitanju unutrašnja politika, Evropski savet poziva na zaključenje pregovora u okviru Evropske agencije za graničnu i obalnu stražu  i pozdravlja sporazum postignut 6. decembra, u pogledu unapređenja mandata ove agencije kada je u pitanju politika povratka i saradnja sa trećim zemljama. Dalji napori moraju da se učine u cilju zaključivanja pregovora o Direktivi o povratku, Evropskoj agenciji za podršku sistemu azila  i Zajedničkom evropskom sistemu azila.

OSTALA PITANJA

Spoljni odnosi i spoljna politika

Lideri EU razmatrali su niz pitanja vezanih za spoljne odnose i spoljnu politiku, uključujući i pripreme za nadolazeći samit sa Ligom Arapskih država koji će se održati od 24. do 25. februara 2019. godine u Šarm el Šeiku u Egiptu.

Potom, izražena je zabrinutost zbog dešavanja u Kerčkom moreuzu i Azovskom moru, kao i zbog kršenja međunarodnog prava od strane Rusije. Na ovom Samitu potvrđena je posvećenost međunarodnom pravu, suverenitetu, teritorijalnom integritetu i nezavisnosti Ukrajine, kao i nepriznavanju nelegalnog pripajanja Krima. Ne postoji opravdanje za upotrebu vojnih snaga od strane Rusije, pa su stoga lideri EU produžili važenje ekonomskih sankcija na novih šest meseci, usled pooštrenih tenzija izazvanih ovim sukobom. Evropski savet zahteva puštanje svih zarobljenih ukrajinskih mornara, kao i vraćanje zaplenjenih plovila i omogućavanje slobodnog prolaska kroz Kerčki moreuz.

Još jedna od tema u oblasti spoljnih odnosa bio je i Sporazum o slobodnoj trgovini između EU i Japana. Savet je pozdravio pozitivno glasanje u Evropskom parlamentu o ovom Sporazumu i iščekuje se njegovo stupanje na snagu i početak sprovođenja.

Klimatske promene

Evropski savet pozvao je na akciju na osnovu predstavljene strategije Evropske komisije „Čista planeta za sve“, uzimajući u obzir ishod COP24 u Katovicu. Evropski savet će u prvoj polovini 2019. godine pružiti smernice o pravcu delovanja i političkim prioritetima, kako bi se omogućilo EU da donese dugoročnu strategiju do 2020, u skladu sa Pariskim sporazumom o klimi.

Bezbednost i odbrana

Napredak je ostvaren i u oblasti bezbednosti i odbrane, uključujući i sprovođenje Stalne strukturne saradnje, kao i u poboljšanju vojne mobilnosti, u implementaciji Programa evropskog industrijskog razvoja odbrane i u pregovorima o Fondu za odbranu. Lideri EU podržali su aktivnosti civilnih misija u sklopu Zajedničke spoljne i bezbednosne politike i zaključili da sve ove inicijative doprinose unapređenju strateške autonomije EU i njenog kapaciteta da deluje kao važan bezbednosni akter, kroz dopunjavanje i sprovođenje aktivnosti NATO-a i osnaživanje EU – NATO saradnje uz puno poštovanje principa inkluzivosti, reciprociteta i autonomije odlučivanja EU.

Dezinformacije

Namerno širenje sistematskih i dezinformacija velikog obima, kao dela hibridnog rata, predstavlja strateški izazov za demokratske sisteme, zaključeno je na sastanku Evropskog saveta, što zahteva hitan odgovor koji će se biti dugoročno održiv, a koji je u skladu sa poštovanjem osnovnih prava.

Evropski savet pozvao je na brzu i koordinisanu implementaciju Zajedničkog akcionog plana za jačanje napora u borbi protiv dezinformacija, predstavljenog od strane Komisije i Visoke predstavnice EU za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku. Ovaj Akcioni plan ima za cilj da  poveća kapacitete i mogućnosti Evropske unije da koordinisano i u saradnji sa državama članicama odgovori na pretnje, mobiliše privatni sektor i poveća društveni otpor na dezinformacije.

Borba protiv rasizma i ksenofobije

Još jednom, Evropski savet je osudio sve oblike antisemitizma, rasizma i ksenofobije i naglasio važnost borbe protiv netolerancije. Pozdravio je usvajanje Deklaracije o borbi protiv antisemitizma od 6. decembra 2018. godine.

Građanska participacija

Evropski savet podržao je održavanje dijaloga i konsultacija sa građanima i to vidi kao jedinstvenu priliku da se podstakne građanska participacija. U zajedničkom izveštaju, pripremljenom od strane sadašnjeg i budućeg predstavništva Saveta EU i brojnih nacionalnih izveštaja, izražena je zabrinutost i veliki broj očekivanja koji se tiču građanske participacije. Na neformalnom sastanku u Sibinju, u Rumuniji koji će se održati 9. maja 2019. godine, šefovi država ili vlada raspravljaće o prioritetima za naredni institucionalni ciklus, sa ciljem usvajanja Strateškog plana u junu 2019. godine.

Lideri EU će se ponovo sastati na samitu Evropskog saveta 21. marta 2019. godine u Briselu.

Tamara Arsić, Beogradska otvorena škola