Brisel i Srbija, 2018 - DÉJÀ VU, O POGLAVLJIMA I ČEKANJU

Ključne manjkavosti na kojima moramo posebno da radimo i dalje ostaju: hitan postupak za usvajanje zakona u Narodnoj skupštini Srbije; nedostatak transparentnog vođenja reformi tokom pregovora o pristupanju Evropskoj uniji; sloboda izražavanja; veće učešće civilnog društva u pristupnim pregovorima. Lista nije konačna…

Opraštamo se od godine u kojoj nam je proširenje postalo nova – stara omiljena reč.

Od godine u kojoj smo proširenje iznova pozdravili.

Pročitali dokumenta.

Osmehivali se na crvenim tepisima razvijanim proširenju u čast.

Godini u kojoj smo koordinate, iznova, podesili ka Briselu.

I prethodne godine, na istom ovom mestu, sa svima vama i onima koji su nam se u međuvremenu pridružili, pravili smo krug oko Sunca evropske integracije Srbije. Onomad smo prebrojali uspehe, poglavlja, namere i rezultate. Poželeli nam sreću na putu koji je zajednički i vlasništvo svih nas.

Vreme nam je da, još jednom, taj krug oko Sunca zajednički prođemo. Posebno u godini, koju smo upisali kao našu. Proširenja radi.

Zima još traje, ali plovimo

U januaru smo, osnaženi najavama i radosni, zadovoljno peglali najlepša odela, odmarali od prazničnih radosti i s poverenjem i nadom gledali u Brisel.

Čekali smo lepe vesti i čekali smo realizaciju vetra, koji smo konačno uhvatili u svoja jedra.

Čekali smo perspektivu i znakove pored jasno utabanog i uređenog puta. I čekali smo da budemo sigurni da je i cilj na kraju puta vidljiv i izvestan.

I sve smo dobili.

Perspektivu – i to ne bilo kakvu, već Verodostojnu.

Dokument pod nazivom „Verodostojna perspektiva proširenja za Zapadni Balkan i pojačano angažovanje EU na Zapadnom Balkanu“ objavljen je 6. februara 2018. godine i prvi put posle jako dugo vremena u njemu je sadržana i jedna vremenska odrednica ‒ 2025, kao godina u kojoj bi trenutno vodeće zemlje u procesu mogle da postanu punopravne članice.

Zašto 2025. godina i otkud baš ona? U duhu dobrih očekivanja Brisel daje najbolji mogući ishod pristupanja Crne Gore i Srbije. Ipak, ova godina nije konačna odrednica za pristupanje ovih dveju zemalja Evropskoj uniji.

Zašto?

Zato što ceo proces ne odstupa od svog početnog načela, a to je da se pristupanje i dalje zasniva na zaslugama, tj. urađenom poslu.

Urađen posao podrazumeva rezultate. Hoćemo li da ih prebrojimo?

Proleće, i put je pred nama

Dočekali smo proleće, pročitali i analizirali Strategiju (koja se tako i ne zove) i s perspektivom (verodostojnom) idemo u nove poduhvate.

Rezultati.

Sačekajmo, proleće se budi. Tu smo.

Perspektiva i vetar u leđa, uz Bugarsku na čelu kolone, koja prepoznaje stremljenja svojih balkanskih prijatelja, smešilo nam se uspešno proleće. Ispunjeno pripremama za veliki, prvi posle 15 godina, događaj koji će na jednom mestu okupiti visoke zvaničnike sa obe strane limesa. I Zapadnog Balkana i Evropske unije. I ovaj prvi će, zajedno sa svojom i evropskom perspektivom, biti jedina tačka dnevnog reda.

Bili smo srećni.

Sreću nam je malo umanjio Izveštaj o Srbiji Evropske komisije koji nam je u aprilu mesecu ukazao na ključne manjkavosti, potrebna unapređenja i uopšte izazvao buru komentara na neke od iznetih zaključaka.

Nadugo i naširoko pričali smo i pisali o Izveštaju OVDE, ali vratimo se samo na one na kojima verujemo da, bez obzira na godišnje doba, moramo posebno raditi:

Prvo osnove (Fundamentals first):

Hitan postupak za usvajanje zakona u Narodnoj skupštini Srbije.

Nedostatak transparentnog vođenja reformi tokom pregovora o pristupanju Evropskoj uniji.

Slobodi izražavanja.

Veće učešće civilnog društva u pristupnim pregovorima.

Lista nije konačna i možemo nastaviti dalje da nabrajamo. Ali, nećemo ovog puta. Čeka nas najlepši mesec proleća. Maj. I Sofija.

Prethodno pomenuti sastanak, prvi posle 15 godina, s nama kao glavnom i jedinom tačkom dnevnog reda okupio nas je u glavnom gradu Bugarske – da potvrdimo evropsku perspektivu i razapnemo jedra. Skoro će leto.

Samo, iako smo bili ona jedina i glavna tačka na dnevnom redu Samita, nismo se zvali proširenje. Zvali su nas povezivanje. Perspektiva nije zaboravljena, ali smo mi, optimističniji i možda malo luđe hrabriji širom regiona, verovali da će Deklaracija usvojena na kraju Samita doneti i jasnu odrednicu, vremensku razume se, datuma pristupanja.

Deklaracija jeste iznova potvrdila evropsku perspektivu regiona, ali je on u vremenskom i prostornom određenju i dalje tamo gde je bio pre tog 17. maja i Sofije. U čekaonici.

Za razliku od nekih čekaonica, u kojima smo svi mi bar na nedeljnom nivou imali prilike da boravimo, nama ova naša – evropska, uređena po svim standardima – nudi jednu ozbiljnu Agendu. Povezivanja.

Pored povezivanja putevima, mrežama, pojasevima i energijom, u zadatak je Zapadnom Balkanu data i mogućnost i prilika da se suoči sa izazovima koji su zajednički za ceo region, poput: bezbednosti, migracija, geopolitičkog razvoja i unapređenja dobrosusedskih odnosa.

I, samo da pojasnimo, Agenda nam jeste dala nove rezultate kojima valja težiti. Ali, Deklaracija nema ni kao pomen: pristupanje (accession), proširenje (enlargement) niti članstvo (membership).

Stiglo je leto, vreme je plovidbu punim jedrima

Možemo li, samo za trenutak, da se vratimo u februar i podsetimo se šta kaže Strategija, koja se i ne zove tako?

Članstvo do 2025. godine ‒ zasnovano na rezultatima i ostvarenom napretku.

Pred letnji odmor i plovidbu punim jedrima ne bi bilo zgoreg i prebrojati rezultate.

Otvorenih poglavlja do sada u 2018 – bez.

Zatvorenih poglavlja do sada u 2018 – bez.

I pre nego smo razapeli jedra širom plavih pučina, u našem slučaju, Jadrana – vratimo se u srce evropskounijskog kontinenta u Luksemburg – gde je na Osmoj Međuvladinoj konferenciji, Srbija otvorila još dva poglavlja, prva u ovoj godini i to Poglavlje 13 – ribarstvo i Poglavlje 33 – finansijske i budžetske odredbe.

Mirni da su i ribe i novci na suvom, vreme je za letnji odmor.

Jesen je i vreme za školu

(Ne)omiljeno zvono vratilo nas je nazad u školske klupe – vratili smo se prelistavanju dokumenata, pripremi novih, odbrojavanju do kraja godine pogleda uprtog u klupe Evropskog parlamenta.

Iz najmanje dva razloga.

Prvi, zasigurno jer smo čarobnu reč proširenje želeli da još jednom čujemo u tradicionalnom govoru o Stanju Unije, poslednjem u nizu za trenutnog predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera.

Drugi, jer su evropski poslanici pred sobom imali važan zadatak tokom novembarskog zasedanja, a to je ‒ usvajanje Rezolucije o Srbiji.

Dokument predstavlja komentar i osvrt Parlamenta na Izveštaj o Srbiji, koji je Evropska komisija objavila u aprilu. Iako je Rezolucijom pozdravljen rad na ekonomskim reformama i predanoj bilateralnoj saradnji sa susedima, kao i učestvovanju u regionalnim inicijativama, nakon uvodnih pohvala uvek stoji jedno, semantički predstavljeno u različitim formama, „ali“ čiji je tekst mnogo duži.

Vratili smo se na podsećanje za reforme u oblasti vladavine prava, borbi protiv korupcije, pomenuta je uloga civilnog društva, sloboda medija, ali i borba za očuvanje reka i alarmantno stanje u oblasti zaštite vazduha.

Ključna reč su, nama opet, pred praznike bile reforme.

Zima je opet, duga i hladna

Istina, na Međunarodni dan ljudskih prava imali smo, ove zime, razlog da se osvrnemo na još nešto.

Dva nova poglavlja.

Otvorili smo ih na Devetoj međuvladinoj konferenciji, ona koja se tiču ekonomske i monetarne politike (Poglavlje 17) i Poglavlje 18 koje obuhvata pitanja statistike.

Vreme je da se prebrojimo – od 2014. godine kada su otvoreni pregovori ukupno 16 otvorenih i dva privremeno zatvorena poglavlja u pristupnim pregovorima.

Ukupno imamo 35.

Ni matematički, više od polovine.  

I, nešto za kraj

Ako nastavimo ovim tempom kako otvaranja tako i zatvaranja poglavlja, 2025. nam se čini istinski…daleko.

Do tada.

Čekamo proširenje.

Čekamo na rezultatima zasnovan napredak.

Čekamo i odgovornost.

Sa obe strane.

Jelena Babić, Beogradska otvorena škola