Demokratski standard u Srbiji iz ugla Evropske komisije

Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku predstavlja svojevrstan prikaz stanja u zemlji koja ima aspiracije da postane članica Evropske unije. Da bi taj prikaz bio što objektivniji, Komisija ima razvijenu uspostavljenu metodologiju, kako za praćenje stanja, tako i za davanje ocena i postignutog napretka u uvođenju evropskih standarda.

Ovogodišnji izveštaj za Srbiju je u prvim reakcijama srpskih zvaničnika dočekan oštrim kritikama, izrečenim ciničnim primedbama i neprimerenim tonom, da je Komisija neobjektivno ocenila stanje u Srbiji i da se rukovodila političkim ocenama o stanju demokratije, vladavine prava, slobodi medija.

Iako su i prethodnih godina postojale opomene EK za slabosti u primeni demokratskih procedura u parlamentu i slobode medija, odsustvo bilo kakvog napretka i čak pogoršanje situacije u sferi demokratije, očigledno su ove godine podstakli Komisiju da ocene budu direktnije, detaljnije i široj publici razumljivije. Zaoštravanje političke situacije, izraženo i kroz bojkot parlamenta od strane opozicije, sigurno su dodatno doprineli stvaranju utiska u Briselu  da su demokratski standardi ozbiljno ugroženi i da Unija treba da jasno zahteva brže ispunjenje političkih kriterijuma.

Vrlo očigledno usporavanje reformi mnoge je neprijatno iznenadilo te ovogodišnji izveštaj treba čitati i u tom kontekstu.

Nije tajna da je Evropska unija, postavljajući 2025. godinu kao moguću godinu narednog proširenja za Srbiju i Crnu Goru, očekivala da će Srbija ubrzati reforme u svim oblastima. Vrlo očigledno usporavanje reformi mnoge je neprijatno iznenadilo te ovogodišnji izveštaj treba čitati i u tom kontekstu.

Šta je tako novo u ovogodišnjem izveštaju? Pre svega, nedostatak političkog dijaloga je centralna tema u delu o demokratiji. Oštro i precizno zahteva Komisija  „hitno kreiranje stvarnog međupartijskog dijaloga i to sa ciljem da se postigne  evropski konsenzus“. Polarizacija političke scene negativno utiče na demokratske institucije, posebno na parlament, navodi se u izveštaju. Jasno je naglašeno da je  ponašanje vladajuće većine u parlamentu uzrok  pogoršanja kvaliteta skupštinske rasprave i kontrolne funkcije parlamenta. Nagomilani nedostaci u radu Skupštine detaljno su „izlistani“ – pet godina je propušteno da se raspravlja o izveštajima nezavisnih institucija, zloupotreba hitnog postupka, praksa podnošenja besmislenih amandmana poslanika većine kojom se opozicija doslovno izbacuje iz amandmanske rasprave, objedinjavanje tačaka dnevnog reda opet u cilju smanjenja vremena za debatu, retko organizovanje sednica za postavljanje pitanja vladi…

Nepostojanje godišnjeg plana rada dodatno uvećava neizvesnost u radu ove ključne demokratske institucije, ističe se u Izveštaju.

Komisija naglašava da je prioritet da se prekine uspostavljena nedemokratska praksa, uspostavi stvarni dijalog poitičkih stranaka uz omogućavanje stvarnog učešća opozicije u parlamentu. Vladajuća većina je, izgleda, nakon prvobitnog odsustva sluha za kritične tonove iz Brisela, ipak čula ove zahteve – na plenarnoj sednici Nacionalnog konventa predsednica Skupštine najavila je da će ispuniti ove zahteve. Ostaje da se vidi da li su namere iskrene, kako će se meriti ispunjenost obećanja, a i kako će opozicija na to odgovoriti.

Opisujući proteste u Srbiji i osvrćući se na zahteve za stvaranje uslova za fer i slobodne izbore, Komisija podseća i insistira da Srbija mora da ostvari sve preporuke međunarodnih organizacija sa poslednjih izbora (ODIHR-a i OEBS-a), a naročito one koje se odnose na nedovoljno jasnu odvojenost između stranačkih i državnih  aktivnosti funkcionera, neuravnoteženu medijsku pokrivenost učesnika u izborima. Neophodno je, takođe, da se istraže prijavljeni slučajevi vršenja pritiska na birače tokom izbornog procesa i predizborne kampanje. Sve to Vlada nije učinila od poslednjih izbora, a mogla je.

U izveštaju se ove godine prvi put jasno upozorava na slabljenje ljudskih i finansijskih kapaciteta za reforme i proces pristupanja. Osipanje stručnjaka u državnoj upravi, s jedne strane, i partijsko zapošljavanje s druge strane, počinju da uzimaju svoj danak, na šta se godinama unazad upozorava. Visok procenat funkcionera koji imaju status vršioca dužnosti utiče na gubljenje institucionalnog pamćenja, navodi Komisija, i traži da Srbija u narednoj godini  počne da zapošljava funkcionere na višim pozicijama u upravi na osnovu stručnih kriterijuma, kao i da smanji ogroman broj vršioca družnosti (63% u martu 2019).

Komisija kritikuje i način na koji predstavnici Vlade govore u javnosti o procesu integracija.

Komisija kritikuje i način na koji predstavnici Vlade govore u javnosti o procesu integracija i opominje Vladu da treba drugačije, objektivnije, da govori u javnosti o Evropskoj uniji i EU integraciji Srbije jer je „EU glavni politički i ekonomski partner Srbije“. Vlada treba da jasno govori o procesu pristupanja i da pri tom promoviše vrednosti EU u javnom diskursu, kao i da izražava spremnost za proces pomirenja u regionu. Ovo je, čini se, vrlo ozbiljna opomena Vladi Srbije čiji ministri neretko proces pristupanja i prilagođavanje standardima EU prikazuju kao tehnički proces, uz relativizaciju kako samog procesa, tako i evropskih standarda i vrednosti. Ne čudi zato izrečena opomena Srbiji za tretiranje osuda za ratne zločine zbog nekoliko prilika u kojima su državni organi u javnosti učestvovali u promovisanju aktivnosti osuđenih ratnih zločinaca.

Izveštaj je, da zaključimo, prikaz stanja institucija i stepena usvojenosti evropskih standarda u našoj zemlji. Ali, pre svega, to je jasan putokaz za sve one koji su se obavezali da će Srbiju približiti članstvu u EU.