Globalna bitka narativa: Hoće li propaganda o pandemiji promeniti svetski poredak?

Svaka kriza je šansa – glasi kineska poslovica, možda najbolje opisujući trenutnu situaciju u vezi sa globalnim narativima. Društvene mreže preplavljene su vestima o kineskoj pomoći s jedne strane i neizbežnom raspadu Evropske unije s druge strane. Propaganda oličena u lažnim vestima i teorijama zavere o poreklu virusa je u velikom porastu.

Manipulisani snimci pojavili su se u Kini, kao na primer video u kojem građani Italije aplaudiraju medicinskim radnicima, što je u Kini promovisano kao snimak građana Italije koji aplaudiraju Kinezima u znak zahvalnosti za pruženu pomoć, dok je u pozadini dodata kineska himna. Isti obrazac primećen je i u Rusiji, gde je promovisan sličan snimak sa umetnutom ruskom himnom.

Ali što je još važnije, teoriju zavere da je koronavirus napravljen u američkoj laboratoriji promovišu pojedini kineski lekari, političari kao i veliki broj kineskih ambasadora, dok ih podržavaju ruski državni mediji.

Stručnjakinja za dezinformacije Donara Barojan objašnjava da je za propagandiste svaki globalni događaj prilika za širenje poruka kako bi uticali na percepciju i ponašanje ljudi.

„Koronavirus je takva prilika za niz različitih aktera, uključujući, ali ne ograničavajući se na Rusiju i Kinu. Demagozi i političari u desetinama zemalja koriste ovu epidemiju kao izgovor da bi prigrabili više moći i demokratiju stavili u sporedni plan. Teoretičari zavere koriste priliku da nedostatak informacija vezanih za koronavirus ispune sopstvenim neutemeljenim sadržajem i da povećaju svoju publiku, a influenseri u svetu pseudonauke koriste priliku da promovišu svoje neefikasne suplemente i lažne lekove“, kaže Barojan.

Ipak, ona ističe da definitivno postoji pokušaj “iskupljenja” kineske reputacije na međunarodnom nivou, predvođen Komunističkom partijom Kine i njihovim medijima koji se emituju na preko 65 jezika.

“Kineska reputacija je teško povređena kada je postalo jasno da je Komunistička partija Kine krila izbijanje pandemije od ostatka sveta, omogućavajući širenje koronavirusa”, naglasila je Barojan.

Politička dimenzija krize

Trenutna situacija prevazilazi pitanje globalnog javnog zdravlja. Ona predstavlja nešto mnogo veće – bitku za novi svetski poredak nakon završetka pandemije. Asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Milan Krstić kaže da globalno delovanje Kine u ovoj krizi nesumnjivo poseduje političku dimenziju.

“Trenutni globalni poredak se nalazi u krizi, a Sjedinjene Američke Države, kao država koja je ulagala najviše resursa u njegovo održavanje, temeljno menja svoj pristup poslednjih godina. Administracija Donalda Trampa nastavlja da demonstrira skeptičnost prema ulaganju amerčkog novca za finansiranje međunarodnih multilateralnih institucija. Najava da će SAD prekinuti da finansiraju Svetsku zdravstvenu organizaciju poslednja je karika ovog lanca, čiji su važni elementi bili i izlazak iz Pariskog klimatskog sporazuma, prestanak finansiranja UNESCO,  kao i ‘torpedovanje’ sporazuma o nuklearnoj energji postignutog sa Iranom pod okriljem UN”, objašnjava Krstić i dodaje da se u trenutku oklevanja Amerike da nastavi sa podrškom institucijama koje se bave rešavanjem globalnih problema, Kina nudi kao moguća alternativna sila koja bi preuzela odgovornost za upravljanje globalnim izazovima.

“U tom smislu, pomoć reašavanju globalne zdravstvene krize usled pandemije COVID-19 je dobra ‘pozornica’ na kojoj Kina pokušava da uveri druge aktere u međunarodnim odnosima da ima kapacitet da bude globalni lider u određenim situacijama, koji bi preuzimao odgovornost za čitavo čovečanstvo. Zbog toga verujem da je Kini veoma stalo i do ojačavanja političkog narativa o njenom altruizmu, a isti bi slučaj bio i sa bilo kojom drugom državom na svetu”, zaključuje Krstić i dodaje da sve države na svetu teže da se promovišu i da koriste delovanje i u ovakvim situacijama za povećanje svog političkog uticaja.

“Raspad Evropske unije”

Od početka krize u Evropi, na globalnom nivou se pojavio narativ da je „EU napustila Italiju i da će se EU raspasti jer je usled krize izazvane COVID-19 pokazala svoje slabosti“, dok je u stvarnosti EU poslala daleko više pomoći evropskim zemljama nego Kina i Rusija. Stoga, postoji li mogućnost da neko stoji iza negativnog narativa o EU?

Barojan objašnjava da negativan narativ o EU najviše koristi akterima koji su zainteresovani da podrivaju jedinstvo EU, pretežno Rusiji.

„Ruski mediji koje podržava država, poput RT (prethodno Raša tudej) i Sputnjika, potrošili su mnogo energije i naslova pokušavajući da posade seme takvog narativa ne samo u EU, već i u regionima u kojima Rusija smatra da se takmiči sa EU za uticaj, poput Balkana, Severne Afrike i Bliskog istoka“, objašnjava ona.

Međutim, ono što treba utvrditi jeste koliki je uticaj ovih narativa, kao i ko je targetiran i za koga je najverovatnije da će pasti pod uticaj.

“Ciljna publika kampanja sa ciljem da utiču na publiku, koje dolaze iz Rusije i Kine, veoma je široka, u rasponu od onih koji imaju antiameričke/anti-EU stavove, do onih koji jednostavno ne veruju sopstvenim vladama ili EU”, ističe Barojan i dodaje da se uglavnom targetiraju oni koji su manje zadovoljni svojim životom, posebno finansijskom situacijom.

Evropsko “dvorište” u kineskim rukama

Bitka narativa najvidljivija je u Srbiji, čiji je predsednik Aleksandar Vučić EU solidarnost opisao kao “bajku na papiru” i poljubio kinesku zastavu u znak zahvalnosti nakon što je sleteo prvi avion medicinske pomoći od Kine. Zvanične reakcije Beograda zaokupile su svetske naslove.

Međutim, činjenica da pomoć koju je EU do sada pružila Srbiji prevazilazi 700 miliona evra, što EU čini donatora broj jedan Srbiji u vreme krize, nije stigla do velikog broja građana Srbije zbog zvaničnika koji u medijima slave kinesku pomoć.

Govoreći o pomoći EU Srbiji, visoki predstavnik EU Đuzep Borelj izjavio je da “ako biste pogledali ulice Beograda, videli biste bilborde sa slikama predsednika Kine Sija Đinpinga na kojima piše ‘Hvala brate Si, jedino nam vi pomažete’, što je zaista smešno jer nikada nismo videli bilbord na kojem se zahvaljuje EU na pruženoj pomoći, a mi smo pružili mnogo pomoći Srbiji i ostatku Zapadnog Balkana”.

„Ponekad se pomoć koju pružamo i trud koji ulažemo ne uzima u obzir, a pomoć koju je Kina pružila stavlja se na ulice kao da je važnija od onoga što je pružala EU pre i tokom krize”, dodao je Borelj.

Prema Krstiću, iako je Srbija zemlja kandidat za pristupanje EU, narativ o Kini kao spasiocu se najbolje prima u zemljama čije javno mnjenje svakako gaji simpatije prema Kini, kao što je Srbija.

“Međutim, ‘plodnost tla’ za uspeh ovakvog narativa nije svuda ista. Relevantna istraživanja su pokazivala da su građani Srbije doživljavali Kinu kao jednog od najvećih donatora Srbije i pre ove situacije, iako je iznos njene pomoći upućene našoj zemlji bio neuporedivo manji od pomoći koja je dolazila iz EU ili SAD. Javno mnjenje ima drugačiju percepciju iznosa pomoći donirane Srbiji od 2001. godine i mahom multiplikuje pomoć Rusije i Kine, a umanjuje iznos pomoći sa zapada”, objašnjava Krstić.

On dodaje da u je takvim okolnostima bilo za očekivati da će pomoć Kine Srbiji u toku pandemije da odjekne veoma glasno, jer je nesporno veoma značajna za Srbiju i dolazi u treutku krize, kada je celokupna pažnja javnosti usmerena samo na ovu temu.

“No, odjek pomoći je bio toliko glasan da je u drugi plan pala pomoć svih drugih aktera, računajući i izuzetno značajnu pomoć EU, pa čak i pomoć Rusije. To je posledica deovanja vlasti, koja veruje da je politički oportuno da prikazuju odnose sa Kinom kao najbliže moguće i da konstantno drži značajnu pomoć Kine u prvom planu. Time pokazuju građanima da je “moćna i dobra” Kina uz Srbiju, ali, uz to, suptilno i indirektno stvaraju i utisak kako Kina pomaže samo Srbiji – što svakako nije tačno, jer Kina pomaže brojnim državama širom sveta”, kaže Krstić i dodaje da vlasti odgvara da se prikaže kao “mlađi brat” predsednika Si Đinpinga i ključan partner Kine u Evropi, između ostalog, i zbog popularnosti ovakve pozicije među biračima.

A popularnost je ono oko čega se svetske sile bore na globalnom planu. Trenutni narativi će sigurno izazvati posledice nakon završetka krize, dok Barojan objašnjava da je željeni ishod zemalja poput Kine i Rusije promena u globalnoj ravnoteži snaga.

„Ako se kineski narativi pokažu efikasnim, verovatno ćemo videti da se Kina pojavljuje kao alternativna supersila SAD-u. Ako ruski narativi steknu privlačnost, videćemo da EU gubi svoju meku moć – sposobnost da utiče na druge zemlje bez prisile – i opada “, zaključuje Barojan.

Izvor: European Western Balkans