Evropski odgovor na Ukrajinsku krizu: Zajedno i solidarno
Arhiva: Analize

Evropski odgovor na Ukrajinsku krizu: Zajedno i solidarno

Oružani sukob Ukrajine i Ruske federacije ulazi u treću nedelju trajanja. Odmah po izbijanju sukoba, lideri i liderke Evropske unije pozvali su na smirenje sukoba i obećali pružanje snažne političke, ekonomske i humanitarne pomoći Ukrajini. Osim obećanja, evropski zvaničnici usvojili su niz sankcija kojima su želeli da ograniče ruska delovanja na teritoriji Ukrajine i ubrzaju kraj sukoba. Predsednik Vladimir Zelenski zatražio je da Ukrajina bude primljena u Uniju po hitnom postupku, a potom su zahtev za članstvo podnele Gruzija i Moldavija. S druge strane, Ruska Federacija objavila je spisak neprijateljskih zemalja, na kome su se, između ostalih našle i države članice Evropske unije. 

Uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji: Od sporta do SWIFT-a

Prve sankcije Evropske unije za Rusiju predstavljene su 22. februara nakon ruskog priznavanja teritorija Donjeck i Lugansk na istoku Ukrajine. Usvojene su ekonomske mere sa ciljem da se oteža pristup Rusije finansijskom kapitalu i svetskom tržištu kako bi se sprečilo finansiranje daljih akcija ruske vojske. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, pozdravili su solidarnost država članica u odgovoru na krizu i najavili usvajanje dodatnih mera. 

Predsednica Evropske komisije predstavila je set mera s ciljem da oteža i onemogući delovanje Rusije u Ukrajini. Jedna od najznačajnijih ekonomskih mera tiče se uklanjanja određenog broja ruskih banaka iz SWIFT sistema plaćanja. To u praksi znači da deo banaka neće više imati uvid u novac klijenata u inostranstvu, a svaka procedura za priliv novca van ruskih granica postaje znatno komplikovanija nego pre, te ovom merom Rusija značajnim delom ostaje izvan međunarodnih finansijskih tokova. Sankcijama Evropske unije obuhvaćeni su i ruski mediji bliski vladi, u cilju sprečavanja širenja dezinformacija. Unija je pooštrila i sankcije koje se odnose na Belorusiju - tri beloruske banke takođe će biti isključene iz SWIFT sistema plaćanja.

Članice Evropske unije su uvele i zabranu letova, zatvorivši svoj vazdušni prostor za ruske avione i najavile uvođenje mera kojima će se uticati na smanjenje i usporavanje ruskog tehnološkog napretka. Osim pomenutih sankcija, Rusija je isključena iz brojnih kulturnih i sportskih takmičenja - Unija evropskih fudbalskih asocijacija (UEFA) odlučila je da ruski klubovi kao i reprezentacija budu isključeni iz međunarodnih takmičenja, a odlukom Evropske radiodifuzne unije, Rusija neće učestvovati na takmičenju za pesmu Evrovizije.

Svaka od ovih mera koje je Unija usvojila ima za cilj da izopšti Rusiju iz međunarodne zajednice i time ubrza okončanje oružanog sukoba. Zajedničkim istupanjem Unije, uz pomoć drugih zapadnih partnera, evropska zajednica je nakon dužeg vremena ponovo ujedinjena u svom delovanju.

Evropski novi talas 

Nesumnjivo, oružani sukob Ukrajine i Rusije oživeo je duh solidarnosti i saradnje među državama članicama Evropske unije. Želja za očuvanjem evropske bezbednosne arhitekture i težnja za što bržim uspostavljanjem mira podstakla je države članice da međusobno sarađuju. Saradnja je ojačana i sa Sjedinjenim Američkim Državama, Severnoatlantskim paktom (NATO), Velikom Britanijom i Australijom. 

Uloga Evropske unije kao faktora mira i stabilnosti na evropskom tlu neretko je bila predmet različitih kritika. Iako Unija prvenstveno svojom transformativnom moći utiče na uspostavljanje normi i standarda demokratskog upravljanja, kako kod država članica tako i kod država kandidata za članstvo, čini se da ova kriza može da stvori prostora i za novu, ojačanu vojnu dimenziju delovanja Unije. Po prvi put do sada, Evropska unija učestvovala je u nabavci oružja za treću zemlju, čime je napušten princip neisporučivanja oružja stranama koje su u oružanom sukobu. Aktiviran je i mehanizam za krizne situacije Integrisani politički odgovor na krizu (IPCR), koji pokreće država članica ili zemlja koja predsedava Savetu Evropske unije, s ciljem da se omogući pružanje zajedničkog i brzog odgovora.

Zajedničko delovanje Evropske unije iznedrilo je i Rezoluciju Evropskog Parlamenta kojom su evroparalmentarci osudili oružani sukob, ali i tražili pooštravanje sankcija prema Rusiji. Osim toga, članovi Evropskog parlamenta zatražili su i pojačavanje napora Unije kako bi Ukrajina što pre postala njena članica. Osim Ukrajine, zahteve za članstvo u Evropskoj uniji podnele su i Moldavija i Gruzija. Na osnovu njihovog zahteva, Evropska komisija će izraziti svoje mišljenje, a na 27 država članica je da odluči da li će one dobiti status kandidata za članstvo. Za razliku od Moldavije, Ukrajina i Gruzija imaju Sporazume o stabilizaciji i pridruživanju sa Unijom, međutim, to svakako neće znatno uticati na ubrzanje pristupnog procesa, s obzirom na njegovu kompleksnost i dugotrajnost. Zahtevi ovih istočnoevropskih država za članstvom u Uniji dodatno su osnažili i ujedinili države članice u nameri da očuvaju jedinstvo ne samo evropske zajednice, već čitavog kontinenta, međutim, veliko je pitanje da li će Unija napraviti ustupak u ovom slučaju i izmeniti dosadašnji proces pristupanja. 

Razjedinjeni odgovori država članica na pređašnje krize češće su bili pravilo nego izuzetak. Razmimoilaženja na nacionalnom i evropskom nivou stvarala su zategnute odnose i usporavala efikasno, zajedničko, jedinstveno delovanje Unije. Ukrajinska kriza bez sumnje je visoko postavila brojna pitanja na agendu Evropske unije. Prvenstveno, otvorila je pitanje budućnosti evropske bezbednosne politike, uticaja i međuzavisnosti Unije od zapadnih partnera, pre svega od Sjedinjenih Američkih Država, kao i pitanje daljeg proširenja Evropske unije na istok. Kako kriza odmiče, čini se da Makinderova misao o Istočnoj Evropi kao predelu srca, nesumnjivo dobija na značaju.  

Foto: ec.europa.eu

Miljana Jovanović

 Beogradska otvorena škola

Najnovije