Domaća ekonomija - između ruskog gasa i evropske perspektive
Arhiva: Analize

Domaća ekonomija - između ruskog gasa i evropske perspektive

Srbija je u spoljnoj trgovini najviše zavisna od svog glavnog partnera – Evropske unije, potom od regiona, odnosno CEFTA zemalja, pa tek onda od Ruske Federacije. Međutim, u strateškom smislu, zbog uvoza nafte i gasa, Rusija joj je nezaobilazni isporučilac kojeg će biti veoma teško zameniti nekim drugim, smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Miodrag Filipović.

Statistički podaci jasno ukazuju da je spoljnotrgovinski partner Srbije broj jedan Evropska unija. U 2021. spoljna trgovina sa EU činila je 60,3% ukupne razmene Srbije. Ukoliko pratimo vrednosti spoljnotrgovinske razmene sa EU, videćemo da se ona, u odnosu na 2009. godinu, skoro učetvorostručila. Sa druge strane, u Rusku Federaciju, tokom 2021. godine, uvezli smo robu u vrednosti od preko 1,5 milijardi, a izvezli tek nešto više od 800.000 evra.

Ipak, od Ruske Federacije i dalje smo jako zavisni zbog uvoza nafte i gasa, iako se poslednjih godina povećava uvoz energenata iz EU-28. “Kod prirodnog gasa uvoz u periodu 2015-2020. je skoro u potpunosti iz Ruske Federacije. I danas, uvoz gasa iz ove zemlje ostaje dominantan sa preko 90-95% naše potrošnje.” naglašava Filipović.

Kada se radi o nafti, takođe, imamo dominaciju Ruske Federacije, kao ključnog partnera, ali ne toliko izraženu kao kod gasa. Naime, pored Rusije među prvih 5 naših snabdevača figuriraju Kazahstan, Irak, Iran i Nigerija.

Dok su Sjedinjene Američke Države uvele zabranu uvoza ruske nafte, Evropska unija ima druge planove. Iako predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ističe potrebu oslobađanja od zavisnosti gasa, nafte i uglja iz Rusije nije realno da će ta potreba odmah biti kroz mere sprovedena. Novi plan za budućnost energetike u Evropi, u Briselu se već duže vreme pripremao, a sada, zbog rata u Ukrajini, sve se ubrzalo. Ono što ostaje upitno jeste da li će i na koji način Srbija usaglasiti svoju energetsku politiku sa politikom Evropske unije kada na red dođe smanjenje zavisnosti od ruskog gasa i nafte.

Tržište ne voli neizvesnosti uzrokovane krizama budući da one mogu dovesti do opšte panike i straha kako među građanima tako i među ulagačima. Ono što građane Srbije najviše interesuje, ali i brine, jeste da li će i na koji način osetiti ekonomske posledice sukoba u Ukrajini. Traumatične slike velikih nestašica i dalje su duboko urezane u pamćenje naših građana, što samo dodatno pojačava bojazan od sličnih scena. Ovih dana bili smo svedoci ponovnih masovnih kupovina osnovnih životnih namirnica (brašna, ulja, šećera), ali i dugačkih redova na pumpama za gorivo.

Profesor Filipović naglašava da bi produžetak sukoba u Ukrajini mogao da dovede do snižavanja standarda građana kroz više cene benzina, dizela, hrane, što opet dovodi i do rasta cena komunalija i drugih egzistencijalnih roba i usluga. “Ukoliko, pored toga, dođe i do poremećaja kursa evra (premda su devizne rezerve na vrlo visokom nivou, pa to nije za očekivati), to će drastično, prvo urušiti kupovnu moć plata, penzija i ostalih primanja, a dugoročno sniziti mogućnosti za razvoj usled smanjenih mogućnosti za generisanje domaće štednje što znači manje investicije i usporavanje rasta BDP-a.”, podvlači Filipović.

Dalja eskalacija sukoba u Ukrajini smanjila bi ili potpuno eliminisala naše mogućnosti izvoza u Ukrajinu i Rusku Federaciju, što znači ili smanjivanje naše proizvodnje ili dugu i neizvesnu potragu za plasman na nova tržišta. Pored toga, posledice dugoročnog sukoba odrazile bi se i na cenu energenata, a samim tim i na inflaciju, koja bi dodatno rasla.

Srbija se, po izbijanju sukoba na istoku Evrope, našla u prilično nezavidnoj poziciji. Sedenje na dve stolice, budući da ekonomski zavisimo i od Evropske unije, ali i od Ruske Federacije, postaje nemoguće. Iz EU struktura stižu različite poruke - dok su jedni puni razmevanja za našu specifičnu poziciju, drugi su skloni pretnjama i pritiscima da bi Srbija mogla da ostane bez statusa zemlje kandidata ukoliko ne usaglasi svoju spoljnu politiku sa politikom Evropske unije.

Svakako da će institucije EU, delimično i pod pritiskom NATO-a i SAD, zahtevati od Srbije potpuno usklađivanje sa politikom EU. Koliko dugo ćemo mi moći da to izbegavamo zavisi od jačine tih pritisaka. U svakom slučaju poželjno bi bilo da Srbija zadrži svoj stav o vojnoj neutralnosti i nemešanju u pitanja drugih suverenih država.” zaključuje profesor Filipović

Krize i sukobi postoje gotovo oduvek. Ipak, većina njih, nakon Drugog svetskog rata, bila je prevashodno lokalnog karaktera i nije imala širi domet. Trenutni sukob na istoku Evrope ne percipira se samo kao sukob Ruske Federacije i Ukrajine već kao sukob Ruske Federacije i zapadnog sveta, pre svih, EU i SAD. Vremenski okvir sukoba uticaće na to da li će se on proširiti i sa geopolitičkog stanovišta dodatno preliti i na ekonomsko polje.

 

Bojana Džulović,

Beogradska otvorena škola

Foto: europa.rs

Najnovije