O pregovorima

Međuvladina konferencija održana januara 2014. godine u Briselu označila je početak formalnih pregovora o pristupanju između Republike Srbije i Evropske unije. Na međuvladinoj konferenciji predstavljen je Pregovarački okvir Evropske unije, sa smernicama, procedurama i pravilima za vođenje pregovora. Do 2015. godine završen je skrining-proces analitičkog sagledavanja usklađenosti zakonodavstva Republike Srbije i Unije. 

Vlada je 2015. godine imenovala članove Pregovaračkog tima, a 2017. godine osnovano je Ministarstvo za evropske integracije. Pregovori sa Unijom bili su grupisani u 35 tematskih poglavlja, od kojih je otvoreno 22 pregovaračkih poglavlja. Samo dva pregovaračka poglavlja, Obrazovanje i kultura i Nauka i istraživanje, privremeno su zatvorena. 

Tokom 2020. godine nije otvoreno nijedno pregovaračko poglavlje, ali je u februaru 2020. predstavljen predlog Evropske komisije za unapređenje procesa pristupanja EU, koji podrazumeva bolje definisane uslove za napredovanje kandidata, ali i jasne i opipljive podsticaje od direktnog interesa za građane. Ovakva metodologija pristupanja ima za cilj da pristupne pregovore učini verodostojnijim, predvidljivijim i dinamičnijim. Nova metodologija predviđa otvaranje više poglavlja obuhvaćenih klasterom odjednom, pod uslovom da država-kandidat prethodno dostigne dovoljan nivo u sprovođenju reformi.

Šta za Srbiju znači prelazak na novu metodologiju pristupanja?

U 2021. godini Srbija je prešla na novu metodologiju kojom su pregovaračka poglavlja grupisana u šest klastera: Osnove, Unutrašnje tržište, Konkurentnost i inkluzivni rast, Zelena agenda i održiva povezanost, Resursi poljoprivreda i kohezija i Spoljni odnosi. Dva pregovaračka poglavlja, 34 i 35 koja se odnose na buduće učešće države članice u radu evropskih institucija i odnos Beograda i Prištine, ostala su van klastera. 

Klastere čine srodna pregovaračka poglavlja, i njima je naglašeno koji sektori su ključni za ispunjenje uslova za pristupanje Uniji. Prelazak na klastere trebalo bi ne samo da ubrza pregovore, već i da omogući veću predvidivost, dinamičnost i političku posvećenost evropskim integracijama. Grupisanjem poglavlja u klastere omogućen je i veći prostor za političku debatu, češće sastajanje zvaničnika na visokom nivou, ali i za sankcionisanje odugovlačenja ili nazadovanja tokom trajanja pregovora.

Nova metodologija donela je i novu strukturu Pregovaračkog tima. Tim za vođenje pregovora sa Evropskom unijom zamenjen je Timom za podršku pregovorima, koji čine koordinatori 6 pregovaračkih klastera. Osnovano je i telo Koordinacija za vođenje pregovora sa Evropskom unijom, na čijem čelu je glavni pregovarač, ministar za evropske integracije. Zadatak Tima za vođenje pregovora je da pruža pomoć glavnom pregovaraču, dok je uloga Koordinacije kojom rukovodi ministar da usmerava i vrednuje rad Tima. 

Na međuvladinoj konferenciji održanoj u Luksemburgu juna 2021. godine, zaključeno je da se u skladu sa novom metodologijom klaster Osnove može i formalno smatrati otvorenim, uzimajući u obzir činjenicu da su u dosadašnjim pregovorima otvorena sva poglavlja obuhvaćena njime.

Prelaskom na novu metodologiju, pregovaračka poglavlja u pristupnom procesu Republike Srbije Evropskoj uniji, grupisana su u 6 klastera.