foto: President.az

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, početkom septembra, otputovao je u Peking, gde je na poziv kineskog predsednika Si Đinpinga prisustvovao obeležavanju 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu. Reč je o višednevnoj poseti u okviru koje je Vučić imao priliku da razgovara sa predsednikom Kine, predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, kao i sa brojnim drugim svetskim liderima i predstavnicima velikih kineskih kompanija.

Sama činjenica da je na događaj pozvano 26 šefova država i vlada svedoči o ambiciji Pekinga da kroz istorijsku simboliku učvrsti međunarodnu poziciju Kine. Za Srbiju, međutim, poseta ima višestruki značaj. Dok se u zvaničnim saopštenjima naglašava jačanje ekonomskih veza i infrastrukturnih projekata, u političkom smislu ona otvara pitanja spoljnopolitičke orijentacije zemlje, pogotovo imajući u vidu da je Srbija jedan od kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

„Čelično prijateljstvo“ Srbije i Kine - kontinuitet strateških odnosa

Tokom boravka u Pekingu, Vučić je održao sastanak sa predsednikom Narodne Republike Kine Si Đinpingom. Njihovi susreti odražavaju kontinuitet i strateški značaj bilateralnih odnosa: od prve posete kineskog lidera Srbiji 2016. godine, kada je potpisana Deklaracija o strateškom partnerstvu, preko kasnijih intenzivnih kontakata, pa sve do maja 2024. godine kada je Si ponovo posetio Beograd. Ovi susreti se mogu posmatrati i u širem kontekstu kineske inicijative „Pojas i put“, kroz koju Srbija nastoji da pozicionira svoju infrastrukturu i ekonomiju unutar strateških razvojnih projekata Narodne Republike Kine.

Vučić je istakao zahvalnost na srdačnoj dobrodošlici, kao i na iskrenom prijateljstvu i kontinuiranoj podršci koju Kina pruža Srbiji i njenom narodu. On je naglasio da su odnosi Srbije i Kine primer „čeličnog prijateljstva“, ističući da Kinu doživljavaju kao pouzdanog i iskrenog partnera, koji je bio uz Srbiju u najtežim trenucima – kako u ekonomskom i zdravstvenom, tako i u političkom smislu. Predsednik je dodatno zahvalio na rezultatima postignutim kroz inicijative poput Sporazuma o slobodnoj trgovini, ističući da trgovinska razmena dve zemlje nikada nije bila veća. Tokom razgovora, Vučić je obavestio kineskog lidera o napretku infrastrukturnih projekata u Srbiji, uključujući i završetak međunarodne pruge Beograd–Budimpešta.

Za vreme svoje posete, predsednik Srbije je razgovarao i sa predstavnicima kineskih kompanija o novim investicijama, uključujući projekte u oblasti inovativnih tehnologija. Posebno je istaknuta tema letećih automobila, a Vučić je najavio da bi od 1. decembra naredne godine u Srbiji mogla biti prikazana i njihova praktična primena. Kako navodi, očekuje da će leteći automobili biti korišćeni i tokom EKSPO-a, naglašavajući strateški značaj ove inovacije za zemlju. Uz to, kineske kompanije se sve više interesuju i za sektor obnovljive energije, telekomunikacija, IT tehnologije i razvoj pametnih gradova.

Uprkos kritikama koje stižu iz EU i SAD, saradnja Beograda i Pekinga se intenzivira. Prema podacima Privredne komore Srbije, spoljnotrgovinska razmena dve zemlje u prvoj polovini godine porasla je na 4,33 milijarde dolara, dok je prošle godine u istom periodu iznosila 3,62 milijarde.

Sastanak sa Putinom i pitanje neutralnosti

Najviše pažnje privukao je Vučićev sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Dvojica lidera razgovarala su na marginama svečanosti u Pekingu. Putin je izjavio da se Rusija „odnosi sa poštovanjem prema nezavisnoj orijentaciji Srbije“, dok je Vučić naglasio da je Srbija pod velikim pritiskom od početka ukrajinske krize, ali da je zadržala svoj inicijalni stav. Podsetio je da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji i ponovio da će očuvati neutralnost.Vučić je posebno istakao značaj energetske saradnje sa Moskvom, uključujući i snabdevanje gasom, kao i planove u vezi sa naftovodom koji Srbija gradi zajedno sa Mađarskom. Iako saradnja sa Rusijom ostaje od suštinske važnosti, ovakav ton susreta iz evropske perspektive deluje problematično. Dok Vučić tvrdi da vodi samostalnu i principijelnu politiku, u Briselu se to sve češće tumači kao odbijanje da se Srbija uskladi sa zajedničkom evropskom spoljnom politikom.

Brisel traži jasnu orijentaciju

Portparol Evropske komisije jasno je poručio da „odnosi sa Putinovim režimom i Rusijom ne mogu biti uobičajeni“. U pisanom odgovoru za European Western Balkans, naglašeno je da Srbija mora da pokaže kredibilnu posvećenost evropskim vrednostima i da uveri partnere u svoju orijentaciju ka EU. Podseća se da status kandidata znači i obavezu usklađivanja sa evropskim deklaracijama, uključujući i oblast spoljne politike. Evropski zvaničnici dodatno naglašavaju da bez Kine, Rusija ne bi mogla da nastavi rat u Ukrajini istim intenzitetom, što jačanje saradnje Beograda sa Pekingom i Moskvom čini još spornijim.

Zaoštravanje odnosa sa Evropskom komisijom

Situacija eskalira i u odnosima sa Martom Kos, sa kojom su srpski državnici, čini se u „zamrznutom sukobu“. Mesecima su odnosi načelno prijateljski, ali u stvarnosi prisutne su tenzije i obostrana obazrivost. Evropska komesarka reagovala je burno na izjave predsednika Vučića u kojima je poslanike Evropskog parlamenta nazvao „ološem“ zbog njihovog prisustva protestima u Novom Sadu. „U Beogradu imamo problem“, poručila je Kos, dodajući da takve izjave pokazuju „upitno razumevanje demokratije“ i dodatno urušavaju međunarodni ugled Srbije. Kos je naglasila da građani imaju pravo da protestuju, ali i da nasilje i vandalizam moraju prestati, dok policija treba da postupa u skladu sa zakonom. Vučićeva oštra retorika prema poslanicima Evropskog parlamenta i odgovor evropske komesarke ukazuju na to da se poverenje između Beograda i Brisela dodatno narušava.

Večita dilema: Srbija između Istoka i Zapada

Vučićeva poseta Pekingu jasno je pokazala dilemu pred kojom se nalazi Srbija. Dok s jedne strane Beograd intenzivira saradnju sa Kinom i Rusijom, oslanjajući se na investicije, tehnologiju i energetiku, s druge strane formalno ostaje na evropskom putu. Ova dvostruka politika, koja je do sada pružala određeni manevarski prostor, sve teže opstaje. Rat u Ukrajini i rastući pritisci iz Brisela čine neutralnost sve teže održivom. Evropski put Srbije nije samo pitanje političke deklaracije, već i usklađivanja sa vrednostima i politikama EU.

Pred Srbijom je odluka koja će u velikoj meri oblikovati njenu budućnost: hoće li nastaviti da balansira između Istoka i Zapada, rizikujući da izgubi kredibilitet kod evropskih partnera, ili će se jasno opredeliti za reforme i integracije u EU. Jedno je sigurno, Vučićeva strategija da istovremeno neguje prijateljstva sa Pekingom, Moskvom, Briselom i Vašingtonom ukazuje na kompleksnost spoljne politike „jedne male zemlje u velikom multipolarnom svetu“.

Autorka: Vanja Paraušić