GRECO izveštaj za Srbiju – Zakasneli iskorak u borbi protiv korupcije
Arhiva: Analize

GRECO izveštaj za Srbiju – Zakasneli iskorak u borbi protiv korupcije

Srbija je na zadovoljavajući način primenila osam od ukupno trinaest preporuka dok pet preporuka i dalje ostaje delimično sprovedeno, zaključak je izveštaja koji je objavila Grupa država protiv korupcije (GRECO) krajem marta. U poređenju sa prethodnim Prelaznim izveštajem o usklađenosti Republike Srbije sa GREKO preporukama iz oktobra  2020. godine, postignut je vidljiv napredak. U prethodnom izveštajnom periodu, samo dve preporuke su bile sprovedene na zadovoljavajući način, njih deset delimično, dok jedna preporuka uopšte nije bila sprovedena.

Ono što ohrabruje i potvrđuje napredak jeste činjenica da je GREKO naglasio da opšti nivo usklađenosti sa preporukama više nije „globalno nezadovoljavajući“ kako je stajalo u prethodnim izveštajima, pa je odlučeno da se na Republiku Srbiju više ne primenjuje pravilo koje se odnosi na države članice za koje je utvrđeno da nisu usklađene sa preporukama sadržanim u izveštaju o evaluaciji.

Vidljiv napredak u radu Narodne skupštine Republike Srbije u odnosu na prethodni izveštaj

Kada govorimo o aktivnostima Narodne skupštine Republike Srbije i radu narodnih poslanika, većina preporuka je na zadovoljavajući način ispoštovana. Narodna skupština unapredila je transparentnost procesa kreiranja zakona. Sada, državni organi blagovremeno objavljuju nacrte zakona putem javno dostupnih sajtova, amandmani na zakone koji se nalaze u proceduri usvajanja dostupni su i objavljuju se online. Dalje, efikasniji je proces učešća javnosti u zakonodavnom procesu u preliminarnoj fazi, uspostavljaju se i organizuju javne rasprave u Skupštini o važnim zakonima.

Ono što je bio veliki izazov i gde je Republika Srbija bila oštro kritikovana jeste upotreba hitnog postupka prilikom usvajanja zakona. U odnosu na prethodni izveštaj i u ovom delu postignut je značajan napredak, odnosno upotreba hitne procedure značajno je smanjena, iako do sada nisu uvedena jasnija pravila koja bi preciznije i strožije uokvirila ovu praksu. Republika Srbija dobila je i Zakon o lobiranju, ali i dugo najavljivani Kodeks ponašanja narodnih poslanika, zajedno sa Smernicama za njegovu primenu. Osnovana je Etička komisija i imenovan je poverljivi savetnik.

Pohvale i za pravosuđe

Usvajanje ustavnih reformi omogućilo je sprovođenje niza preporuka GRECO-a u oblasti pravosuđa. Sastav Visokog saveta sudstva (VSS) sada čini većina sudija koje biraju njihove kolege, a ukinuto je članstvo po službenoj dužnosti predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti. Visoki savet sudstva je po Ustavu priznat kao nezavisno telo, koje garantuje nezavisnost sudova i sudija. Preduzete su mere za jačanje transparentnosti aktivnosti VSS-a.

Narodna skupština nastavlja da učestvuje u imenovanju nekih članova Državnog veća tužilaca (DVT), a ministar pravde ostaje član po službenoj dužnosti. U izveštaju se pozdravljaju normativni okvir i metode za poboljšanje objektivnosti i transparentnosti postupaka zapošljavanja sudija i tužilaca. Sistem ocenjivanja rada sudija i tužilaca je ojačan u vidu uvođenja kvalitativnih kriterijuma. Usvajanje „Smernica za sprečavanje neprimerenog uticaja na sudije“ ide u dobrom pravcu, a Etički komitet VSS je počeo da sprovodi svoj mandat u pogledu sudijske etike. Takođe izveštaj pozitivno ocenjuje usvajanje Etičkog kodeksa tužilaca, formiranje Etičkog odbora Državnog veća tužilaca kao i imenovanje njegovog poverljivog savetnika.

Koje preporuke ostaju delimično sprovedene?

U zaključku GRECO izveštaja stoji da pet preporuka, koje se tiču transparentnosti zakonodavnog procesa, Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, procedure za zapošljavanje i unapređenje javnih tužilaca i njihovih zamenika, ostaje delimično sprovedeno.

Kada se radi o transparentnosti zakonodavnog postupka, i pored vidljivog napredka, GRECO zamera nepostojanje preciznih vremenskih rokova odnosno odrednica za objavljivanje informacija. Pored toga, i pored činjenice da je procedura upotrebe hitnog postupka znatno smanjena, Poslovnik Narodne skupštine i dalje sadrži manjkavosti, budući da ostavlja prostor da se u predlog zakona unesu “kasni amandmani” koji pre toga nisu bili dostupni javnosti, čime se dovodi u pitanje transparentnost procesa.

I pored uspostavljanja Visokog saveta sudstva kao nezavisnog tela, problematična i dalje ostaje njegova budžetska zavisnost, što je jedna od zamerki u GRECO izveštaju. Problematičan ostaje i deo u kojem Narodna skupština nastavlja da učestvuje u imenovanju dela članova Državnog veća tužilaca, a ministar ostaje po službenoj dužnosti član. Dodatno, izazov i dalje ostaje činjenica da ne postoje jasni i objektivni kriterijumi i transparentan proces imenovanja i unapređenja tužilaca od strane Državnog veća tužilaca.

Kako stvari stoje u praksi?

I pored značajnih izmena koje su se desile u protekle dve godine i vidljivog napretka u borbi protiv korupcije, u praksi određena rešenja i dalje ostaju prilično izazovna, odnosno pod direktnim političkim uticajem.

Jedna od novina koja je uvedena usvajanjem novog Ustava jeste da se izbor sudija i tužilaca sasvim izmešta u pravne savete. Problem i dalje predstavlja činjenica da presudnu ulogu u ovim savetima imaju ljudi koje vladajuća većina bira u Narodnoj skupštini. Na taj način politički uticaj ostaje, samo uobličen drugim sredstvima. Drugi problem predstavlja činjenica da se tužilaštvo ne oslobađa uticaja izvršne i zakonodavne vlasti, budući da se najviši tužilac i dalje bira u Narodnoj skupštini.

Ne osporavajući napredak koji je postignut i koji je potvrđen GRECO izveštajem, postavlja se pitanje zašto se on nije desio ranije, odnosno zašto je našim institucijama bilo potrebno više od šest godina da bi stepen ispunjenosti ovih preporuka podigli na zadovoljavajući nivo. Pitanja kao što su unapređenje transparentnosti rada Narodne skupštine i pravosuđa u razvijenim demokratijama su neupitna. To kod nas, izgleda, nije slučaj. Svakako, posao još uvek nije završen do kraja. Pet preporuka i dalje ostaje nedovoljno ispunjeno, što znači da naše institucije i dalje čeka važan i veliki posao kako bismo stepen korupcije i politički uticaj  iskorenili, odnosno sveli na minimum.

foto: coe.int

Bojana Džulović

Beogradska otvorena škola

Najnovije