Saradnja EU i NATO - Zašto kažeš mir a misliš rat
foto: Evropska unija
Bliži se godišnjica rata u Evropi, pogubnog rata kojeg smo svi svesni i čije posledice osećamo, a uprkos tome živimo svoju uobičajenu svakodnevicu. Kada podignemo glavu i vidimo šta se dešava na nacionalnom i/ili međunarodnom nivou, jasno nam je da međunarodni život nije tako običan u poslednjih godinu dana.
O ozbiljnosti situacije govori i potpisivanje Treće deklaracije od četrnaest tačaka o produbljivanju saradnje između Evropske unije i vojne organizacije NATO, potpisane 10. januara 2023. godine u Briselu.[1] Prethodne dve deklaracije potpisane su 2016. u Varšavi i 2018. takođe u Briselu.
Potreba za dodatnim učvršćivanjem veza saradnika, odnosno članica Evropske unije i članica vojnog saveza NATO, govori o povećanje i ubrzanju zajednički pružene podrške Ukrajini. U Deklaraciji, koja je nesumnjivo privukla pažnju međunarodne javnosti, proširenje i produbljivanje strateškog partnerstva između dve organizacije uzima se kao neophodna posledica ozbiljnosti sukoba u Ukrajini, njegovih štetnih efekata i potrebe da se sukob okonča, te uspostavi evropski, odnosno međunarodni mir.
Istaknuta su dva ključna izazova po međunarodni mir i bezbednost. Jedan izazov je ruski napad na Ukrajinu zbog kojeg je važno združeno delovati, jer je prekršena Povelja Ujedinjenih nacija. Taj napad utiče na prehrambenu i energetsku krizu, a time su ugroženi milioni ljudi u svetu.
Drugi izazov je rastuća autoritarnost. Deklaracija u posebnoj tački govori da autoritarni akteri svojim političkim, ekonomskim, vojnim i tehnološkim sredstvima ugrožavaju interese Evropske unije i organizacije NATO. U nastavku se odmah pominje Kina kao izazivač, koji povećava svoj uticaj i političku prisutnost, na šta treba NATO i Evropska unija kao partneri da odgovore.
Tenkovska i druge inicijative
Zbog dva evidentna izazova po evroatlantsku bezbednost Deklaracija poziva sve članice Unije, koje nisu članice saveza NATO i obratno, da učestvuju u pružanju podrške u odbrani vrednosti i najavljuje mobilizaciju svih raspoloživih političkih i ekonomskih instrumenata, kao i vojnih resursa, u korist miliona ljudi čije interese brane.
Time je partnerstvo dve međunarodne organizacije podignuto na viši nivo u nadi da će biti spremne za potencijalno evoluiranje pretnje. Potpisnici Deklaracije su predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, ispred Evropske unije, i Jens Stoltenberg generalni sekretar NATO-a.
Napisano u Deklaraciji se preslikalo na teren samo nekoliko dana nakon potpisivanja. Ujedinjeno Kraljevstvo je izrazilo spremnost da pošalje Ukrajini svoje tenkove nove generacije, izvesne Challenger 2 tenkove, a oni, prema rečima britanskog premijera Rišija Sunaka, mogu odigrati odlučujuću ulogu (game-changing). Šta li se dosad čekalo?
Slični izlivi spremnosti čuli su se i iz Finske i Poljske kada su u pitanju tenkovi Leopard 2, nemačke proizvodnje. Međutim, proces koči konfuzija u nemačkoj Vladi i nesinhronizacija između nemačkog kancelara Olafa Šolca i nekadašnje ministarke odbrane Kristine Lambreht. Prekomponovanje Vlade u Nemačkoj i imenovanje novog ministra odbrane neophodan je uslov za izdavanje odobrenja za slanje nemačkih tenkova u Ukrajinu, jer bez nemačke dozvole to ne mogu učiniti ni drugi vlasnici tenkova Leopard 2. Uostalom, sastanak zapadnih ministara odbrane planiran je za 20. januar i na tom sastanku će se odlučivati o slanju tenkova.
Ova inicijativa o tenkovima prva je od potpisivanja Deklaracije. Ukoliko zadržimo svoj pogled na međunarodnom nivou sigurno ćemo uočiti još nekoliko njih koje će ići u smeru ekonomije, diplomatije i energetike. S obzirom na trenutnu situaciju na terenu, jasno je da su zapadni saveznici želeli da iskoriste trenutak ukrajinske kontraofanzive.
S druge strane, uvek je zanimljivo čitanje i analiziranje Deklaracije koje pozivaju na deeskalaciju sukoba, mir i očuvanje univerzalnih vrednosti, a koje kao sredstvo za očuvanje ili uspostavljanje mira koriste termine poput mobilizacije svih raspoloživih instrumenata. Zanimljivo je i posmatranje tenkova, municije, vojne opreme kao investicije i garanta za mir i bezbednost. Zbog toga ostaje otvoreno pitanje: da li je ovo još jedna potvrda pogubnosti sukoba i ratova ili samo slabost čoveka koji drugačije, efikasnije i sofisticiranije načine očigledno nema?
Tekst je prvobitno objavljen u 92. broju biltena Progovori o pregovorima.
Branislav Cvetković,
Beogradska otvorena škola
