Evropska unija i digitalna transformacija Zapadnog Balkana
Evropska unija je još osamdesetih godina prošlog veka prepoznala razvojni potencijal digitalne revolucije. Od tada, pitanja u vezi sa napretkom novih tehnologija postaju sastavni deo evropske političke agende. Krajem protekle decenije, u evropskom političkom životu, počeo je da se pomalja i termin dvostruke zelene i digitalne tranzicije. Vođenje ove transformacije u svetu gde su promene konstanta postavljeno je kao glavni zadatak Evropske unije. Zelena i digitalna transformacija u srži su svih njenih politika, te tako i politike proširenja. Jačanje postojećih i stvaranje novih partnerstava i saveza jedan je od načina ostvarivanja digitalnog predvodništva Unije. Dok se o angažmanu Evropske unije u zelenoj transformaciji regiona kroz pokretanje Zelene Agende za Zapadni Balkan pisalo, čini se da je njen „digitalni pandan“ ostao nedovoljno istražen.
Počeci digitalne revolucije
Digitalna revolucija i promene koje je prouzrokovala počele su osamdesetih godina XX veka da zaokupljaju evropsku javnost da bi sredinom devedesetih preuzele primat. Problemi nastali ovim procesom bili su globalne prirode, što je odmah postavilo pitanje predvodništva Unije u nastajućem digitalnom svetu. Da je Evropska unija od samog početka nastojala da se ozbiljno „pozabavi“ digitalnom revolucijom svedoče inicijative, strategije (Lisabonska strategija za period od 2000. do 2010. godine) i akcioni planovi (npr. e-Evropa 2002, e-Evropa 2005) o izgradnji, tada, informacionog društva.
Evropska komisija je već 2010. godine pokrenula drugu desetogodišnju strategiju Evropa 2020 u okviru koje je jedna od sedam vodećih inicijativa bila Digitalna agenda za Evropu (Digital Agenda for Europe ili „Digital Agenda 2010“). Ovom strategijom Unija je nastojala da ojača svoju usmerenost ka izgradnji održive digitalne ekonomije i društva. Takav pristup obogaćen je Strategijom jedinstvenog digitalnog tržišta iz 2015. godine, drugom Digitalnom agendom za Evropu za period od 2020. do 2030. godine (“Digital Agenda 2020”), i 2030 Digitalnim kompasom: evropski put za digitalnu deceniju iz 2021. godine.
Navedene strategije, akcioni planovi i inicijative saglasne su u tome da će upravljanje digitalnom transformacijom biti odlučujući faktor jačanja globalnog uticaja, a time i predvodništva Evropske unije. Zato posebno naglašavaju važnost razvijanja postojećih i kreiranja novih partnerstava i saveza u oblasti digitalne transformacije, te prenošenje sopstvenog upravljačkog modela na druga društva i države.
Digitalna transformacija Zapadnog Balkana
Evropska unija teži da ostvari svoju vodeću ulogu u podsticanju transformacijiskih procesa na Zapadnom Balkanu kroz politiku proširenja. Pojačani angažman Unije na polju digitalne transformacije Zapadnog Balkana dolazi, međutim, tek sa Strategijom proširenja iz 2018. godine. Digitalna agenda za Zapadni Balkan (Digital Agenda for the Western Balkans) po uzoru na Digitalnu agendu za Evropu bila je jedna od šest vodećih inicijativa pomenute Strategije proširenja. Od tada digitalna transformacija regiona postaje neodvojiva od njegove evropske perspektive.
Treba napomenuti da pitanja prevazilaženja digitalnog jaza (digital divide) i napretka procesa digitalne transformacije na Zapadnom Balkanu nije inicirala Evropska unija, već da su ona pokrenuta kroz Berlinski proces. Lideri Zapadnog Balkana su usvajanjem Višegodišnjeg akcionog plana za regionalno ekonomsko područje na samitu u Trstu 2017. godine podržali digitalnu integraciju regiona. Prema ovom planu, razvoj regionalnog ekonomskog područja na Zapadnom Balkanu zahteva preduzimanje konkretnih aktivnosti u cilju pripreme regiona za uključivanje na jedinstveno digitalno tržište Evropske unije.
Zanimljivo je i da je kroz Berlinski proces pokrenuto uspostavljanje regionalnog višeučesničkog dijaloga o perspektivi, izazovima i praćenju napretka procesa digitalne transformacije na Zapadnom Balkanu, poznatijeg kao Digitalni samit Zapadnog Balkana (Western Balkans Digital Summit). Od aprila 2018. do februara 2024. godine održano je šest digitalnih samita u kojima je pored predstavnika vlada, privatnog sektora, civilnog društva, akademije i mladih sa Zapadnog Balkana, učestvovala i Evropska komisija.
Na prvom Digitalnom samitu 2018. godine u Skoplju najavljeno je pokretanje Digitalne agende za Zapadni Balkan. Par meseci kasnije, na Digitalnoj skupštini (Digital Assembly) u Sofiji, Evropska komisija je pokrenula Digitalnu agendu zajedno sa zapadnobalkanskim partnerima. Kao dopuna započetim aktivnostima, glavni ciljevi Digitalne agende za Zapadni Balkan bili su da se pomogne i ubrza tranzicija ka digitalnoj ekonomiji i doprinese ostvarivanju dobrobiti digitalne transformacije. U pet prioritetnih oblasti Savet za regionalnu saradnju (Regional Cooperation Council, RCC) ima glavnu ulogu u koordinaciji saradnje i praćenju sprovođenja Digitalne agende za Zapadni Balkan. Prioritetne oblasti su:
-
Smanjenje cena usluga prenosa podataka u romingu na dva nivoa: nivo regiona Zapadnog Balkana, i nivo Zapadni Balkan-Evropska unija;
-
Ulaganje u digitalnu infrastrukturu, kako bi se uvele širokopojasne mreže i smanjio digitalni jaz regiona u odnosu na Evropsku uniju;
-
Jačanje digitalne privrede i izgradnja digitalnog društva kroz usklađivanje i bližu saradnju sa Evropskom unijom;
-
Izgradnja kapaciteta u oblasti sajber bezbednosti i poverenja, i digitalizacija industrije;
-
Usvajanje, sprovođenje i primena pravnih tekovina Evropske unije (EU acquis).
Najznačajniji korak u primeni Digitalne agende za Zapadni Balkan bio je drugi Digitalni samit, održan 2019. godine u Beogradu. Tada su resorni ministri Zapadnobalkanske šestorke (Western Balkans Six) potpisali Regionalni sporazum o romingu (Regional Roaming Agreement, RRA). Sporazumom je dogovoreno postepeno ukidanje rominga u tri faze do 2021. godine. Zvanično od 1. jula 2021. godine na Zapadnom Balkanu počinje primena režima „roming kao kod kuće“ (Roam-Like-At-Home regime).
Iako je Evropska unija prednjačila u pokretanju pitanja digitalne transformacije, njen angažman na Zapadnom Balkanu kasnio je za drugim diplomatskim inicijativama. Ipak, finanijska podrška zapadnobalkanskim partnerima nije izostala. U tom pogledu treba pomenuti Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan iz 2020. godine za koji je jedan od ciljeva ubrzavanje digitalne transformacije u regionu.
Veća podrška regionu
Angažman Evropske unije u oblasti digitalne transformacije na Zapadnom Balkanu inicirao je Berlinski proces. Povezanost procesa digitalne transformacije sa krovnim procesom evropskih integracija nametnulo je i razvijanje jedinstvenog digitalnog tržišta (Digital Single Market) u Evropskoj uniji. To pokazuje da regionalna saradnja zapadnobalkanskih partnera svakako ostaje glavna okosnica za sprovođenje prioriteta mapiranih Digitalnom agendom za Zapadni Balkan.
Iako je Digitalna agenda za Zapadni Balkan trebalo da najavi digitalno predvodništvo Evropske unije, njen angažman nisu pratile druge značajnije akcije u kojima je neposredno učestvovala. Ukoliko Evropska unija zaista nastoji da jača svoje globalno digitalno predvodništvo moraće u budućnosti da pruži veću podršku zapadnobalkanskim partnerima. To je od izuzetne važnosti, jer u suprotnom, neaktivnost može značajno oslabiti postojeće partnerstvo i u „u igru“ uvesti nove aktere poput NR Kine od koje Unija posebno „zazire“ (kineski „Digitalni put svile“). Zato je Evropski DIGITALNI SME savez (European DIGITAL SME Alliance) krajem 2023. godine izašao sa predlogom „Nova digitalna agenda za Zapadni Balkan“ kojim je mapirao niz praktičnih politika u čijem bi središtu bile potrebe zapadnobalkanskih partnera, jačanje postojećeg partnerstva u oblasti digitalne transformacije, a time digitalnog predvodništva Evropske unije na ovim prostorima.
Autorka: Ivana Dunjić
