Demokratski deficit: Hronični problem Evropske unije

foto: wirestock on Freepik

Iako su demokratske vrednosti temelj Evropske unije, još od osamdesetih godina prošlog veka mnogi su je kritikovali zbog manjka demokratije. U periodima velikih kriza slabosti Evropske unije dolazile su do izražaja. a kritike bivale sve oštrije. Međutim, i u relativno mirnim periodima kritike su bile prisutne, zajedno sa signalima koji su upozoravali na manjak demokratije u nekim segmentima funkcionisanja Unije.

Politikolog Sajmon Hiks tvrdi da ne postoji jedinstvena definicija demokratskog deficita i da je taj fenomen kompleksan, ali da se u slučaju Unije prevashodno ogleda u slabosti Evropskog parlamenta, drugorazrednom karakteru izbora za Evropski parlament i preteranoj birokratizaciji i administraciji koja je građanima odbojna i previše komplikovana.

Slabost Evropskog parlamenta i evropski izbori

Evropski parlament je jedina institucija Evropske unije koja se bira na neposrednim izborima. U njemu sedi 705 poslanika i poslanica koje biraju građani Unije. Od osnivanja parlament je prošao kroz niz reformi i danas je značajnije telo s obzirom na to da mu se vremenom uvećavao obim nadležnosti. Jovana Popova sa Fakulteta političkih nauka kaže da je Evropski parlament često predstavljen kao najveći pobednik evropske integracije.

Međutim, Parlament nema ulogu u izboru Evropske komisije niti odlučuje o Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici Unije. Popova dodaje da Evropski parlament kao predstavničko telo građanki i građana Unije nije bio uključen u donošenje ekonomskih mera koje su kreirane zbog prevazilaženja velike ekonomske krize 2008. godine.

Nekoliko domaćih autora takođe se bavi analizom evropskih institucija, a među njima je i profesor Slobodan Samardžić. On tvrdi da je Evropski parlament nereprezentativan i neodgovoran.

Nereprezentativan je, po njegovom mišljenju, zato što  je u svakom izbornom ciklusu izlaznost opadala. Na poslednjim izborima održanim 2019. godine glasalo je nešto više od polovine građana Unije (50,7 odsto), ali 2014. i 2009. izlaznost je bila manja od 43 odsto.

Kada je reč o odgovornosti, Samardžić upoređuje rezultate više izbornih ciklusa i tvrdi da sve stranke dobijaju približno isti broj glasova i poslaničkih mesta bez obzira na rezultate njihovog rada.

„Sastav Evropskog parlamenta na narednim izborima ne zavisi od rezultata njegovog rada u tekućem mandatu. To su birači osetili od samih početaka neposrednih izbora i odgovorili smanjivanjem učešća od izbora do izbora“, navodi Samardžić u tekstu Nemoćni parlament u vremenu krize.

Građani i građanke Evropske unije nisu motivisani da izlaze na evropske izbore. Njih više zanimaju nacionalni izbori i nacionalne teme. Zato se za te izbore kaže da imaju drugorazredni karakter. Najčešće se u kampanjama za nacionalne izbore ne pominju evropske politike i problemi, već se insistira na domaćim temama.

Preterana birokratizacija

Više istraživanja je pokazalo da građani Unije nisu dovoljno informisani o načinu na koji ta organizacija funkcioniše. Rast nadležnosti nije bio praćen većom transparentnošću rada institucija i nastao je jaz između ljudi i ustanova. Istraživanje Eurobarometra sprovedeno tokom marta 2023. pokazalo je da skoro trećina ispitanika kao najveću pretnju demokratiji navodi nepoverenje i skepticizam prema institucijama (32 odsto).

Naša sagovornica Jovana Popova kaže da razume zašto stanovnici Unije imaju utisak da je to previše komplikovan i birokratizovan sistem, ali da sistem Evropske unije nije birokratizovaniji nego u državama članicama. Po njenim rečima, mnoge zemlje imaju značajno veći udeo zaposlenih u javnoj upravi ili veći broj zaposlenih u javnoj upravi na sto hiljada stanovnika nego što ima Evropska unija.

Ublažavanje demokratskog deficita moguće, ali ne i lako

Popova smatra da  percepcija ljudi da je Unija previše birokratizovana može da se promeni ako se putem medijskog izveštavanje na jasniji i jednostavniji način objasni ljudima kako funkcioniše taj  politički sistem i kako se odluke koje se u njemu donose odražavaju na svakodnevni život.

Deo autora koncentriše se na reformu institucija kao put ka prevazilaženju demokratskog deficita. Postoje predlozi da se problem reši tako što će predsednika/cu Evropske komisije građani birati na izborima. Jedna od ideja je da se promeni sistem glasanja za evropske poslanike i da se oni biraju većinski, a ne proporcionalno. Nova okolnost dala bi tim izborima na značaju, poslanici bi se više potrudili pošto bi ulog bio veći, a i zainteresovanost građana bi porasla. Međutim, nisu dovoljne samo reforme institucija Unije da bi demokratski deficit bio prevaziđen, već je neophodno da se u proces uključe evropska javnost, autentični evropski mediji i evropske stranke. Neki autori ističu da je bez uspona evropskog identiteta nemoguće prevazići manjak demokratije u Uniji. Pošto je demokratski deficit izuzetno složena pojava, rešenje nije jednostavno i zahteva kontinuiran rad na više polja. Promene unutar institucija zahtevaju izmene osnivačkih ugovora pošto se odnose na nadležnosti i način izbora članova. Pritup prema građanima je sledeći korak koji bi omogućio da te promene iako se dese ne ostanu samo slovo na papiru. Neophodno je uključiti ljude u ceo proces, zainteresovati ih i podstaći ih da razmišljaju o Uniji kao nečemu šta pripada njima i postoji zbog njih.

Autorka: Jelena Čolović

Izvori:

„Politički sistem Evropske unije“, Sajmon Hiks, Službeni glasnik, Beograd, 2007.

„Mediji, novinarstvo i Evropska unija“, Aleksandra Krstić, FPN, Beograd, 2020.

Tekst Slobodana Samardžića https://www.fpn.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2017/03/Godisnjak-FPN_br_13_jun-2015.pdf 

https://europa.eu/eurobarometer/surveys/detail/2966

https://www.europarl.europa.eu/election-results-2019/hr/odaziv-biraca/