Uber, Wolt i platformsko tržište rada: Izazovi i regulacija u Evropskoj uniji
foto: Brett Jordan na Unsplash
Platformsko tržište rada u porastu
Gig ili platformska ekonomija, koja je u porastu prethodnu deceniju i koji je dodatno ubrzan tokom pandemije COVID-19 kada je kroz njega generisan prihod u iznosu od 14 milijardi evra, jedan je od glavnih trendova i izazova na evropskom tržištu rada. Procenjuje se da rad na platformi na nivou Evropske unije (EU) obavlja oko 28 miliona ljudi, kao i da će do 2025. godine taj broj porasti na 43 miliona.[1]
Šta je platformski rad i ko su platformski radnici?
Platformski rad koristi algoritam kako bi upario potražnju i ponudu plaćenog rada putem onlajn platformi kao što su Uber, Wolt, Freelancer, Deliveroo i druge. U procesu uparivanja učestvuju tri strane: klijent koji zahteva rad, platforma koja upravlja algoritmom i osoba koja pruža rad putem platforme. Većina poslova, preko polovine, se odnosi na usluge prevoza, dostavu hrane ili selidbe.[2]
Platformski radnici provode najmanje 20 sati nedeljno radeći na platformama i zarađuju najmanje 20% svojih ukupnih prihoda preko istih.[3] U pitanju je rad koji se zasniva na izvršavanju pojedinačnih zadataka ili projekata, umesto na kontinuiranom radnom odnosu. Veći zadatak obično se deli na manje podzadatke ili ,,mikrozadatke“, često i globalno, koji su nezavisni, homogeni i doprinose ostvarivanju finalnog autputa.[4]
Jedan od najvećih benefita ovakvog vida rada je doprinos integraciji ugroženih grupa poput mladih i migranata na tržište rada, potom fleksibilnost u organizaciji rada, pristup velikoj bazi klijenata i generisanju dodatnog prihoda. Međutim, malo se zna o načinima na koji se ovi benefiti ostvaruju, dok sa druge strane postoje značajni problemi s kojima se suočavaju platformski radnici, koji proizilaze iz nedostatka regulative unutar postojećeg pravnog okvira.
Radni status i prava radnika na platformi
Povelja Evropske unije o osnovnim pravima promoviše i štiti širok spektar radnih prava, dok je na nivou Unije razvijen minimalni nivo radnih prava koja se primenjuju na radnike u svim državama članicama i za čije su sprovođenje nadležne nacionalne vlasti. Takođe, mnogi pravni instrumenti EU regulišu uslove rada, na primer ograničenja radnog vremena, rizike po zdravlje i bezbednost na radu, nedostatak predvidljivosti i transparentnosti uslova rada, kao i pristup socijalnoj zaštiti.[5]
Problem predstavlja to što se većina ovih pravila odnosi samo na ljude koji se kvalifikuju kao radnici, odnosno zaposleni, što nije slučaj sa mnogima koji rade putem platformi. Prema postojećim podacima, oko 5.5 miliona platformskih radnika pogrešno je klasifikovano čime im je pristup radnim i socijalnim pravima,[6] kao što su minimalna zarada, kolektivno pregovaranje, zdravstveno osiguranje, bolovanje, beneficije za nezaposlene i penzije, ograničen. Razlog tome jeste što se oni posmatraju kao samozaposleni, odnosno nezavisni izvođači radova dok zapravo posluju pod sličnim pravilima i nivoom kontrole koji važi za obične zaposlene.
Dodatno, specifični izazovi algoritamskog upravljanja u okviru platformi nisu regulisani postojećim zakonima o radu na nivou EU. Tako, algoritam donosi odluke o prekidu radnog odnosa, obrađuje određene lične podatke platformskih radnika poput emocionalnog stanja, privatnih razgovora i njihove sindikalne aktivnosti. Takođe, menadžment od strane algoritma umanjuje transparentnost i stvara disparitet u protoku informacija pa time i onemogućava socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje.
Na nepovoljan položaj platformskih radnika ukazuju još i podaci da više od polovine njih zarađuje manje od neto minimalne satnice u zemljama u kojima rade, kao i to da je čak 41% vremena koje posvećuju radu na platformi neplaćeno,[7] a to su istraživanje zadataka, čekanje na dodeljene zadatke, pregledanje reklama, itd.
Regulisanje rada na platformi u Evropskoj uniji
Nakon što je prvi put predstavljena 2021. godine i posle više rundi pregovora i nekoliko neuspelih pokušaja,[8] ministri za zapošljavanje i socijalna pitanja EU su 11. marta potvrdili privremeni sporazum postignut 8. februara 2024. godine između predsedništva Saveta i pregovarača Evropskog parlamenta o Direktivi o radu na platformi. [9]
Ovaj pravni akt pomoći će u tačnom određivanju radnog statusa platformskih radnika i time im omogućiti pristup radnim i socijalnim pravima i zaštiti. Još će učiniti upotrebu algoritama u upravljanju ljudskim resursima transparentnijom, tako što će osigurati da automatski sistemi budu praćeni od strane kvalifikovanog osoblja i da radnici imaju pravo da osporavaju automatske odluke. Takođe, Direktivom će po prvi put u EU biti regulisana upotreba algoritamskog upravljanja i veštačke inteligencije na radnom mestu.[10]
Kako je privremeni sporazum postignut, sada je na redu usaglašavanje teksta sporazuma na svim zvaničnim jezicima EU i zvanično usvajanje od strane Saveta i Evropskog parlamenta. Nakon što se formalni koraci usvajanja završe, članice će imati dve godine da uključe odredbe direktive u svoje nacionalno zakonodavstvo.
Autorka: Anja Jokić
Master politikološkinja
