Portret: Oliver Varhelji, Orbanov čovek za evropske poslove
foto: Beogradska otvorena škola
Mađarski premijer Viktor Orban nedavno je predložio da Oliver Varhelji po drugi put bude član Evropske komisije. Varhelji je od 2019. godine bio komesar za susedstvo i proširenje, što je uloga koju je obavljao uz česte kritike briselskih službenika. Mada nije verovatno da će biti izabran za člana Komisije, a praktično je nemoguće da će ponovo biti komesar za proširenje, Orbanov predlog pokazuje koliko ga mađarske vlasti vrednuju.
Pravnik i diplomata, Varhelji se u karijeri kretao po različitim ministarstvima, kao i u mađarskoj misiji u Briselu. Na toj je poziciji pokazao odanost Orbanu, te je tako 2019. i predložen za člana Evropske komisije, nakon što je Evropski parlament odbio Orbanov prvi izbor, bivšeg ministra pravde Lazloa Tročanjija. Inače, Varhelji zvanično nije član Fideza, niti bilo koje političke partije.
Kao kandidat za člana Komisije članovi Parlamenta prilično su rigozorno ispitivali Varheljija, i tom prilikom je izjavio kako neće biti pod uticajem „bilo kog premijera”. Ipak, ovo obećanje neutralnosti je dovedeno u pitanje praktično odmah – Orban je njegov izbor javno slavio, nazivajući ga „najvećim diplomatskim uspehom u poslednjih deset godina”, opisujući Varheljija kao „odličnog mađarskog patriotu”. U kontekstu Orbanovog shvatanja patriotizma, te evroskepičnih stavova, ove pohvale nisu smatrane kao bezazleni, prazni diplomatski gest, već su dodatno uticale na pogled na Varheljija tokom njegovog mandata. A taj je mandat obeležen određenim uspesima, ali mnogo više kontroverzama i upitnim koracima.
Kratka radost uspeha
Tokom Varheljijevog mandata, Evropska komisija je pod uticajem Francuske donela novu metodologiju, tj. novi pristup u pregovorima sa članicama kandidatima za članstvo. Varhelji je 2020. predstavio ovaj plan – nastao usled otpora Francuske prema novom proširenju Unije i otvaranju pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Novi pristup je stavio veći fokus na vladavinu prava, a Uniji dao pravo da suspenduje pregovore ukoliko kandidat zabušava u reformama. Plan je, generalno, dobro primljen, s pozitivnim reakcijama iz Albanije i Severne Makedonije, kao i Francuske, te je Varheljiju kao komesaru koji je učestvovao u njegovom stvaranju doneo prvu značajnu pobedu.
Ubrzo nakon toga, marta 2020, Severna Makedonija i Albanija su dobile zeleno svetlo da otpočnu pregovore sa EU. Varhelji nije dugo mogao da slavi ovaj uspeh; Bugarska je već u novembru blokirala dalje pregovore sa Severnom Makedonijom.
Zatvorene oči i glumljenje strogoće
Krajem 2021. godine, Varhelji je u evropskoj javnosti optužen da previše žmuri na kršenja ljudskih prava i vladavine prava u Srbiji, zbog bliskih odnosa Vučića i Orbana. Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen je, usled medijskog pritiska, javno branila komesara za proširenje, te je izjavila kako je Srbija zaista dosta napredovala, uz postojanje prostora za dalji napredak, naravno. Ipak, široko rasprostranjene kritike, i unutar same Unije, negativno su uticale na kredibilitet komesara, do te mere da je Parlament tražio nezavisnu istragu valjanosti njegovog rada.
Najoštrije kritike koje je Varhelji uputio Srbiji ticale su se neusklađivanja Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom 2022. godine, odnosno neuvođenja sankcija Rusiji. Međutim, Evropska unija je ubrzo odustala od jakih pritisaka kada je o tome reč, te je pažnju preusmerila na druga pitanja poput normalizacije odnosa s Prištinom, pa Varhelji nije dugo morao da glumi strogoću prema Srbiji.
Kontroverze, nesnalaženja i gafovi
Komesar za proširenje je podržao predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela u proglašenju 2030. godine za očekivanu godinu proširenja Unije. Ovo je bilo donekle iznenađujući potez, s obzirom na to da ovaj predlog nije podržala ni predsednica Komisije Ursula fon der Lajen. Svojim neslaganjem sa idejom da ne treba tražiti određeni rok, odstupio je od zvaničnog stava Komisije, dovodeći u pitanje njeno jedinstvo.
To nije bio poslednji put da će ovaj komesar govoriti suprotno od Komisije. Nakon ponovnog zaoštravanja izraelsko-palestinskog konflikta prošlog oktobra, Varhelji je ubrzo najavio potpun prestanak pružanju pomoći Palestini. Komisija je u vrlo kratkom roku opovrgnula Varheljijevu izjavu, te saopštila da će Unija nastaviti s pružanjem neophodne pomoći. Posledice ovog gafa nisu bile zanemarljive, jer je nastao međunarodni diplomatski skandal. Navodno, generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš je zvao Šarla Mišela kako bi potvrdio stanje palestinske pomoći, a preko 70 poslanika Evropskog parlamenta tražilo je Varheljijevu ostavku.
Zbog znatno benignijeg gafa, u februaru 2023. godine, nekoliko evropskih poslanika tražilo je od Varheljija da podnese ostavku, nakon što je njegov mikrofon pokupio kako poslanike naziva idiotima tokom ispitivanja u Parlamentu. „Koliko još ima idiota?”, pitao je Varhelji tiho. Varhelji se (donekle) izvinio, tvrdeći da se nije mislio na poslanike, već je pričao sa svojim službenikom o potpuno drugoj temi.
Pred kraj mandata, u maju ove godine, Varhelji je, tokom telefonskog razgovora sa gruzijskim premijerom Iraklijem Kobahidzeom, spomenuo atentat na slovačkog premijera Fica, što je gruzijski političar shvatio kao pretnju. Komesar je bio ubrzo primoran da pojasni da nije želeo nikome da preti, već da ukaže na opasnosti ekstremne polarizacije.
Dobar za vlast
Bez obzira da li će ponovo biti u Komisiji, Varhelji je u poslednjih pet godina ostavio trajni pečat na odnose Evropske unije i Zapadnog Balkana. Evropski službenici će pamtiti Varheljijeve brojne gafove, više nego uspehe kojih je ionako bilo manje; građanima Albanije i Severne Makedonije će verovatno ostati u dobroj uspomeni. Na kraju, Makedonci nisu imali problema sa Komisijom već s Bugarskom.
Što se tiče Srbije, međutim, stvari nisu jednostavne. Njegovogledanje kroz prste nas nije približilo članstvu u EU, ali je pomoglo utvrđivanju stabilokratije vladajuće stranke. Drugim rečima – komesar Varhelji bio prilično dobar prema Vučiću, kao Orbanovom savezniku, ali ne prema Srbiji, kao državi kandidatu za članstvo u EU.
Autor: Milan Hiber, Beogradska otvorena škola
