Nova pravila putovanja u EU – Šta donose EES i ETIAS

foto: Medija centar

Iz EU je stigla zvanična potvrda da počinje primena dugoočekivanih sistema za putovanje za države Šengena – EES i ETIAS. Ovaj sistem je predložila Evropska komisija (EK) još 2016. godine u dokumentu “Jači i pametniji informacioni sistem za granice i bezbednost”. Posle konsultacija sa Savetom EU, Evropski parlament (EP) je usvojio Regulativu (EU) 2018/1240  kao osnov za uspostavljanje novog sistema praćenja putovanja – ETIAS. Implementacija ovog sistema najavljivana je od 2020. godine i više puta odlagana. EES i ETIAS su dva međusobno povezana sistema za praćenje i odobravanje putovanja u države EU od kojih mnogi državljani trećih država, posebno Zapadnog Balkana, zaziru i pribojavaju se da će to možda biti neka vrsta novog viznog režima.

Šta su EES i ETIAS

Sistem za ulaz i izlaz (eng. Entry Exit System) je prva mera koju su Evropska komisija i Savet EU usvojili i njegova implementacija kreće već 10. Novembra 2024. godine. Cilj EES-a jeste da omogući lakšu kontrolu prelaska granica EU pre svega carinicima i FRONTEX-u,[1] ali i putnicima. EES funkcioniše tako što će putnici trećih država koji ulaze u EU onlajn najavljivati svoj ulazak. U onlajn prijavi EU zahteva od putnika da unesu biometrijske podatke iz pasoša. Na samom graničnom prelazu, prilikom ulaska u EU putnici će biti dužni da ostave otisak prsta kao i da budu fotografisani. Ovo može inicijalno napraviti gužve na granicama u prvom talasu, međutim, ovo je mera koja će biti primenjena jednokratno. Dakle uzimanje otisaka prsta i fotograija se rade samo prilikom prvog prelaska granice nakon 10. novembra 2024 godine. Na duži rok, trebalo bi da zapravo ubrza prelazak granice i ulaz u EU.

Jedna od najvećih pogodnosti koju EES nudi jeste da će od sada i ne-EU građani moći da koriste tzv. “Self-service” granične prelaze koji mnogo brže funkcionišu od standardnih, a takođe se startovanjem ovog sistema ukida tradicionalni pečat u pasošu. Iako je skupljanje pečata za mnoge bio hobi, od novembra će granična policija pasoš zahtevati isključivo radi potvrde identiteta. S druge strane, EES omogućava EU bolji mehanizam kontrole spoljnih granica. Na kraju, građani će u okviru EES sistema moći lakše da prate preostali broj dana bezvniznog boravka u EU.

ETIAS predstavlja nadogradnju na EES i suštinski je deo istog sistema praćenja putnika u EU i njegova primena je planirana za proleće 2025. godine. ETIAS je Evropski sistem za odobravanje i informacije putovanja (eng. European Travel Information nad Authorisation System) [2] i njegov princip funkcionisanja je sličan EES-u. Ključna razlika ETIAS-a u odnosu EES jeste da se on popunjava jednokratno i važi za perid od tri godine. Dakle nakon popunjavanja informacija o putovanju, putnik čeka odobrenje kroz od ETIAS-a i plaća jednokratnu naknadu u iznosu od 7 evra. Jednom dobijeno odobrenje važi za sva naredna putovanje tokom tri godine.

Koje prednosti ETIAS sistem donosi putnicima? Prvenstveno, oni koji imaju neku vrstu zabrane ulaska u EU, ili su probili broj dana bezviznog boravka, ili bilo koji drugi razlog usled koga ne mogu da uđu u EU, će dobiti obaveštenje onlajn u roku od 96 sati od prijave.[3] To znači da ukoliko ne mogu da putuju, imaće tu informaciju na vreme – pre nego što pođu na put. Na ovaj način predupređuju se neprijatna iznenađenja na granicama i izbegava zadržavanje individualnih putnika na granicama iz razloga koji su unapred poznati.

Ključna razlika između dva sistema jeste dakle da se ETIAS plaća i putnik je dužan da sačeka odluku ovog sistema da može da uđe u EU. Dok kog EES-a nema odobrenja, već putnik samo najavljuje svoj plan putovanja u EU. EES se popunjava pri svakom narednom uslasku u EU, dok je odluka ETIAS-a važeća tri godine. I ETIAS i EES mogu zahtevati od putnika da dostavi dodatne informacije i dokumentaciju u vezi sa svojim planiranim putovanjem, pa čak i dodatni intervju sa putnikom ukoliko su potrebna dodatna pojašnjenja. U skladu sa tim, preporučuje se da se prijave putovanja kroz ove sisteme urade od strane putnika što pre. Za oba sistema biće razvijena mobilna aplikacija.

Da li ETIAS i EES predstavljaju novu vrstu viznog režima?

Iako na prvi pogled može da se učini da procedure koje predviđaju EES i ETIAS umnogome liče na aplikacije za vizu kakve smo mi u Srbiji imali do 2009. Godine, to ipak nije vizni režim. Pre svega, ključna razlika je što je ovo sistem na nivou EU, a ne pojedinačnih država. Dakle nema odlaska u ambasade, popunjavanja dokumentacije i predavanja pasoša na šalterima sa dugačkim redovima. Čitava procedura je zamišljena tako da može brzo i lako da se završi iz udobnosti sopstvenog doma – onlajn putem mobilne aplikacije.[4] Čitav proces popunjava prijave traje deset minuta. Drugo, EES i ETIAS će biti neophodni koraci i za državljanje onih zemalja koji nisu u bezviznom Šengen režimu. Šta to znači? Da oni kojima je viza neophodna za ulazak i tranzit kroz EU, moraju nakon odobrenja vize da prođu i kroz ovaj korak. Treće, ovaj sistem neće važiti samo za građane Srbije ili država Zapadnog Balkana, već za sve zemlje globalno, uključujući tu i SAD, Veliku Britaniju, Australiju i afričke i azijske države. Na kraju, sličan sistem postoji i u SAD koji se koristi decenijama. Nakon dobijanja vize, građani trećih država moraju da prođu sličnu procedu kroz sistem ESTA (eng. Electronic System for Travel Authorization) i plate čak 21 USD.

Ono što je važno istaći jeste da EES i ETIAS ne zamenjuju ni na koji način vize, boravišne dozvole niti radne dozvole. Ovaj sistem funkcioniše isključivo za boravke u državama Šengena u trajanju do 90 dana. Za svaki duži boravak neophodno je aplicirati za adekvatnu šengensku vizu ili boravišnu dozvolu.

Umesto zaključka – Ima li mesta panici?

Apsolutno ne. EES odnosno ETIAS su pre svega jedan administrativan IT mehanizam EU koji ni na koji način ne predstavlja vraćane viznog režima. Njegova namena je da na efikasniji način prati ulazak i izlazak putnika iz EU i predupredi granične prekršaje. Iako se mnogi plaše dodatnih gužvi na granicama zbog primene ovog sistema, u suštini on bi dugoročno trebalo da dopirinese ubrzanju putovanja i prelaska spoljnih granica EU, a samim tim i manje čekanja. Ovaj sistem će biti u primeni za građane Srbije do trenutka pristupanja Srbije EU, odnosno Šengenskom prostoru.

Autor: Miloš Pavković, Centar za evropske politike