foto: European Payments Council

Srbija je 22. maja 2025. godine zvanično postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), čime su domaćim građanima i privredi otvorena vrata bržim, sigurnijim i jeftinijim platnim transakcijama u evrozoni. Ovim korakom Srbija se pridružuje evropskom platnom sistemu koji omogućava lakše plaćanje i prenos novca u evrima između zemalja članica, bez dodatnih troškova i prepreka. U tekstu koji sledi, objasniću šta tačno predstavlja SEPA, kako funkcioniše i zašto je ovaj potez važan za građane, preduzeća i celokupnu ekonomiju Srbije. Posebno ću se osvrnuti na pitanje kako ovo članstvo utiče na upotrebu dinara u domaćem platnom prometu i da li se ovim otvara prostor za veći značaj evra u svakodnevnim transakcijama. Biće reči i o tome šta članstvo u SEPA znači za finansijski sektor Srbije, kako se ono uklapa u širu sliku evropskih integracija i da li ova odluka predstavlja signal za ubrzanje tog procesa. Ulazak u SEPA vidi se kao još jedan važan korak na putu Srbije ka EU, jer podrazumeva usklađivanje sa evropskim standardima u oblasti platnih usluga. Uz to, pristup ovom sistemu šalje poruku međunarodnim investitorima o stabilnosti i reformama domaćeg finansijskog sistema.

Šta je SEPA?

SEPA predstavlja dogovoreni skup pravila i standarda za izvršavanje bezgotovinskih plaćanja između članica tog područja, koja se izvršavaju podjednako efikasno kao unutar jedne države. Područje se sastoji od 40 evropskih država i teritorija, uključujući nekoliko država koje nisu deo Evropske unije ili zone evra. SEPA omogućava građanima i firmama da šalju i primaju evro plaćanja u inostranstvu koristeći jedinstveni bankovni račun i set platnih instrumenata, bez dodatnih troškova u odnosu na domaće transakcije.

Priključenje Republike Srbije ovom području značiće da smo ispunili sve formalne kriterijume koji se pre svega tiču usklađenosti s propisima Evropske unije. Ovo se prvenstveno odnosi na usklađenost sa propisima u oblasti bankarstva, platnih usluga i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. S obzirom na to da se oko 60% spoljne trgovine Srbije odvija sa Evropskom unijom, a blizu 45% novčanih transfera dolazi iz država članica EU, ulazak Srbije u SEPA područje predstavlja važan korak ka olakšavanju i pojeftinjenju prekograničnih transakcija. Time je domaćoj privredi omogućeno jednostavnije i efikasnije poslovanje sa partnerima iz EU i regiona, uz potencijalno niže troškove platnog prometa. Prema podacima Svetske banke, bezgotovinske transakcije između zemalja Zapadnog Balkana i EU koštale su i do šest puta više nego unutar same EU. Priključenjem ovom sistemu i povezivanjem platnih infrastruktura, očekuje se smanjenje tih troškova, posebno za mala i srednja preduzeća. Dodatno, veća digitalizacija plaćanja može doprineti smanjenju sive ekonomije, dok se procenjuje da bi snižavanje troškova transakcija za 3% donelo uštede od oko 500 miliona evra na nivou regiona. Ovo je posebno značajno imajući u vidu da veliki broj građana Srbije živi i radi u zemljama Evropske unije (poput Nemačke, Austrije, Francuske i skandinavskih zemalja), odakle redovno šalju novac svojim porodicama u Srbiji. Prema postojućim zvaničnim informacijama, u Srbiju iz Evropske unije stigne između 3 i 4 milijarde evra godišnje, ne računajući novac koji stiže „putem koverti“. Primera radi, kada bismo poslali 1000 evra iz inostranstva za Srbiju, putem postojućih banaka, to bi nas koštalo između 100 i 150 evra.

Evro u sistemu, dinar u džepu

Ulazak Srbije u SEPA sistem ne znači uvođenje evra kao zvanične valute, niti ukidanje dinara. Dinar ostaje zakonsko sredstvo plaćanja u Srbiji i koristiće se u svim domaćim transakcijama – u prodavnicama, za isplate plata, plaćanje poreza i računa. SEPA se odnosi isključivo na bezgotovinska plaćanja u evrima, a građanima i kompanijama omogućava da lakše primaju i šalju uplate u evrima, bez posredničkih banaka i sa nižim troškovima. Na primer, plaćanja ka partnerima u EU ili kupovina robe iz inostranstva sada će se obavljati brže i efikasnije, često u roku od jednog radnog dana. Takođe, olakšano je vođenje računa u evrima u domaćim bankama, što je posebno korisno za građane koji primaju novčane transfere, rade kao frilenseri ili sarađuju sa stranim tržištima.

Period prilagođavanja

Iako je Srbija formalno postala članica ovog sistema u maju 2025, njegova puna primena neće uslediti odmah. Prema saopštenju Narodne banke Srbije, domaće finansijske institucije moći će da pristupe SEPA platnim šemama od novembra 2025, dok se najraniji datum operativne spremnosti očekuje u maju 2026. Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković istakla je da je ovo važan korak ka jačanju finansijske povezanosti sa EU, ali i da predstoji ozbiljan proces tehničkih priprema. U tom periodu banke moraju da usklade svoje informacione sisteme, uvedu IBAN brojeve za račune u evrima i uspostave saradnju sa klirinškim bankama. Brzina implementacije zavisiće od spremnosti pojedinačnih banaka, pa se precizan datum pune primene standarda očekuje naknadno. Top of Form

Ulazak u SEPU u kontekstu evropskih integracija

Ulazak Srbije u SEPA sistem predstavlja važan korak ka daljoj integraciji sa Evropskom unijom, posebno u domenu finansijskih usluga i digitalne povezanosti. Kako je izjavio Đorđo Andreoli, generalni direktor Evropskog saveta za plaćanja: „Uključenje Srbije u SEPA predstavlja značajan korak napred u poboljšanju integracije plaćanja širom Evrope i pokazuje kontinuiranu posvećenost Evropskog saveta za plaćanja harmonizaciji elektronskih plaćanja izvan EU.” Time se Srbija dodatno približava evropskim standardima i praksama, što šalje pozitivan signal i Briselu i investitorima. Guvernerka NBS istakla je da „priključenje području SEPA je priznanje za našu zemlju jer pokazuje potpunu usklađenost sa svim relevantnim propisima EU u ovoj oblasti i još jedan dokaz našeg evropskog puta.” Ovo članstvo dolazi u važnom trenutku kada govorimo o odnosima Srbije i EU, kako smo u prethodnih nekoliko godina imali jednu vrstu stagnacije i razne spoljnopolitičke izazove.

Konačno, ulazak Srbije u SEPA predstavlja više od tehničkog pomaka. Ovo je jasan signal o spremnosti države da prihvati evropske standarde i aktivno učestvuje u modernim tokovima finansijskog poslovanja. Vidljive koristi od ovog sistema biće posebno značajne jer će građani moći direktno da osete promene kroz jednostavnije i jeftinije finansijske transakcije u evrima.

Autorka: Vanja Paraušić